ВИЗУЕЛНА УМЕТНОСТ И МЛАДИ Поп Пепа и ремикс кулутра

ВИЗУЕЛНА УМЕТНОСТ И МЛАДИ
Поп Пепа и ремикс кулутра
Осврт на изложбу Пепа и тачка, Николе Велицког у Ликовног галерији КЦБ-а

Изложбом Пепа и тачка Никола Велицки упушта се у медијски номандизам варирајући визуелну матрицу присвојеног садржаја кроз лик из глобално популарног анимираног серијала за децу Пепа прасе. Дестабилизујући хијерархију мотива, жанрова, материјала и медија, Велицки кокетира са садржајима популарне културе упражњавајући реторику ремикса у процесима извођења и преобликовања мотива кроз медије од инсталације, скулптуре, цртежа и још тога. Пракса преузимања и преобликовања карактера из стрипова и цртаних и анимираних филмова заступљена је у поп арту и савременој уметности у широком спректу уметника међу којима су великани Рој Лихтенштајн, Кени Шарф, Џеф Кин, Пјер Уиг и Филип Парено, KAWS, Такаши Мураками и још многи. Било да креирају сопствене јунаке по узору на обликовне и типолошке матрице визуелне поп културе или да њене обрасце модификују и третирају као могуће цитате, већина ових аутора ослонац проналази у непосредном афективном и емпатијском деловању препознатљивих карактера. На овоме се заснива и употреба лика Пепе, слатке хуманоидне свињице смештене у породично окружење уз родитеље и млађег брата, који живе у свету где су животињске врсте представљење у виду утопистичке инфантилне визије Нојеве барке. Никола Велицки, третира изложбу као просторну и тематску целину и кроз бројне медије ттематизује инфантилност као вид слободе и невиности. Пепа прасе тако од културно-индустријског гиганта бива уведена у свет уметности као визуелни образац и средство експлоатације емотивних ефеката антропоморфизма. Овај препознатљив лик овде постаје ремикс који спаја свет одраслих, свет деце и свет уметности у својеврсној утопијској пројекцији хармоније суживота животињских врста изузетих из ланца исхране.

Тијана Саватић