ИВАН МАНОЈЛОВИЋ представља МИЛИЦУ МРВИЋ ● ЗА УСПОМЕНУ И ДУГО СЕЋАЊЕ

Породица путника / Family of Travelers, 2016

ИВАН МАНОЈЛОВИЋ представља МИЛИЦУ МРВИЋ ●
ЗА УСПОМЕНУ И ДУГО СЕЋАЊЕ
14. јануар – 24. фебруар 2022.
Галерија Артгет | 21. година

Прва изложба у 2022. години припада 20. јубиларној сезони фотографске Галерије Артгет, у којој уметнички директори и директорке Галерије у претходној деценији по једном селектованом изложбом ре-мапирају домаћу сцену. Иван Манојловић, уметнички директор у 2018. години, ovom prilikom представља Милицу Мрвић са серијом „режираних“ фотографија За успомену и дуго сећање.

За успомену и дуго сећање
Фотогафије Милице Мрвић припадају такозваној “staged” фотографији, или како је најчешће преводимо као „режирана“ фотографија. Пажљиво и до детаља израђена кореографија, прецизно изведени перформативни елементи стварају јединствену артифицијалност и извесну дозу фантазије која нас пре стимулише на преиспитивање него на читање.
Фотографисање портрета се одувек сматрало актом извесне агресије, а чак се међу неким народима веровало и о одузимању дела интегритета портретисаних. За разлику од енглеског језика где је та агресија наглашена (shot, capture, taking, snatching …), у нашем језику портретисање увек делује као градња (ближе речи bildung у немачком језику), па зато говоримо о „прављењу“ или „изради“ портрета. Наглашена је дакле димензија процеса који траје неко време и који пре свега подразумева пристанак али и могућу сарадњу особа испред и иза фотоапарата. Иако је то заправо у пракси била једнострана активност која од портретисане особе захтева углавном стрпљивост, овакву фотографску праксу можемо подвести и под жанр режиране фотографије. Фотографски портрети су дубоко укорењени у европској фотографској историји од њених самих почетака, па је то случај и са домаћим фотографским наслеђем. Милица Мрвић преиспитује ову праксу кроз другачији процес. Наручени групни портрети Милице Мрвић настају кроз процес сарадње са портретисанима. Пружају нам непосредан увид у наде, жеље, а можда и страхове наручиоца. Резултат је заједничко колаборативно фотографско дело током којег је процес рада једнако битан колико и финална материјализација ове сарадње.
Портретисане особе најчешће затичемо у „замрзнутим“ сценама, „узнемиравамо“ их у њиховој игри или измаштаном догађају. Ми смо ту непозвани гости који својим присуством прекидамо оно што за нас изгледа као надреална сцена. Због своје комплексности и начина на који су конструисани, портрети Милице Мрвић су богати документи савременог начина живота и потребе да себе и људе који нас окружују изместимо у другачије окружење које нас интелектуално стимулише или садржи симболе и вредности које делимо, потврђујући чињеницу да идентитети и њихове слике могу бити културолошки одређени на комплексан, дубок и мистериозан начин. Произвести мистерију у данашњем хиперреалном свету је можда једна од најзначајнијих вештина.

Иван Манојловић
Кустос

………

Милица Мрвић је фотографкиња и арт директорка. Рођена је у Београду, где је 2011. дипломирала на Факултету примењених уметности, на Одсеку примењена графика, Атеље фотографија.
Највише ради и ужива у домену режиране фотографије, осмишљавању и арт дирекцији различитих фотографских наратива, са све чешћим излетима у кратке stop motion анимиране форме. Као ауторка је имала неколико самосталних изложби и излагала на бројним групним изложбама широм Европе.
Радила је као чланица редакције часописа за културу фотографије РеФото и као уредница његовог онлајн издања, а потом и као шефица продукције Wannabe Мagazinе-а и Wannabe Media студија. Једна је од оснивача независне уметничке организације Медведи, која је од 2011. сваког марта организовала међународну групну изложбу Медведи – У част пролећу!
Од 2014. године ради самостално на релацији између Београда и Будимпеште, а од 2018. заједно са Петером Фланеком оснива студио Mitz po Flitz, који се бави креативном и арт дирекцијом, фотографијом и stop motion анимацијом.

Иван Манојловић је кустос, историчар уметности са великим искуством у сектору културног наслеђа. Интересује га повезивање људи и културе и у свом досадашњем професионалном раду се фокусирао се на развој концепата изложби, интерпретацији културног наслеђа и савремене уметности, истраживањима на раскршћу између дигиталног и реалног простора, музејског доживљаја и активног ангажовања публике у музејима. Радио као кустос у Музеју Југославије и један је од оснивача Центра за југословенске студије. Био је уметнички директор Галерије Артгет Културног центра Београда 2018. године. Од 2019. године ради у Нова Искра Креативном хабу, где води одсек за међународну сарадњу.

Уметница захваљује свим породицама и појединцима који су дозволили да се на изложби прикажу фотографије из њихових приватних архива.