ТЕРЕЗА КОС • Inanimate Beings Also Have Finite Lives [И нежива бића имају свој крај]

Тереза Кос са великом пажњом и посвећеношћу, а кроз стечено интердисциплинарно образовање и лично номадско искуство, које јој је пружило увид у другачије менталне и физичке географије одређених територија, развија уметничку праксу која кроз различите медије истражује и проблематизује просторе и односе између индивидуалног и глобалног. Кроз покретне и непокретне слике, звук и музику, дијаграме и мапе, инспирисане конкретним догађајима и људима, Тереза у својим радовима говори о некој врсти апсурдног, хипнотичког понављања друштвено-политичких концепата и њиховом утицају на меру ништавности свакодневног живота појединца. Креирајући дискретну какофонију у оку и уху посматрача, евидентирајући ништавило, отвара простор за креирање нових фреквенција живота. Ништавило није вечно и оно не значи одсуство, већ бесконачну отвореност.
Кустоскиња изложбе Зорана Ђаковић Миннити

Листа изложених радова по редоследу приказивања у галерији:
Tunnel Boring Machine (2019)
[Машина за пробијање тунела]
Четвороканални 2К видео, колор, звук, 20 минута

Реч је о перформанс филму који је снимљен камером која је била постављена на Терезина прса, док је путовала, узастопно, два пута у оба смера целом трасом Еуростар воза, од Брисела до Лондона и назад током викенда 2019. године када су одржавани Европски избори. Рад је представљен као вишеканална видео инсталација коју прати звучна композиција у којој се записи онога што је снимљено преко контактних микрофона на прозору где је Тереза седела мешају са звуцима тунела.

The Measure of Disorder (2018)
[Мера нереда]
Двоканални ХД видео, колор, звук, 41 минута

Рад прати пут аустријског научника Лудвига Болцмана (1844-1906), који је познат не само по својим револуционарним налазима о феномену ентропије, већ и по трагичном самоубиству у селу Дуино, недалеко од јадранског града Трста, у регији у којој је Тереза одрасла. Видео представља нелинеарну реконструкцију Болцмановог последњег путовања возом, од Беча до „аустријске ривијере“, преко Алпа и територија Аустроугарског царства.
Ентропија, хаос, вероватноћа и временска реверзибилност, неки од концепата чијој теооретизацији је Болцман допринео, воде слику и звук током целог рада. Амблематска вожња наслања се на историју и тероторију прошлости и садашњости Европе. Импровизација и понављање функционишу као покретачи за ерупцију личних и колективних сећања, прекоокеанских и безвременских.
Слике не носе дијалог, ефекат се постиже евокативним звучним записом састављеним од фрагмената импровизација које сам компоновала одвојено током монтаже филма. Играјући се са конвенцијама филма, личне анегдоте преплићу се са „великим“ друштвено-политичким покретима. Дакле, The Measure of Disorder је размишљање о људској перцепцији концепта времена, сећања и (не)реверзибилности ствари које се дешавају.

Moore’s Law (2022)
[Моров закон]
60 x 15 сек 320×240 пиксела, видео снимци, на које је примењен ефекат Instagram Stories „Mirror”, насумична репродукција понављања

Moore’s Law (2022)
[Моров закон]
60 x 15 сек 320×240 пиксела, видео снимци, на које је примењен ефекат Instagram Stories “Light Leak II”, насумична репродукција понављања

Cicale, Cicale (2022)
Стерео звук, loop

On the Relationship Between Entropy and Meaning in Music
[О односу између ентропије и значења музике]
Црно бела ласерска штампа на новинској хартији, 21 x 29,7 цм

The Arrow of Time
[Стрела времена]
Црно бела ласерска штампа на новинској хартији, 21 x 29,7 цм

Tunnel Boring Machine (score)
[Машина за пробијање тунела][резултат]
Црно бела ласерска штампа на новинској хартији, 21 x 29,7 цм

Moore’s Law (score)
[Моров закон][резултат]
Црно бела ласерска штампа на новинској хартији, 21 x 29,7 цм

(untitled)
[Без назива]
Црно бела ласерска штампа на новинској хартији, 21 x 29,7 цм

О уметници

Тереза Кос (Teresa Cos) рођена је у Латизани, покрајна Фурланија-Јулијска крајна у Италији. Живи у Лондону.
Истражује процесе памћења и понављања који се провлаче кроз историју, друштво и човекову психологију, a њена интердисциплинарна пракса обухвата филм, звучне и видео инсталације, визуелне партитуре, експерименталну музичку композицију и перформансе.

Тереза је представљала и изводила своје радове у различитим међународним контекстима, укључујући: Cafe Oto, OGR-Officine Grandi Riparazioni Torino; 3. Бијенале индустријске уметности; Центар за аудиовизуелну уметност Аргос; Центар савремене уметнсоти WIELS; Casino Luxembourg; bb15; Q-O2, Fondazione Baruchello; Kanal -Centre Pompidou; The Mac – Metropolitan Arts Centre, Belfast; Les Ateliers Claus; Centrale Fies; Careof; Mostyn Gallery i 14. Међународно бијенале архитектуре у Венецији, између осталих.

Учествовала је у неколико међународних резиденцијалних програма, укључујући WIELS, Академију Јан Ван Ајк, Q -21 Museum Quartier, Беч; Visio – европски програм о покретним сликама уметника и радионицу Фондације Botín са Таћитом Дин (Tacita Dean).
Њен први албум „Week Nine” [Девета недеља], направљен је у сарадњи са Јулијом Е Дајк (Juliа E Dyck) и Каролином Профантер (Carolinа Profanter), објaвио је Takuroku/Cafe Oto, London.

Тереза је завршила мастер студије архитектуре на Универзитету IUAV у Венецији и мастер студије документарне фотографије на Лондонском колеџу за комуникације Универзитета уметности у Лондону. Више информација о уметници на : www.teresacos.com