Преминуо Милан Влајчић, филмски и књижевни критичар, новинар и публициста

Културни центар Београда изражава дубоко жаљење због изненадне смрти Милана Влајчића, филмског и књижевног критичара, новинара и публицисте, дугогодишњег преданог сарадника и искреног пријатеља Културног центра Београда и његове Дворане, са којим смо реализовали многе програме и многе разговоре о филму и књизи водили, добитника Награде „Небојша Поповић“ 2018. за трајан допринос промоцији и критичком промишљању филмске уметности и културе (Филмски центар Србије, Културни центар Београда, Радио-телевизија Србије, Југословенска кинотека, филмски фестивали „Слободна зона“, Фестивал ауторског филма, Фестивал европског филма Палић, Белдокс, чланови породице Небојше Поповића).

Милан Влајчић (1938) је био и остао узор многим филмским критичарима током последњих деценија; он је пример да су за добру филмску критику подједнако потребни и знање и љубав према „покретним сликама“. Таквим свеобухватним приступом према филмској уметности он је увек био поуздани ослонац не само филмским посленицима и критичарима филма, већ је постао омиљен и међу својим многобројним читаоцима Политике, у којој је писао двадесет година, а затим су у последњих петнаестак година имали привилегију да његове критике и културне коментаре читају у Блицу. Током последње две године, био је критичар портала и дневног листа Нова. За све њих, као и за гледаоце и читаоце, кад је учествовао у многим дебатама или давао интервјуе у разним медијима, Влајчић је увек представљао онога коме се верује, било да је критички разматрао актуелну филмску проблематику и ширио свест о значају филмске уметности у широком културном и цивилизацијском контексту, било да је критички анализирао културне феномене.

За своје вишестрано деловање у култури Милан Влајчић је добио још низ значајних награда: „Милан Богдановић“ за 1981. годину – за најбољу новинску књижевну критику у новинама, на радију и ТВ, „Душан Дуда Тимотијевић“ (недељни лист ТВ новости) за најбољу телевизијску критику у југословенским медијима у 1984. години, „Златно перо” (Институт за филм у Београду) за најбољу филмску критику у југословенским медијима у 1988. години), „Златни беочук“ града Београда 2000. године за трајни допринос култури, Награда Фондације БК за допринос културном новинарству за 2003. годину, први добитник Награде за врхунски домет у културном новинарству Фондације „Тања Петровић“ за 2014, „Животни стил“ (независна кућа Фабрика) за допринос култури Србије 2018. године.
Поред великог броја предговора, поговора, огледа, у последњих 20-ак година објавио је и књиге: Узводно од Џимија Барке (Културни центар Ниш, 2001), Ноћ у Казабланки (Откровење, Београд, 2001), Фест, одбројавање (Градска скупштина, Београд 2002), Легенда о зиду (КОВ, Вршац, 2008), Градска шетња (КОВ, Вршац, 2010), Поглед из огледала (Градац К, Чачак, 2015), Потемкинови потомци (Градац К, Чачак, 2016) и Звездана прашина (Дерета, Београд, 2018).