18. међународни фестивал „Чембало, жива уметност“ – „ИТАЛИЈАНСКИ И НЕМАЧКИ БАРОК: МУЗИКА КАО ЕХО УНИВЕРЗУМА“

Концерт који заједнички организујемо са Народним музејом део је традиционалног циклуса променадних концерата недељом у подне који Музеј редовно приређује готово сваке недеље. Чембалисти, чланови Ансамбла Парнас под уметничким руковођењем чембалисткиње и менторке Светлане Стојановић Кутлаче извешће програм, четврти из циклуса концерата Одблесци византијске културе у западноевропској музици ренесансе и барока намењеној извођењу на чембалу. Улаз je слободан!

Недеља 12. децембар 2021. у 12 часова
Атријум Народног музеја

ИТАЛИЈАНСКИ И НЕМАЧКИ  БАРОК: МУЗИКА СФЕРА
Ансамбл Парнас – солисти на чембалу
Светлана Стојановић Кутлача
Емилија Миодраг
Игор Главашић
Ана Тошић
Јана Петровић
Марија Петровић
Теодора Крстић
Мила Јолачић
Искра Дилкић

Програм:
Ђироламо Фрескобалди (1588-1643)
Токата III

Микеланђело Роси
Токата VII

Антонио Валенте
Тenore del pass e mezzo

Доменико Скарлати
Соната К 215 Анданте

Хуан де Кабаниљес
Пасакаља

Јохан Себастијан Бах (1685-1750)
Француска увертира (избор)

Италијански концерт

Фантазија in c

Фантазија и фуга in a

О програму:
Рађање италијанског барокног уметничког стила у периоду контрареформације базира се на неоплатонистичким идејама о моћи уметности да подстакне дубока морална и религиозна осећања. Темељи ових идеја изложени су у мистичним филозофијама Марсилија Фичина и Пика дела Мирандоле. Византијски уплив на развој музике барокне епохе огледа се у прихватању неоплатонистичких идеја о природи звука, његове моћи и мистичног дејства на човека. Византијска идеја „универзалне хармоније“, визија космоса у коме је свет уклопљен у идеалан поредак, налази своју потврду у открићима Коперника, Галилеја, Ђордана Бруна и Кеплера: природом управљају законитости склада, које се  уочавају како у кретању космичких тела тако и у акустичким законтостима, музика се може схватити као  „ехо“ универзума.

Ђироламо Фрескобалди, оргуљаш и чембалиста пореклом из Фераре био је утемељитељ италијанског стила за инструменте са диркама. У уводу за своју збирку токата и партита он свој стил именује једноставно као „испеване афекте и разноврсност пасажа“ ( affeti cantabili e diversita di passi). Према његовим идејама слободе пулса, варирања и бескраја формира се инструментална музика читаве барокне епохе, она својом сугестивношћу осваја све европске земље, католичке и протестантске.

Познато је да  Бах већи део свог живота провео као службеник протестантске цркве у Лајпцигу, за коју је написао бројна религиозна дела, а често се губи из вида присуство световних идеја у његовом опусу. Бах је владао немачком ренесансном традицијом полифоније, а трудио се да упозна и музичке стилове свог доба: италијански и француски.  Живео је у Лапцигу који је у то време био слободан град, центар природних наука физике, математике и астрономије, али и центар проучавања античких језика, филозофије и културе, па је и Бах био информисан о најмодернијим научним идејама. Бахове фантазије одјек су Фрескобалдијевих токата, фуге  демонстрација немачке полифоне традиције, свите и увертире одају присуство  доминације француског укуса у немачким државама. Као музички истраживач Бах је анализирао акустичке могућности дванесттонске скале, могућности остварења хармоније и независних боја тоналитета. Целокупно Бахово дело, представља  синтезу барокних стилова- „укуса“, а инспирисано је Кеплеровом „Хармонијом сфера“.

Светлана Стојановић Кутлача

Фотографије са претходног концерта Ансамбла Парнас из циклуса подневних концерата Одблесци византијске културе у западноевропској музици ренесансе и барока намењеној извођењу на чембалу из архиве Народног музеја.