Виолинисткиња Едит Македонска и харфисткиња Горана Ћургус чланице су дуа „ЕДИТ“ који негује веома разнолик репертоар, од виртуозних дела, популарне класике, евергрин музике, до дела српских композитора. Прошлог јануара су, због епидемиолошке ситуације одржале online концерт, а овог пута, публика ће моћи уживо да чује ове реномиране уметнице.
Културни догађаји се и даље одржавају уз прописане епидемиолошке мере за сузбијање ширења вируса COVID-19, те је број места за публику у Галерији Артгет ограничен. Молимо Вас да своје место резервишете пријавом на damjana.njegic@kcb.org.rs или телефоном на 011 2622 058. Пријављивање је могуће до 12 сати на дан концерта или док се места не попуне.
Програм:
Алфредо Д’Амброзиo
Канцонета бр. 1, оп. 6
Владимир Ђенадер
Placid waters, џез скица бр. 8
Франц Шуберт
Серенада
Џон Вилијамс
Black Orfeus
Ладислав Грински
Air Herbeic
Rondino
Soiree Turque
Dance Roumain
Биографије:
Дуо “ЕДИТ”, који чине виолинисткиња Едит Македонска И харфисткиња Горана Ћургус, је основан 2011. године. Репертоар дуа је веома разнолик, од виртуозних дела, популарне класике, евергрин музике, као и дела српских композитора, од којих су нека настала као поруџбини (дела Мирјане Живковић, Војкан Борисављевић и других). Дуо је до сада остварио низ запажених наступа: на отварању Фестивала харфе у Београду, фестивалу Тисин цвету Новом Кнежевцу, фестивалу Мај месец музике у Врању, на Новогодишњем фестивалу у Софији, као и у значајним дворанама Београда (Атријум Народног музеја, Артгет галерија, галерија САНУ, Етнографски музеј, Народно позориште… ) али и у Убу, Панчеву, Параћину, Лозници и другим местима широм Србије. Удружење композитора Србије, Удружење музичких уметника Србије, као и СОКОЈ препознали су значај овог дуа и допринос који даје очувању и неговању српске културне баштине. За дискографску кућу Лилац, дуо је издао два ЦД-а, током 2021. године – Рхапсодy оф Соунд и Инспирације за виолину и харфу.
Едит Македонска потиче из музичке породице. Виолину је почела да учи код своје мајке Дијане Рапонђијеве-Стојановић, а дипломирала на Факултету музичке уметности у Београду у класи проф. Ферн Рашковић. Завршила је магистратуру виолине и камерне музике у Пловдиву, где је била ангажована као асистент на тамошњем Факултету за музику и игру. Стекла је и диплому соло певања у музичкој школи „Мокрањац“ у Београду, а завршила је и балетску школу у Софији. Радила је као професор виолине у музичким школама „Јосиф Маринковић“ и „Владимир Ђорђевић“ у Београду, као и професор виолине и читања с листа на Академији лепих уметности у Београду. Као концертмајстор била је ангажована у Националној Опери и Балету у Скопљу, у оперским кућама у Варни и Пловдиву (Бугарска), као и у Позоришту на Теразијама у Београду. Од 1980. године до данас ради у Народном позоришту у Београду, где је концертмајстор. Шлан је Удружења музичких уметника Србије (УМУС) од 1989. године. Оснивач је Гудачког квартета „Едит“ (2000). Међу многим наступима овог састава издвајају се они на међународним фестивалима у Бугарској 2005. и 2006. године. Диригент АнгелШурев је аранжирао Маснеову оперу „Дон Кихот“ за овај ансамбл и она се, са Живаном Сарамандићем у насловној улози, одржала две године на сцени „Раша Плаовић“ Народног позоришта у Београду; такође су учествовали у извођењу камерне опере „Романса“ Игора Ранковића, под диригентском палицом Ђорђа Станковића. Одржала је бројне концерте као солиста и концертмајстор широм бивше Југославије, у Аустрији, Немачкој, Енглеској, Француској, Белгији, Чешкој, Словачкој, Јужној Кореји, Шпанији, Грчкој, Бугарској, Мађарској, Португалији, Швајцарској, Јапану, Данској, САД и Италији (Пучинијев оперски фестивал 2017. У Торе дел Лагу). На репертоару солистичких концерата посебно заступа домаће музичко стваралаштво. Снимала је за радио и телевизију, бави се и компоновањем дечје музике (песме Јабука и лептир; Саша, цигански пас; музика за књигу Бајка за децу ауторке принцезе Јелисавете Карађорђевић). Написала је тему за „Баладу о пољу“, композицију Мирјане Живковић за виолину и камерни оркестар, коју је и премијерно извела 2016.године. Први је концерт мајстор Народног позоришта наведен у Музеју Народног позоришта, а 2021. године додељен јој је и Печат Народног позоришта, за посебан допринос у раду и стваралаштву.
Горана Ћургус студирала је харфу на Факултету музичке уметности у Београду, где је дипломирала и магистрирала у класи проф. Милице Барић. Већ 20 година је харфисткиња Опере Народног позоришта. Дуги низ година била је стални сарадник Београдске филхармоније, Војвођанског симфонијског оркестра, Симфонијског оркестра РТС и других реномираних оркестара. С Освајала је прве и специјалне награде на републичким и савезним такмичењима, међународном такмичењу „Петар Коњовић“. Награду „Златни Анђео“ за најбољег младог музичара у Србији добила је 1994. године. Била је члан музичко-концептуалне групе Секндхендерс са којом је учествовала у пројектима: Представа за музику (2009), Нежно, нежно, нежније (2011), Шест (не тако) лаких комада (2012), Иритације (2013) и Три(п)бина (2014). Последњих година сарађује са мецосопраном Наташом Јовић –Тривић, обоисткињом Маријом Лазић, флаутисткињом Вањом Ђорђевић и обоистом Бориславом Чичовачким. Са харфисткињом Београдске филхармоније, Миланом Зарић, извела је 2015. године премијерно Штокхаузенову композицију за две харфе и гласове „Радост“. Са Вањом Ђорђевић је премијерно извела Сонату за флауту и харфу Ивана Јевтића, 2017.године. Са Бориславом Чичовачким је премијерно извела и снимила Сонату за обоу и харфу Петра Стојановића, у организацији Одбора за заштиту српске музичке баштине САНУ. У оквиру пројеката Одбора, учествовала је у и извођењу и снимању музике Јосипа Славенског, Александра Обрадовића и Лудмиле Фрајт, као и музике Исидоре Жебељан. Сарађује са младим српским композиторима и редовно наступа на Трибини композитора Удружења композитора Србије. Од 2015. године члан је ауторског тима Музичко оперско театарске организације МОТО. Последњих година се успешно бави писањем пројеката у култури.