17. Филмски фестивал Слободна зона / 7.11.2021. / 10.30
Компас Слободне зоне
10.30 Прве 54 године: скраћени приручник за војну окупацију (док)
Редитељ: Avi Mograbi
Земља: Израел, Француска, Финска и Немачка
Година: 2021.
Трајање: 110’
Језик: хебрејски, енглески
Улоге: Zvi Barel, Shomo Gazit, Avi Mograbi
Продукција: Les Films d’Ici, Arte France, 24images, Citizen Jane Prods., Avi Mograbi, ma.ja.de.
ЕУ: ЗОНА ПРОМЕНА
СИНОПСИС
Нови филм великог израелског документаристе Авија Мограбија сведочење је израелских војника о окупацији палестинских територија на Западној обали и у Појасу Газе. Критичари кажу да се код режисера једва може назрети хладни бес због теме којом се бави. Неприметан је зато што Мограби, који и режира и има улогу наратора, вешто допушта историјским чињеницама и десетинама интервјуа са бившим војницима да прецизно расветле шта је полувековна окупација Западне обале и Појаса Газе урадила обема странама – и Палестинвима, и Излраелцима. Наслов филма је кључ – Мограби дословно конструише иронични приручник од историјских чињеница о томе како окупирати туђу територију на више од пет деценија.
О РЕДИТЕЉУ
Ави Мограби је рођен у Тел Авиву 1956. Године. Он је филмски редитељ чији филмови, који се редовно баве сукобом између Израела и Палестине, истражују како насиље утиче на појединца. Често се и сам појављује у својим филмовима проговарајући из позиције редитеља, али и забринутог грађанина, покушавајући да схвати оно о чему сведочи. Студирао је уметност и филозофију а од 1989. Снимио је преко двадесет филмова.
Филмографија: Између ограда (2016), Једном кад сам ушао у врт (2012), Z32 (2008), Avenge But one Of my Two Eyes (2005), Август (2002), Срећан рођендан, господине Мограби (1999), Како сам научио да не бринем и заболео Арика Шарона (1997), Реконструкција (1994).
ФЕСТИВАЛИ И НАГРАДЕ:
Visions du Réel 2021
Berlin International Film Festival 2021
CPH:DOX 2021
IDFA Forum 2020
13.30 Нада (док.)
Редитељка: Лyра Позхегу
Земља: Косово*
Година: 2021.
Трајање: 9’
Језик: албански
Титл: српски
Продукција: DokuFest
THE FUTURE IS HERE
СИНОПСИС:
Њено име је Схпреса,што на албанском језику значи Нада. Схпреса нам нуди причу о нади у сред рата, док спасава оба своја брата од заробљеништва у непријатељским камповима.
О РЕДИТЕЉКИ:
Лyра Позхегу је рођена 2004. године у Ђаковици. Похађала је основну школу „Зекериа Реџха“ и средњу школу “Хајдар Дусхи”.
Време (док.)
Редитељ: Ендри Малоку
Земља: Косово*
Година: 2021.
Трајање: 6’
Улоге: Sylë Shala (Baba Sylë), Dudie Shala (Nana Dini)
Језик: албански
Титл: српски
Продукција: DokuFest
FUTURE IS HERE
СИНОПСИС:
Спасавање људи од дављења, живот и истинска слика времена које увек тече као река Дрим, сагледано из перспективе 96-огодишњег човека.
О РЕДИТЕЉУ:
Ја сам Ендри Малоку, седамнаестогодишњак, који је недавно завршио средњу школу. Својој заљубљености у физику и математику, сада придружујем и страст за стварањем филмова, која је започела мојим првим филмом “Преношење” и ојачала уз филм “Време”.
Опрати пре коришћења (док.)
Редитељка: Лена Трифуновић
Земља: Србија
Година: 2021.
Трајање: 12’
Језик: српски
Титл: енглески
Продукција: Slobodna zona Junior (Fond B92)
Синопсис
Аљоша држи Штенару у којој продаје second hand и vintage одећу. Гардеробу фурају уметници, скејтери, музичари, млади људи слободног духа. old school мода, шарени шушкавци и чудни кројеви су израз нове београдске енергије. Девојке и момке спаја љубав према моди која је јефтина, еколошки одржива и буни се против клишеа.
Изјава ауторке
“Опрати пре коришћења” је колаж о субкултури. Она настаје око опредељивања за одрживи, приуштиви, али смели модни покрет. Инспирација за снимање произилази из чињенице да сам и ја сама део ове субкултуре на помолу, али и да сам изнова и изнова инспирисана начином живота људи који ме окружују. Камера из руке, у комбинацији са архивским снимцима и гласном музиком дочаравају њихов енергични дух, и живот по сопственом нахођењу.
Северни град (док.)
Редитељка: Теодора Јовановић
Земља: Србија
Година: 2021.
Трајање: 16’40’’
Језик: српски
Титл: енглески
Продукција: Slobodna zona Junior (Fond B92)
Синопсис
Студенти глуме из Косовске Митровице, заједно са Теодором, окупили су се након завршених студија и поделили су своје искуство о студирању на Косову*. Од пријемног испита до краја студија, заједно су живели, мењали станове, чували једни друге и певали, сваког дана неку нову измишљену песму. Северни град је обзервацијски документарац. Камера је статична или у покрету, у зависности од динамике појединих сцена. Филм прати разговор студената у стану, Теодорино путовање у Косовску Митровицу и пријемни испит из глуме. Кроз кореографију која се приказује на крају, Теодора покретом илуструје своја осећања о Косовској Митровици, играјући на Мосту Мира уз песму хоџе и црквених звона.
Изјава ауторке
Моја мотивација је врло лична, јер сам део групе студената из Косовске Митровице. Инспирисала ме је наша радост и креативност која нас је пратила током студирања поред свих потешкоћа са којима смо се сусретали.
О ауторки
Теодора Јовановић рођена је у Лесковцу 1996. године. Дипломирала је основне студије глуме на Факултету Уметности Приштинског Универзитета. Студент је мастер студија аудиовизуелних уметности на истом факултету. Жеља јој је да настави са студијама филма у иностранству.
Шљлокица у слепом цреву (док.)
Редитељка: Ирена Антин
Земља: Србија
Година: 2021
Језик: српски
Титл: енглески
Продукција: Slobodna zona Junior (Fond B92)
Синопсис
Кроз нарацију, ауторка се сећа првог сусрета са сценом, који је за њу био нелагодан. Док је слушамо, гледамо долазак до њеног родног места, пустог села. Овог пута, сусрет није нелагодан – као садашња студенткиња режије, она организује позоришни дан у свом селу, у жељи да другој деци (и малој себи) пружи неопходно образовање и охрабри их. Налажењем светлије призме, филм се заокружује и завршава увиђањем да је оно што је некада био извор трауме, сада инспирација.
Изјава ауторке
За децу која немају идеју о позоришту, мислим да је свако упознавање са њим значајно и представља могућност. Позоришна сцена за децу у малим местима не постоји, те су та деца препуштена себи. Оно што нам у детињуству преточе као (не)могуће дубоко се урезује у наш ум. Као мала, била сам округла и буцкаста девојчица и мислила да ме то ограничава – да ме је неко раније упутио у то да наше способности немају везе са нашим изгледом, било би ми много лакше суочавање са собом и својим жељама. Учена ружном успоменом, волела бих да охрабрим неку другу децу данас да верују у себе упркос страху.Спречивши да се то некоме деси у будућности, исправила бих неправду из прошлости. ,,Најбоље време да се засади дрво је било пре двадесет година. Следеће најбоље време је
данас.’’
О ауторки
Ирена Антин (2000, Лукићево код Зрењанина). Примарно ју је занимало искључиво позориште, али јој се поље интересовања проширило на филм. Волонтер је на многобројним фестивалима. Тренутно живи у Новом Саду где студира мултимедијалну режију. Воли бициклом кроз Футошку и књиге са купинда.
Октобар (док.)
Режија: Вања Чечен
Земља: Србија
Година: 2021.
Језик: српски
Титл: енглески
Продукција: Slobodna zona Junior (Fond B92)
Синопсис
Илија и маца Сара у београдској задрузи Октобар, антифашистичком лгбтq друштвеном центру у сутерену једне зграде на Дорћолу, дочекују екипу која долази на прву журку године након вишемесечне паузе у раду због панемије. Кроз колекцију разговора, исповести и призора друштвеног центра у сред лета, такозване „суше“ посетилаца, отвара нам се прозор у свет ове (буквално) поџемне комуне, присан однос ауторке са екипом и самим местом, као и борбу за опстанак у сред пандемије.
Изјава ауторке
Улетела сам у Октобар пре више од годину дана и већ тад се заљубила у лојалну екипу, а та љубав је само расла што сам више времена проводила тамо и боље упознавала многе пријатеље које сам стекла.
Међутим, ја сам у току пандемије и лоцкдоњна изгубила контакт са својом Октобарском породицом. Недостају ми и осећам се као да их више не познајем толико добро као некада. Овим пројектом настојим да се, поред упознавања публике са свим дивним и чудним ликовима из Октобра, и ја поново збижим са њима кроз рад на филму.
О ауторки
Вања Чечен, рођена у Београду 1998, завршила је Пету београдску гимназију, тренутно студира Концепт и карактер дизајн на београдској Политехници. Љубитељка прича и визуелних уметности, шаптачица псима (и понекој мачки) и вољни домаћин путницима намерницима.
Гласови сећања (док.)
Редитељи: Бранка Павловић, Никола Полић
Земља: Немачка
Година: 2020.
Трајање: 29’29’’
Језик: немачки
Продукција: OHNEGEPÄCK Filmproduktion Zoran Solomun & Lorenz Haarmann GbR
НАШЕ РАЗЛИКЕ СУ НАША СНАГА
Специјална пројекција
СИНОПСИС
Група младих професионалних и аматерских глумаца и музичара учествује у покушају реконструкције женског оркестра из Аушвица, у позоришном пројекту заснованом на оригиналним записима преживелих логораша Аушвица – Биркенау. Суочени са суровошћу и безнађем кампа 75 година касније, млади на сцени и неки од последњих преживелих удружују се у кинематографском дијалогу између прошлости и будућности.
О РЕДИТЕЉИМА
Бранка Павловић
Монтажерка и видео уметница. Студирала је Филмску и телевизијску монтажу на Факултету драмских уметности у Београду и MA Kunst im Kontext на Универзитету уметности у Берлину. Ради као монтажерка, визуелна уметница и едукаторка уметности документарног филма, позоришта и пројеката културне меморије и (видео) перформанса. Тренутно ради као предавач употребе филма и дигиталне медије у Центру за дигиталне системе на универзитету Freie у Берлину. Од 2009. године је ко-селекторка и уметничка директорка фестивала за људска права Слободна зона. Живи и ради у Берлину и Београду.
Никола Полић
Режисер и видео уметник. Завршио је студије и магистрирао филмску и телевизијску режију на Факултету драмских уметности у Београду. У својим делима истражује мањинске и осетљиве социјалне групе, њихове врлине и мане. Његови филмови The Invisibles, The Wall, On my own, Unique, Hooked On су приказивани и награђивани на многим фестивалима у Србији и шире. Тренутно ради као слободни филмски режисер, уредник и видео уметник и завршава докторске студије на Факултету драмских уметности. Никола живи и ради у Београду.
ФЕСТИВАЛИ И НАГРАДЕ
Best Short documentary 2nd place, TAKT Film Fest Novi Sad 2021
16.00 Доведите своју бригаду (док.) + МАСТЕР КЛАС
Редитељка: Lucy Walker
Земља: САД
Година: 2021.
Трајање: 127’
Језик: енглески
Улоге: Trina Cunningham, Mike Davis, Don Hankins
Продукција: Artemis Rising Foundation, Rooftop Films, Topic Studios
У ФОКУСУ: ЛУСИ ВОКЕР
СИНОПСИС
Редитељка Луси Вокер намерава да одговори на питање које човечанство више не може да занемарује: зашто су катастрофални пожари све бројнији и озбиљнији у свету и да ли је могуће учинити било шта како би се смањио број жртава и разарање које проузрокују? Филм приказује секвенце пожара и интервјуе са преживелима, ватрогасцима и научницима.
О РЕДИТЕЉКИ
Луси Вокер је британска филмска редитељка, добитница Еми награде, двапут номинована за Оскара и чувена је по режирању изузетно занимљивих документараца с карактером ликова у центру пажње, који испуњавају очекивања у емотивном и наративном смислу. У Лусине филмове убрајају се и играни документарци Прича о паду (The Crash Reel, 2013), Депонија (Waste Land, 2010), Одбројавање до нуле (Countdown to Zero, 2010), Вид слепих (Blindsight, 2006), Ђавоље игралиште (Devil’s Playground, 2002) и кратки филмови, пре свега Цунами и трешњин цвет (The Tsunami and the Cherry Blossom, 2011) и Отварање лављих уста (The Lion’s Mouth Opens, 2014) као и телевизијски програм, укључујући и двадесет епизода Никелодеоновог цртаног Блуови трагови (Blue’s Clues).
ФЕСТИВАЛИ И НАГРАДЕ
Sundance Film Festival 2021
19.00 Ми нисмо покренули ватру (игр.)
Редитељка: Сенка Домановић
Земља: Србија
Година: 2021.
Трајање: 18’23’’
Језик: српски
Продукција: This and That Production
ХОРИЗОНТИ БАЛКАНА
СИНОПСИС
Након случајног сусрета стари познаници убрзо реше да викенд проведу заједно. Прећуткујући праве разлоге који су их навели на такву одлуку препуштају се игри завођења и надмудривања. Док једно другом постепено улазе у лични простор, отпорност и отпор се трансформишу у тихо савезништво.
О РЕДИТЕЉКИ
Сенка Домановић је рођена 1982. Године, у Београду, СФРЈ. Дипломирала филмску и ТВ режију на Факултету драмских уметности у Београду омнибус филмом Октобар. Годинама ради као независни филмси професионалац на филмским и телевизијским пројектима различитог формата. Поред овог искуства њен уметнички развој и лично сазревање се кретало у смеру ангажованог филма било да је у питању ауторски или наменски филм. Са својим дебитантским документарним филмом Окупирани биоскоп осваја више награда, а филм бива приказан на многобројним локалним и интернационалним фестивалима. Тренутно живи и ради у Београду.
Чекај ме
Редитељ: Дамир Марковина
Земљa: Хрватска
Година: 2021.
Трајање: 42’
Језик: хрватски
Продукција: Академија драмске умјетности у Загребу
HORIZONTI BALKANA
СИНОПСИС
Филм Чекај ме прати динамику односа и мењања позиције ауторитета у породици која из осећаја дужности својој најстаријој припадници жели да омогући достојанствен крај живота, чак и када она то не жели. Чекај ме је прича о односу мајке и ћерке у позном добу њиховог живота, перманентно раздвојених физичком границом насталом услед ратова на Балкану, и њиховом односу према смрти која се приближава.
БИОГРАФИЈА РЕДИТЕЉА
Дамир Марковина рођен је 1973. године у Београду. Дипломирао је глуму на Академији драмске умјетности у Загребу 2000. Члан је ансамбла Драме ХНК Загреб од 2002. године. Од 2018. похађа магистарске студије филмске и телевизијске режије, смер документарни филм, такође на АДУ у Загребу. Сарађује у креирању више ТВ серија и филмова као глумац, организатор и сценариста. Његов кратки документарни филм Шихта приказан је у такмичарском програму Сарајево Филм Фестивал 2019. у оквиру студентског филма. Чекај ме је његов први средњеметражни документарни филм.
ФЕСТИВАЛИ И НАГРАДЕ
AJB DOC Main award, AJB DOC 2021 (Sarajevo)
Nagrada za režiju, 30. DANI HRVATSKOG FILMA (Zagreb)
21.00 Повратак у Ремс (игр.)
Редитељ: Жан-Габриел Периот
Земља: Француска
Година: 2021.
Трајање: 83’
Језик: француски
Улоге: Adèle Haenel (voice)
Продукција: Les Films de Pierre, Arte France, INA
ЕУ: ЗОНА ПРОМЕНА
СИНОПСИС
Повратак у Ремс је филм базиран на истоименој култној књизи Дидијеа Ерибона. Прича интимну и политичку причу о француској радничкој класи од почетка 50-их година прошлог века до данас. Кичма напретка Француске била су управо леђа радника: деца радника 50-их година прошлог века врло брзо су из школа била гурана ка радним местима, док су буржоаска деца лако настављала своје школовање. Посебно је тешко било женама из радничке класе које су уз све класне неједнакости морале да трпе и шовинистички менталитет целог друштва.
У једном тренутку, ослонац и носилац промена је била Комунистичка партија. Ипак, и овај осећај припадања није дуго трајао – нестаће пред крај 20. Века када је Комунистичка партија Француске почела да се држи антимигрантске реторике и тиме допринела јачању деснице.
О РЕДИТЕЉУ
Рођен у Француској 1974. Године, Жан-Габриел Периот је снимио неколико кратких филмова на граници документарног, експерименталног и играног филма. Развио је сопствени стил филмске монтаже који истражује насиље и историју користећи филмске и фотографске архиве. Његови филмови Dies Irae, Чак и да је била криминалац, Nijuman no borei (200. 000 фантома) и Ђаво добили су награде на неколико фестивала широм света. Његов први дугометражни филм, Немачка омладина, отворио је програм Панорама на Берлиналу 2015. Пре него што је приказан у немачким, француским и швајцарским биоскопима и добио више награда.
Summer Lights, његов први играни дугометражни филм премијерно је приказан на фестивалу у Сан Себастијану, а у Франсукој у лето 2017. Године. Наш пораз представљен је на Форуму у оквиру Берлинала 2019. и Повратак у Ремс, према књизи Дидиера Ерибона, уз нарације Аделе Хаенел, изабарн је за Недељу режисера на филмском фестивалу у Кану 2021. Године.
ФЕСТИВАЛИ И НАГРАДЕ
Cannes Film Festival 2021
Guanajuato International Film Festival 2021
San Sebastián International Film Festival 2021