АЛЕКСАНДАР КОСТИЋ представља МИРЈАНУ ВРБАШКИ ● ODD TIME

                                                                                               Odd Time, Мирјана Врбашки

АЛЕКСАНДАР КОСТИЋ представља МИРЈАНУ ВРБАШКИ ●
ODD TIME
3. март – 7. април 2022.
Галерија Артгет | 21. година
Отварање: четвртак, 3. март у 19 сати

Изложбом фотографија Odd Time Мирјане Врбашки завршава се 20. јубиларана сезона Галерије Артгет, у којој су уметнички директори и директорке Галерије у претходној деценији са по једном селектованом изложбом ре-мапирали домаћу сцену. Мирјану Врбашки представља Александар Костић, уметнички директор Галерије Артгет у 2020. години.

Програм уз изложбу
Субота, 5. март
13.00 – Ауторско-кустоски разговор Мирјане Врбашки и Александра Костића

ODD TIME
МИРЈАНЕ ВРБАШКИ

≪ L’amour est a reinventer … ≫
Arthur Rimbaud
„Љубав треба поново пронаћи …“
Артур Рембо

Аритмија је стање срца и душе. У овом делу света то је израз усуда често испољен у мелосу који вуче на игру. Немир и страст. Неодољиви и увек на опасној ивици.

Колико дивних контрадикторности у причи о једној изложби. У причи о одласку и враћању, о кући где год била, о сећању, о путовањима и језицима, о музици, о лицима жена, о погледу, о мору, о случајности, о Schmerz-у који тиња и који, парадоксално, пуни срце радошћу, на крају крајева, о љубави. Јер у овим тешким а једноставним, великим а минималним сликама, у којима се преплићу мир и неспокој, истовремено тиха и бучна константа је љубав.

Пуно је нежности и пажње са којима Мирјана Врбашки вивисецира свој унутрашњи свет, своја сећања и осећања. Реконструише и гради од стечених утисака и знања са разних поднебља своју утемељену визију коју нам представља. И остајемо затечени њеном снагом. Радозналост и методичност, стрпљење, прецизност намере, видљиви су у свакој слици. Вредна је њена вештина да споји неспојиве елементе у један визуелни опус и да га стрпљиво гради годинама. Први сусрет са овим сликама, осим знатижеље и привлачности, отворио је трагање за оним иза. Ове слике носе тајну, као и лица портретисаних жена. Уважавање гледаоца пружа му могућност да пронађе своје место у простору изложбе, али уме и да заведе у формалност фотографских жанрова и конвенција, ако је посматра једнодимензијално. Неће пронаћи ништа у претраживању фотографске граматике. Изгубиће се у шуми.

Колекцију именовану “Odd Time” чине две серије слика. “Verses of Emptiness” [Стихови празнине] су портрети жена, а „7/8“ су пејзажи. Серије кореспондирају, рефлектују се и допуњују. Једна другу саопштавају. Стихови или поетичност празнине су парафраза мисли (Џ. Берџер) да је сличност (слике са моделом) оно што остаје кад модел физички нестане, када више није присутан. Без празнине, без одсутности, не би постојао мотив фотографисања, овековечења, не би било поезије.

Портрети су сведени и дирљиви у својој искрености. Нема визуелне инфамије и прорачунатости улепшавања својственог епохи. Овде је истанчан приступ фотографкиње испољен не само кроз фотографску вештину, већ и кроз психолошку игру између уметника и модела. Постављајући фото-апарат испред актерки, она истовремено тежи да досегне биће другог и обраћа се том бићу (једнако као и у пејзажима). Ликови с једне стране постају универзалне, иконичне слике, а с друге, чувају свој идентитет и не стиде се своје рањивости.

У својој иконичности, насликане жене удаљавају се од својих психологија и личности. Приказане у групи,естетски и емоцијом конзистентне, оне почињу да говоре другачијим језиком од класичног фотографског портрета и неодољиво асоцирају на фајумске портрете. Постоји сличност и у концепту, јер и једни и други су у служби транседентног и као да служе некој другој стварности, као да им је намењена одређена улога. Мирјана Врбашки помиње сећање на православне
иконе из детињства и утицај се може наслутити и на формалном и на онтолошком плану.

7/8 је такт, неправилан ритам (odd time, odd meter, odd signature) мелоса ових простора што вуче на игру; аритмија срца и душе. Пејзажи су огољени од сваке очекиване естетике и проналазе своју лепоту у нереду непатворене природе. Њихови садржаји су и довољно амблематични да нам дају одреднице у простору и у сећању. Ликовност преекспозиције наводи да то што гледамо можда више припада имагинарном него стварном. Медитеран реферише на место настанка цивилизације, Далмација је генерацијска референца иносталгична нота која ме упућује на успомене и лета која су припадала не тако давном времену и једној несталој земљи. За разлику од портрета, овде кроз „визуелну индиферентност“ одвојену од познате визуелне лексике, поступак бележења слике сугерише насумичност и случајност.

Поглед Мирјане Врбашки је радознали поглед спознаје и љубави према ономе шта се посматра, према ономе коме и чему окреће објектив свог апарата, чак и када је стварање слика узроковано дубоко личним поривом.

Још ако се у том погледу може претпоставити јара каквог летњег дана медитеранског предела, тајновитог по себи, онда преостаје само препуштање замишљеном, неодвојивом брују зрикаваца.

Александар Костић

…………………
Мирјана Врбашки (1978, Монтреал) је српска/канадска визуелна уметница. Дипломирала је књижевност у Канади, а затим се окренула фотографији и дипломирала на Краљевској академији уметности у Хагу (2010). Учествовала је на бројним међународним изложбама, а њени радови се налазе у светским приватним и јавним колекцијама. За серију фотографија Стихови празнине [Verses of Emptiness] (пројекат у току) је номинована за више награда, међу којима, Renaissance Photography Prize (Велика Британија), Taylor Wessing Photographic Prize (Велика Британија) и LensCulture Portrait Award (Холандија).
Пракса Мирјане Врбашки базира се на фотографској слици као месту за контемплацију сложености. Радећи углавном у великим форматима и с мотивима који се понављају, она напушта нарацију, настојећи да подстакне дубљи ангажман са фотографском сликом. У том процесу сликање постаје продирање, издубљивање све док слика не постане „довољно шупља да одјекне“.

Александар Костић је фотограф и сниматељ, редовни професор и шеф Катедре камере на Факултету драмских уметности у Београду. Дипломирао је Камеру на Факултету драмских уметности.
Његов уметнички рад обухвата различите форме фотографског и кинематографског израза. Као аутор, награђиван је у земљи и иностранству. Уметнички директор галерије Артгет био је 2020. године.

Разговор МИРЈАНЕ ВРБАШКИ и АЛЕКСАНДРА КОСТИЋА уз изложбу ОДД ТИМЕ, галерија АРТГЕТ