19. međunarodni festival „Čembalo, živa umetnost“ – Ansambl „PARNAS“

Čembalisti, članovi Ansambla Parnas pod umetničkim rukovođenjem čembalistkinje i mentorke Svetlane Stojanović Kutlače izvešće dela Hendla, Persla, Skarlatija i Baha. Na koncertu će nastupiti Marijana Hrašovec, Marija Petrović, Jana Petrović, Teodora Krstić, Igor Glavašić, Ana Tošić i Tina Nojcer.

Program:
Georg Fridrih Hendl
Uvertira iz svite u ge–molu
MARIJANA HRAŠOVEC

Henri Persl
Graund u ce–molu

Domeniko Skarlati
Sonata u ce–molu, K. 226
MARIJA PETROVIĆ

Domeniko Skarlati
Sonata u E–duru, K. 206 (Andante)
Sonata u E–duru, K. 125 (Allegro)
JANA PETROVIĆ

Domeniko Skarlati
Sonata u de–molu, K. 213
Ssonata u ef–molu, K. 184
TEODORA KRSTIĆ

Domeniko Skarlati
Sonata u de–molu, K. 516
Sonata u de–molu, K. 517
IGOR GLAVAŠIĆ

Domeniko Skarlati
Sonata u De–duru, K. 491
Sonata u De–duru, K. 492
ANA TOŠIĆ

Johan Sebastijan Bah
Tokata u de–molu, BWV 913
TINA NOJCER, mr. um, čembalo

Biografija:
Ansambl Parnas formiran je 2013. i njegov sastav se menja u zavisnosti od odabranog repertoara, osim čembalista povremeno angažuje vokalne i instrumentalne soliste koji pripadaju domenu istorijske izvođačke prakse. Cilj ansambla je promocija baroknog solističkog i kamernog repertoara upotpunjena demonstracijom filozofskih ideja kulturnog kruga u kome je odgovarajuća muzika nastala, ovaj postupak bazira se na stavu da muziku treba posmatrati kao simbolički jezik, koji je u određenom vremenu, određenom auditorijumu prenosio aktuelne ideje na metaforičan način. Ansambl Parnas izveo je veliki broj multimedijalnih i tematskih koncerata od kojih su najznačajniji: Pasakalja, Takmičenje između Hendla i Skarlatija; Muzika kao eho univerzuma; Simbolika Bahove „Umetnosti fuge“; Principi barokne muzike: Improvizacija; Ornamentacija; Polifonija; O sreći; O čudesnom; O beskonačnosti … Stalne članove ansambla čine bivši učenici SMŠ Josip Slavenski iz klase prof. Svetlane Stojanović Kutlača od kojih su neki nastavili školovanje na akademijama u Veneciji, Salcburgu, Cirihu, ili Briselu, na FMU u Beogradu ili na drugim fakultetima u Beogradu. Tokom 27 godina postojanja Odseka za ranu muziku, učestvovali su u promociji istorijskog tipa čembala u našoj sredini i nastupali u salama: Skupštini grada, Kolarčevoj zadužbini, Atrijumu Narodnog muzeja, Artgetu, Domu Vojske, SKCu, Madlenijanumu, Etnografskom muzeju, Konaku kneginje Ljubice, kao i na festivalima Ars vivendi clavicembalum i Festival rane muzike.