59. Октобарски салон – Београдски бијенале 2022: ПЕРФОРМАНС „Xoće li i dalje ostati y dalekoj budućnosti“
Сваке вечери током трајања 59. Октобарског салона у 21.45 у трајању од 30 секунди биће извођен партиципативни перформанс у кореографији Јоане Кнежевић као део пројекта Xoće li i dalje ostati y dalekoj budućnosti Антониа Гргића. Перформанс ће се догађати у Кнез Михаиловој улици испред Палате „Албанија“, а дневник фотографских записа перфоманса биће изложен у Легату Војислава М. Јовановића Марамбоа у којем ће бити документовано свих 46 дана кореографиране побуне Јоане Кнежевић.
Кнез Михаилова, улични простор испред Палате „Албанијa” и Легат Војислава М. Јовановића Марамба
АНТОНИО ГРГИЋ уз учешће ЈОАНЕ КНЕЖЕВИЋ
Xoće li i dalje ostati y dalekoj budućnosti
партиципативни перформанс у кореографији Јоане Кнежевић
Назив пројекта „Xoće li i dalje ostati y dalekoj budućnosti“ је цитат из текста „Зенитизам кроз призму марксизма“ из часописа „Зенит“ објављеног 26. децембра 1926. ради којег је Зенитизам као умјетнички покрет био забрањен. Умјетнички пројект „Xоће ли и даље остати y далекој будућности” садржи неколико нивоа, те се састоји се од три главна сегмента. Први сегмент је партиципативни перформанс изградње дематеријалозоване архитектуре на Кнез Михаиловој, на уличном простору испред Палате „Албанија“. Дематеријалозована архитектура, такођер зенитистички појам, састоји се од сјене металне конструкције која је била постављена на врх те зграде послије Другог светског рата. Та на врх постављена конструкција састојала се од звијезде петокраке и носивих металних елемената који су је придржавали.
Сјена те конструкције ће бити позадина за акције кореографиране побуне коју ће се сваки дан одржавања Октобарског салона изводити Јонана Кнежевић у 21.45 минута, у вријеме када је испаљен плотун са крстарице Аурора који је означио почетак Октобарске револуције.
Трећи ниво је изложба документарних фотографија. Фотографије тих вечерњих догађања бити ће излагане на преврнутом столу у буржујском интеријеру у Легату Марабо. Тиме ће се испреплести стол као главна метафора из Марксовог Капитала, са Зенитизмом, Октобарском и југославенском социјалистичком револуцијом у тренутку трајања рата који означава финалну фазу распада СССР-а, али и једну од кључних точака у трајекторији меланколије љевице на локацији гђе се 1944. одигравало финално ослобађање Београда од стране војске коју су већим дијелом сачињавали Руси и Украјинци.
Биографије:
Aнтонио Гргић дипломирао је архитектуру на Архитектонском факултету у Загребу, те је тренутно на докторском студију Института за теорију архитектуре, повијест умјетности и културне студије у Гразу. У архитектонском и умјетничком дјеловању користи урбани простор као основни медиј. Његов главни интерес су просторне инсталације и интервенције које пропиткују преклапање политичких, идеолошких, антрополошких и психолошких феномена у урбаном окружењу.
Јоана Кнежевић је интернационална глумица, редитељка и перформерка која сарађује са редитељима, визуелним и интердисциплинарним уметницима широм света. Завршила је трогодишње мастер студије из глуме на Калифорнијском институту уметности (CALARTS) и основне студије на Академији уметности у Београду. Важан сегмент Јоаниног живота је едукација младих те ради и као едукаторка.