НЕДЕЉА СВЕСТИ О МОЗГУ 2022. „МОЋ УМА: ЕВОЛУЦИЈА ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ“

НЕДЕЉА СВЕСТИ О МОЗГУ 2022.
„МОЋ УМА: ЕВОЛУЦИЈА ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ“
15 – 19. 3. 2002.
Галерија АРТГЕТ

Тема овогодишње Недеље свести о мозгу је интелигенција, а сам пројекат носи назив ,,Моћ ума: Еволуција интелигенције”. Одржава се од 14. до 21. марта у Галерији науке и технике. Програм за децу планиран је за дане викенда, 19. и 20. марта, у Београдском зоолошком врту. Материјал пројекта биће подељен у целине, а свака ће бити представљена одговарајућим едукативним плакатом уз интерактивну радионицу. Целине су следеће: Еволуција интелигенције, Неуроанатомија интелигенције, Типови и подела интелигенције, Интелигенција код животиња, Поремећаји интелигенције, Начини квантификације интелигенције, Уметност и интелигенција, Неуромитови повезани са интелигенцијом и Вештачка интелигенција.

Серија предавања професора Београдског универзитета и научних истраживача одржава се у Галерији АРТГЕТ Културног центра Београда, од 15. до 18. марта. Њихов циљ јесте да се, кроз мултидисциплинарни приступ, посетиоцима објасни шта је то заправо интелигенција, као и њена научна проблематика: које су то научно утемељене чињенице а шта су неуромитови, као и на које начине човек та сазнања користи и примењује данас, а како би могао у будућности.

Овогодишњи програм у Културном центру Београда чини и креативна радионица коју реализује Београдско удружење за помоћ особама са аутизмом у суботу, 19. марта 2022.
 
ПРОГРАМ ПРЕДАВАЊА

Уторак, 15. 3. 2022.
17.00 – Проф. др Милан Латас, Психопатологија анксиозности у 21. веку
Др Милан Латас, специјалиста и супспецијалиста клиничке фармакологије, професор Медицинског факултета у Београду
Носилац je звања рационално-емотивног и конгитивно-бихевиоралног терапеута и Националног сертификата за психотерапију. Запослен на клиници за психијатрију Универзитетског клиничког центра Србије. Више од две деценије се успешно бави лечењем особа оболелих од анксиозних поремећаја, као и истраживањем, едукацијом и публиковањем радова из овог домена психопатологије. Објавио је више монографија, већи број поглавља у уџбеницима и монографија, значајан број научних и стручних радова у домаћим и интернационалним часописима и био је уредник више стручних публикација. Основни делокруг његовог рада и интересовања су терапија, истраживања и едукација из области анксиозних и фобичних поремећаја. Добитних је Годишње награде Медицинског факултета Универзитета у Београду за унапређивање наставе 2017. године за књигу „Анксиозни поремећаји – теорија и пракса“.

18.00 – Борис Пројовић, МЕНСА Србија, Демонстрација меморије
19.00 – Борис Пројовић, МЕНСА Србија, Радионица о тачкама заборављања
Борис Пројовић је аутор система за памћење Еду хоботница и инструктор вештине памћења, као и директор Едукативно иновативног центра Еду Хоботница. Координатор је Секције за развој памћења и учења у Менси Србије и њен члан. Тренер за меморију на више ТВ пројеката европског и балканског формата („Супер људи“ на ТВ Прва, 2017)

Среда, 16. 3. 2022.
16.00 –  Прим. др Марија Лазаревић, Благо когнитивно оштећење као последица недостатка витамина Б12
Примаријус др Марија Лазаревић, специјалиста опште медицине, докторанд неуронаука
Оцењивач здравствених установа Србије у оквиру Агенције за акредитацију здравствених установа (АЗУС). Члан јеМЕНСА (Међународно удружење високо изнадпросечноинтелигентних особа)
и Научног одсека Менсе Србије; члан научног одбора Секције опште медицине Српског лекарског друштва; психотерапеут у супервизији, T.A. CENTER – Association of Transactional Analysts of Serbia;
члан Председништва Подружнице Лозница Српског лекарског друштва; сарадник часописа Српске православне цркве „Православни мисионар“, часописа „MozaIQ“ и портала As info – медијско новинске компаније.

17.00 –  Проф. др Милан Бјелица, Tреба ли се плашити вештачке интелигенције?
Проф. др Милан Бјелица је дипломирао, магистрирао и докторирао на Електротехничком факултету у Београду, где ради као редовни професор. Области његовог стручног интересовања су телекомуникационе мреже и протоколи, персонализоване апликације, те примена слободног софтвера за симулацију, умрежавање мерних уређаја и обрада резултата мерења.

18.00 – Др Ивана Бјелобаба, Неуробиологија креативности
Др Ивана Бјелобаба је научни саветник Института за Биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Института од националног значаја за Републику Србију, Универзитета у Београду и члан Извршног одбора Друштва за неуронауке Србије.

19.00  – Др Урош Савковић и др Мирко Ђорђевић, Еволуција интелигенције: кроз историју и експеримент
Др Урош Савковић је докторирао 2016. године на Биолошком факултету Универзитета у Београду, проучавајући како промена исхране пасуљевог жишка утиче на његово понашање. Проучавајући ову тему, др Савковић жели да разуме еволуционе последице које оваква промена носи са собом. Укључен је у неколико пројеката који се баве популаризацијом науке и еволуционе биологије.
Др Мирко Ђорђевић
Фокус његове докторске дисертације на Биолошком факултету Универзитета у Београду је било истраживање коеволуције два генома – митохондријског и једарног и улоге које ону имају у старењу код пасуљевог жишка. Његова тренутна истраживања на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ баве се проучавањем ефеката које мутације у митохондријском геному имају на особине жижака, а које настају као последица еволуционог процеса који се назива „материнска клетва“. Он је један од аутора изложби и каталога „Од ћелије до домена – еволуција живота на Земљи“ и „ЗооМозгологија“.

Четвртак, 17. 3. 2022.
17.00 – Доцент. др Милош Бајчетић, (Не) знам да (не) знам 
Доц. др Милош Бајчетић је лекар. Учитељ. По завршеним студијама годину дана радио на Институту за ментално здравље. Након тога започео академску каријеру на Институту за хистологију и ембриологију „Александар Ђ. Костић“ Медицинског факултета Универзитета у Београду, на којем се још увек налази. Магистрирао неуронауке на Центру за мултидисциплинарне студије (пластичност нервног система) и докторирао на Медицинском факултету Универзитета у Београду (наследне церебралне микроангиопатије).
Од 1999. када је креирао први онлајн курс, активно се бави истраживањима и праксом онлајн учења, односно применом нових образовних технологија у медицинској едукацији. Аутор неколико пројеката из области медицинске и онлајн едукације: – „Компјутерска учионица Reticulum 04” (2004), Reticulum 05 (покренут 2014.), који је временом постао званични портал Медицинског факултета за онлајн наставу. Креатор и један од модератора онлајн курса хистологије и ембриологије. Школске 2015/16, на Медицинском факултету покренуо предмете из медицинске едукације – „Увод у медицинску едукацију“ и „еУчење у медицинској едукацији“. Аутор програма за тренинг универзитетских наставника и сарадника о теоријским и практичним принципима онлајн наставе. Коаутора је програма „Унапређење наставничких и менторских компетенција“ за наставнике биомедицинских наука у Србији, развијеног у оквиру Еразмус+ пројекта ReFEEHS (програм први пут реализован 2017/2018).
Од 2013. наставник на Филозофском факултету у Београду на предметима „Основе еУчења“ и „Методика наставе медицинских предмета“.
Сертификовани eLearning Тутор и инструкциони дизајнер (eLearning Академија – 2006/2007), eLearning консултант WUS Аustria и Европске банке за реконструкцију и развој. Члан међународних удружења АМЕЕ (Association for Medical Education in Europe) и Innovative Teachers eLearning Task Force Serbia и Moodle Мреже Србије.

18.00 – Проф. др Оливера Вуковић, Флинов ефекат у ери трансхуманизма
Проф. др Оливера Вуковић је психијатар, професор на предмету Психијатрија Медицинског факултета Универзитета у Београду. Запослена је у Институту за ментално здравље у Београду, у којем обавља дужност шефа Дневне болнице за одрасле и Дневне болнице за афективне поремећаје. Докторирала је из психокардиологије, која је доминантна област њеног интересовања, поготово веза између личности, стреса и кардиоваскуларних болести. Др Оливера Вуковић је учествовала у бројним националним и интернационалним истраживачким пројектима и објавила је преко 100 библиографских јединица. Помоћник је главног и одговорног уредника часописа Психијатрија данас, као и часописа Енграми. Од 2014. године обавља дужност генералног секретара Удружења психијатара Србије.

19.00 – Кл. асс. Сања Андрић-Петровић, Вештачка интелигенција и њена примена у психијатрији
Др Сања Андрић Петровић је запослена као лекар специјалиста психијатрије на клиничком одељењу за психотичне поремећаје Института за ментално здравље у Београду и клинички асистент – научни сарадник у области неуронаука на Медицинском факултету Универзитета у Београду. Њен досадашњи научно-истраживачки рад одвијао се у области неуронаука, пре свега великих пеихијатријских поремећаја – психотичних и афективних поремећаја, са нагласком на испитивање могућности њиховог раног препознавања и правовременог интервенисања (трагање за биолошким маркерима и прелазним фенотиповима). Као аутор и коаутор учествовала је у изради бројних научних публикација у часописима од међународног и националног значаја (H-indeks 9).

Петак, 18. 3. 2022.
17.00 – Проф. др Нела Пушкаш, Адултна неурогенеза у хипокампусу
Проф. др Нела Пушкаш је ванредни професор на Институту за хистологију и ембриологију „Проф. др Александар Ђ. Костић“ на Медицинском факултету Универзитета у Београду. Бави се истраживањима у области неуронаука и руководилац је Лабораторије за неурохистологију. У фокусу њеног истраживања је хипокампус, а рад у лабораторији базира на имунохистохемијским методама за различите врсте микроскопије. У више наврата је била на стручном усавршавању у Лабораторији за неуроморфологију и неуроендокринологију Мађарске академије наука и Semmelweis Универзитета у Будимпешти.
У досадашњој каријери има 183 библиографске јединице, од којих је 50 радова штампано у часописима са међународним рецензијама, са укупним IF 122,4 и h-indeksom 12. Учествовала је у реализацији 6 пројеката које је финансирало Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и 3 међународна пројекта. Аутор је 15 уџбеника, монографија или поглавља у уџбеницима и монографијама. Ангажована је као рецензент у випе међународних и домаћих часописа. Била је први главни уредник Српског медицинског часописа Лекарске коморе, сарадник уредника Journal of Alzheimer’s Disease за 2019, а од 2015. године је члан уређивачког одбора студентског стручног и научног часописа Медицински подмладак. Од 2018. је на позицији председника Комисије Научног већа Медицинског факултета за научно-истраживачки рад студената. Члан је више стручних и научних удружења и члан председништва Српског друштва за микроскопију.

18.00 – Маст. инж. Алекса Марковић, Како уче рачунари
Алекса Марковић је мастер инжењер аутоматског управљања, дипломирао 2021. године на Машинском факултету Универзитета у Београду. Током студија обављао је функцију сарадника на међународном пројекту AUTOIGG, где је учестовао у пројектовању прототипа микрофлуидског уређаја за аутоматску дијагностику ALS. Такође, похађао је праксе из области софтверског инжењерства, а опробао се и као радник на интернету. Тренутно ради на софтверским решењима за интелигенцију паметних уређаја у стамбеним објектима, у компанији Snap One.

19.00 – Представљање публикације ЗооMoзгологија

Субота, 19. 3. 2022.
16.00–16.45 Радунка Лазић, потпредседница Београдског удружење за помоћ особама са аутизмом – Радионица Креативне рукице

17.30–18.15 Радунка Лазић, потпредседница Београдског удружење за помоћ особама са аутизмом – Радионица Креативне рукице