NEDELJA SVESTI O MOZGU 2022. „MOĆ UMA: EVOLUCIJA INTELIGENCIJE“

NEDELJA SVESTI O MOZGU 2022.
„MOĆ UMA: EVOLUCIJA INTELIGENCIJE“
15 – 19. 3. 2002.
Galerija ARTGET

Tema ovogodišnje Nedelje svesti o mozgu je inteligencija, a sam projekat nosi naziv ,,Moć uma: Evolucija inteligencije”. Održava se od 14. do 21. marta u Galeriji nauke i tehnike. Program za decu planiran je za dane vikenda, 19. i 20. marta, u Beogradskom zoološkom vrtu. Materijal projekta biće podeljen u celine, a svaka će biti predstavljena odgovarajućim edukativnim plakatom uz interaktivnu radionicu. Celine su sledeće: Evolucija inteligencije, Neuroanatomija inteligencije, Tipovi i podela inteligencije, Inteligencija kod životinja, Poremećaji inteligencije, Načini kvantifikacije inteligencije, Umetnost i inteligencija, Neuromitovi povezani sa inteligencijom i Veštačka inteligencija.

Serija predavanja profesora Beogradskog univerziteta i naučnih istraživača održava se u Galeriji ARTGET Kulturnog centra Beograda, od 15. do 18. marta. Njihov cilj jeste da se, kroz multidisciplinarni pristup, posetiocima objasni šta je to zapravo inteligencija, kao i njena naučna problematika: koje su to naučno utemeljene činjenice a šta su neuromitovi, kao i na koje načine čovek ta saznanja koristi i primenjuje danas, a kako bi mogao u budućnosti.

Ovogodišnji program u Kulturnom centru Beograda čini i kreativna radionica koju realizuje Beogradsko udruženje za pomoć osobama sa autizmom u subotu, 19. marta 2022.
 
PROGRAM PREDAVANJA

Utorak, 15. 3. 2022.
17.00 – Prof. dr Milan Latas, Psihopatologija anksioznosti u 21. veku
Dr Milan Latas, specijalista i supspecijalista kliničke farmakologije, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu
Nosilac je zvanja racionalno-emotivnog i kongitivno-bihevioralnog terapeuta i Nacionalnog sertifikata za psihoterapiju. Zaposlen na klinici za psihijatriju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije. Više od dve decenije se uspešno bavi lečenjem osoba obolelih od anksioznih poremećaja, kao i istraživanjem, edukacijom i publikovanjem radova iz ovog domena psihopatologije. Objavio je više monografija, veći broj poglavlja u udžbenicima i monografija, značajan broj naučnih i stručnih radova u domaćim i internacionalnim časopisima i bio je urednik više stručnih publikacija. Osnovni delokrug njegovog rada i interesovanja su terapija, istraživanja i edukacija iz oblasti anksioznih i fobičnih poremećaja. Dobitnih je Godišnje nagrade Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu za unapređivanje nastave 2017. godine za knjigu „Anksiozni poremećaji – teorija i praksa“.

18.00 – Boris Projović, MENSA Srbija, Demonstracija memorije
19.00 – Boris Projović, MENSA Srbija, Radionica o tačkama zaboravljanja
Boris Projović je autor sistema za pamćenje Edu hobotnica i instruktor veštine pamćenja, kao i direktor Edukativno inovativnog centra Edu Hobotnica. Koordinator je Sekcije za razvoj pamćenja i učenja u Mensi Srbije i njen član. Trener za memoriju na više TV projekata evropskog i balkanskog formata („Super ljudi“ na TV Prva, 2017)

Sreda, 16. 3. 2022.
16.00 –  Prim. dr Marija Lazarević, Blago kognitivno oštećenje kao posledica nedostatka vitamina B12
Primarijus dr Marija Lazarević, specijalista opšte medicine, doktorand neuronauka
Ocenjivač zdravstvenih ustanova Srbije u okviru Agencije za akreditaciju zdravstvenih ustanova (AZUS). Član jeMENSA (Međunarodno udruženje visoko iznadprosečnointeligentnih osoba)
i Naučnog odseka Mense Srbije; član naučnog odbora Sekcije opšte medicine Srpskog lekarskog društva; psihoterapeut u superviziji, T.A. CENTER – Association of Transactional Analysts of Serbia;
član Predsedništva Podružnice Loznica Srpskog lekarskog društva; saradnik časopisa Srpske pravoslavne crkve „Pravoslavni misionar“, časopisa „MozaIQ“ i portala As info – medijsko novinske kompanije.

17.00 –  Prof. dr Milan Bjelica, Treba li se plašiti veštačke inteligencije?
Prof. dr Milan Bjelica je diplomirao, magistrirao i doktorirao na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, gde radi kao redovni profesor. Oblasti njegovog stručnog interesovanja su telekomunikacione mreže i protokoli, personalizovane aplikacije, te primena slobodnog softvera za simulaciju, umrežavanje mernih uređaja i obrada rezultata merenja.

18.00 – Dr Ivana Bjelobaba, Neurobiologija kreativnosti
Dr Ivana Bjelobaba je naučni savetnik Instituta za Biološka istraživanja „Siniša Stanković“, Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerziteta u Beogradu i član Izvršnog odbora Društva za neuronauke Srbije.

19.00  – Dr Uroš Savković i dr Mirko Đorđević, Evolucija inteligencije: kroz istoriju i eksperiment
Dr Uroš Savković je doktorirao 2016. godine na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, proučavajući kako promena ishrane pasuljevog žiška utiče na njegovo ponašanje. Proučavajući ovu temu, dr Savković želi da razume evolucione posledice koje ovakva promena nosi sa sobom. Uključen je u nekoliko projekata koji se bave popularizacijom nauke i evolucione biologije.
Dr Mirko Đorđević
Fokus njegove doktorske disertacije na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu je bilo istraživanje koevolucije dva genoma – mitohondrijskog i jedarnog i uloge koje onu imaju u starenju kod pasuljevog žiška. Njegova trenutna istraživanja na Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ bave se proučavanjem efekata koje mutacije u mitohondrijskom genomu imaju na osobine žižaka, a koje nastaju kao posledica evolucionog procesa koji se naziva „materinska kletva“. On je jedan od autora izložbi i kataloga „Od ćelije do domena – evolucija života na Zemlji“ i „ZooMozgologija“.

Četvrtak, 17. 3. 2022.
17.00 – Docent. dr Miloš Bajčetić, (Ne) znam da (ne) znam 
Doc. dr Miloš Bajčetić je lekar. Učitelj. Po završenim studijama godinu dana radio na Institutu za mentalno zdravlje. Nakon toga započeo akademsku karijeru na Institutu za histologiju i embriologiju „Aleksandar Đ. Kostić“ Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, na kojem se još uvek nalazi. Magistrirao neuronauke na Centru za multidisciplinarne studije (plastičnost nervnog sistema) i doktorirao na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (nasledne cerebralne mikroangiopatije).
Od 1999. kada je kreirao prvi onlajn kurs, aktivno se bavi istraživanjima i praksom onlajn učenja, odnosno primenom novih obrazovnih tehnologija u medicinskoj edukaciji. Autor nekoliko projekata iz oblasti medicinske i onlajn edukacije: – „Kompjuterska učionica Reticulum 04” (2004), Reticulum 05 (pokrenut 2014.), koji je vremenom postao zvanični portal Medicinskog fakulteta za onlajn nastavu. Kreator i jedan od moderatora onlajn kursa histologije i embriologije. Školske 2015/16, na Medicinskom fakultetu pokrenuo predmete iz medicinske edukacije – „Uvod u medicinsku edukaciju“ i „eUčenje u medicinskoj edukaciji“. Autor programa za trening univerzitetskih nastavnika i saradnika o teorijskim i praktičnim principima onlajn nastave. Koautora je programa „Unapređenje nastavničkih i mentorskih kompetencija“ za nastavnike biomedicinskih nauka u Srbiji, razvijenog u okviru Erazmus+ projekta ReFEEHS (program prvi put realizovan 2017/2018).
Od 2013. nastavnik na Filozofskom fakultetu u Beogradu na predmetima „Osnove eUčenja“ i „Metodika nastave medicinskih predmeta“.
Sertifikovani eLearning Tutor i instrukcioni dizajner (eLearning Akademija – 2006/2007), eLearning konsultant WUS Austria i Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj. Član međunarodnih udruženja AMEE (Association for Medical Education in Europe) i Innovative Teachers eLearning Task Force Serbia i Moodle Mreže Srbije.

18.00 – Prof. dr Olivera Vuković, Flinov efekat u eri transhumanizma
Prof. dr Olivera Vuković je psihijatar, profesor na predmetu Psihijatrija Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Zaposlena je u Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu, u kojem obavlja dužnost šefa Dnevne bolnice za odrasle i Dnevne bolnice za afektivne poremećaje. Doktorirala je iz psihokardiologije, koja je dominantna oblast njenog interesovanja, pogotovo veza između ličnosti, stresa i kardiovaskularnih bolesti. Dr Olivera Vuković je učestvovala u brojnim nacionalnim i internacionalnim istraživačkim projektima i objavila je preko 100 bibliografskih jedinica. Pomoćnik je glavnog i odgovornog urednika časopisa Psihijatrija danas, kao i časopisa Engrami. Od 2014. godine obavlja dužnost generalnog sekretara Udruženja psihijatara Srbije.

19.00 – Kl. ass. Sanja Andrić-Petrović, Veštačka inteligencija i njena primena u psihijatriji
Dr Sanja Andrić Petrović je zaposlena kao lekar specijalista psihijatrije na kliničkom odeljenju za psihotične poremećaje Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu i klinički asistent – naučni saradnik u oblasti neuronauka na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Njen dosadašnji naučno-istraživački rad odvijao se u oblasti neuronauka, pre svega velikih peihijatrijskih poremećaja – psihotičnih i afektivnih poremećaja, sa naglaskom na ispitivanje mogućnosti njihovog ranog prepoznavanja i pravovremenog intervenisanja (traganje za biološkim markerima i prelaznim fenotipovima). Kao autor i koautor učestvovala je u izradi brojnih naučnih publikacija u časopisima od međunarodnog i nacionalnog značaja (H-indeks 9).

Petak, 18. 3. 2022.
17.00 – Prof. dr Nela Puškaš, Adultna neurogeneza u hipokampusu
Prof. dr Nela Puškaš je vanredni profesor na Institutu za histologiju i embriologiju „Prof. dr Aleksandar Đ. Kostić“ na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bavi se istraživanjima u oblasti neuronauka i rukovodilac je Laboratorije za neurohistologiju. U fokusu njenog istraživanja je hipokampus, a rad u laboratoriji bazira na imunohistohemijskim metodama za različite vrste mikroskopije. U više navrata je bila na stručnom usavršavanju u Laboratoriji za neuromorfologiju i neuroendokrinologiju Mađarske akademije nauka i Semmelweis Univerziteta u Budimpešti.
U dosadašnjoj karijeri ima 183 bibliografske jedinice, od kojih je 50 radova štampano u časopisima sa međunarodnim recenzijama, sa ukupnim IF 122,4 i h-indeksom 12. Učestvovala je u realizaciji 6 projekata koje je finansiralo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i 3 međunarodna projekta. Autor je 15 udžbenika, monografija ili poglavlja u udžbenicima i monografijama. Angažovana je kao recenzent u vipe međunarodnih i domaćih časopisa. Bila je prvi glavni urednik Srpskog medicinskog časopisa Lekarske komore, saradnik urednika Journal of Alzheimer’s Disease za 2019, a od 2015. godine je član uređivačkog odbora studentskog stručnog i naučnog časopisa Medicinski podmladak. Od 2018. je na poziciji predsednika Komisije Naučnog veća Medicinskog fakulteta za naučno-istraživački rad studenata. Član je više stručnih i naučnih udruženja i član predsedništva Srpskog društva za mikroskopiju.

18.00 – Mast. inž. Aleksa Marković, Kako uče računari
Aleksa Marković je master inženjer automatskog upravljanja, diplomirao 2021. godine na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Tokom studija obavljao je funkciju saradnika na međunarodnom projektu AUTOIGG, gde je učestovao u projektovanju prototipa mikrofluidskog uređaja za automatsku dijagnostiku ALS. Takođe, pohađao je prakse iz oblasti softverskog inženjerstva, a oprobao se i kao radnik na internetu. Trenutno radi na softverskim rešenjima za inteligenciju pametnih uređaja u stambenim objektima, u kompaniji Snap One.

19.00 – Predstavljanje publikacije ZooMozgologija

Subota, 19. 3. 2022.
16.00–16.45 Radunka Lazić, potpredsednica Beogradskog udruženje za pomoć osobama sa autizmom – Radionica Kreativne rukice

17.30–18.15 Radunka Lazić, potpredsednica Beogradskog udruženje za pomoć osobama sa autizmom – Radionica Kreativne rukice