ИВАНА ТОМАНОВИЋ представља МИТРА СИМИКИЋА ● УГЉЕВИК

ИВАНА ТОМАНОВИЋ представља
МИТРА СИМИКИЋА ● УГЉЕВИК
14. октобар – 18. новембар 2021.
Галерија Артгет | 20. година

У 20. јубиларној сезони фотографске Галерије Артгет, у којој уметнички директори и директорке Галерије у претходној деценији по једном селектованом изложбом ре-мапирају домаћу сцену, Ивана Томановић представља Митра Симикића са деликатном документаристичком причом Угљевик.

Фотографски фрагменти

Фотографија је необичан медиј. Скоро све у вези с њом повезано је с тачношћу, прецизношћу, истином. Одређена је механичком, данас електронском природом фотограпарата који производи слике. И све на фотографији изгледа стварно, тачно, јасно. Изгледа као сама стварност. Али та стварност „исцепкана“ је на делиће који, поређани у одређеном низу, могу креирати наратив. Некад више, а некад мање стваран.

Угљевик већ у свом имену носи јасну дефиницију града поред рударског копа. Замишљен као „савршено место“ у ком ће сви имати исти дом, исти посао, исти стандард, тј. биће једнако сретни и просперитетни. Комунистички идеализам и социјалистичка пракса. Неко време чинило се да све функционише, да је све могуће. Но стварност се увек појави изненада и без најаве, спремна да уништи све што је наизглед чврсто изграђено. На фотографијама Митра Симикића све је јасно приказано, „читљиво“ је, разумљиво и врло прецизно. Квадратни формат додатно учвршћује ликовну форму и даје стабилност композицији. Његов фокус увек је усмерен на један, главни елемент који најчешће поставља у центар. Ликовност фотографија је једноставна, прочишћена, доведена скоро на ниво симбола. Документаризам његових фотографија базира се на форензичком приступу у ком аутор изнова бележи стање – оно што се дешава испред његовог објектива, а то је пејзаж који се мења и нестаје, накривљене и „одломљене“ куће које се као рањена звер канџама држе за земљу што се под њима обрушава…, покушава да сачува успомене које ће једног дана „црна земља“ прогутати.

Време и простор – две окоснице фотографије овде се преплићу попут ветра што се ковитла и увлачи нас у ова нема сведочанства нечијих живота. Баш као фото-албум који покушава да исприча причу о некој породици, о нечијој историји, тако и ови фотографски фрагменти откидају сећања и, попут урезаних слова на надгробним плочама, подсећају нас на време које неумитно тече. И тако се ређају слике једна за другом, без хронологије, без јасног реда, преплићу се призори различитих живота, историја и контекста, само пејзаж остаје више-мање исти. А пејзаж попут гладне звери гута све пред собом јер та хибридна неман чудовишни је спој артефицијелног пејзажа који човек ствара/уништава и „природне“ природе – плеоназам који престаје то да буде. Пред нашим очима одвија се борба човека и природе, историје и садашњости, присутности и заборава.

Митар Симикић је наратор. Причу гради полако, често јој се враћа, занима се за детаље, описује стање али и атмосферу, суптилно залази у интиму тако да ништа не наруши. Попут хроничара бележи факта, фрагментира ту зачудну стварност испред себе, подсвесно схватајући да ће је једино његове фотографије сачувати од заборава. Али више од историје ово је прича о сталним променама, метафора турбулентног живота и судбина људи на овом простору. О константном избеглиштву, одсецању и негирању корена које дубоко урушава фрагилно ткање „унутрашњег пејзажа“ људи који упорно покушавају да се укотве на овој немирној и непредвидивој земљи.

Због ширења копа Митров деда иселио се из своје куће у Старом Угљевику крајем осамдесетих година 20. века. Његов дом одавно је негде „под земљом“. Бројне куће чекају на свој ред.

Ивана Томановић

………………………………

Митар Симикић (1986) је документарни фотограф. Инспирацију проналази у непознатом и у осећају могућности који се унутар тога ствара. Занимају га фото-приче у облику серија и дугорочних пројеката, стварност која испитује друштвене вредности. Симикићева фотографија на личан начин изражава емоције и опажа људе, окружење и ситуације. Његов радни процес је спонтан и интуитиван – прилагођен тренутним променама светлости, атмосфере и околности; анимиран непланираним, привременим сусретима са људима и местима у стању тренутног. Његов циљ је стварање простора у којем публика може осетити емпатију према његовим субјектима и укључити се у њихове приче. У срцу ауторове праксе налази се пар наоко контрадикторних мотива: жеља за редом и једноставношћу и фасцинација ситним детаљима његове теме. Симикић је често потпуно заокупиран причама које снима. Ова опсесија детаљима понекад је уграђена у фотографије које одражавају сложеност његове околине. У другим случајевима дестилира крајности визуелних и чулних информација у огољене, графички прецизне слике.
Митар Симикић је завшио је основне студије на Академији уметности у Бијељини – Одсек за графички дизајн (Босна и Херцеговина) и мастер студије на Академији уметности у Новом Саду, Смер фотографија. Учествовао је на више радионица из документарне фотографије из којих се издвајају: „Радионица за грађански ангажман“, BOLD Академија (2020); „VII Agencija” семинар Академије Сарајево за наративну и документарну праксу (2019–2020); „Noor-Nikon Masterclass“ у Београду (2015); „Фокусирање демократије – документарна фотографија“, Дом омладине ЦК13, Нови Сад (2013). Добитник је више награда, а његове документарне приче приказане су на бројним изложбама у региону.

Ивана Томановић (1971, Нови Сад) је магистрирала на Академији за филм и телевизију (ФАМУ) у Прагу – Oдсек фотографија. Тренутно је на докторским студијама из области ликовне уметности на Академији уметности у Новом Саду. Од 2001. до 2015. године радила је као уредник у часопису за културу фотографије РеФото (Београд). Као редовни професор предаје фотографију на Академији уметности Универзитета у Новом Саду и на Академији уметности Алфа универзитет у Београду. Била је уметнички директор у Галерији Артгет Културног центра Београда за сезону 2016. Редовно држи предавања о теорији фотографије и учесница је бројних панел дискусија у оквиру фестивала, радионица и конгреса посвећених фотографији и визуелним уметностима. До сада је објавила преко три стотине текстова у часопису Рефото, каталозима изложби, књигама, магазинима, новинама…

• Програм уз изложбу
Четвртак, 4. новембар
19.00 – Разговор Иване Томановић и Митра Симикића: Савремени документаризам – наратив без догађаја и актера