Razgovor sa Predragom Crnkovićem povodom obeležavanja 20 godina prevodilačkog rada

Aprila 2020. godine trebalo je da bude obeležena dvadesetogodišnjica Crnkovićevog prevodilačkog rada. Naime, aprila 2000. godine je Raša Livada objavio prvi tekst Danca Stena Stensena Blegora na srpskom, prevod pripovetke „Kasno buđenje“ u Pismu. Zbog pandemije obeležavanje ovog jubileja je odloženo sve do ovog januara.

U utorak, 10. januara u 19 sati u Galeriji Artget sa Predragom Crnkovićem razgovaraćemo o njegovim prevodima objavljenim tokom ove 22 godine, kao i o planovima za godine koje dolaze.
Moderator: Nena Mihajlović Vlajković

Biografija:
Predrag Crnković je do jeseni 2022. godine preveo 56 knjiga s danskog, norveškog, švedskog, engleskog, slovenačkog i makedonskog. Uređuje edicije Severno svetlo, YUGO_lit i Van toka u Presingu. U najavi su memoari Stiva Džonsa, sećanja Srbe Ignjatovića, putopisi iz SSSR-a Gordana Nuhanovića… Objavio je 13 knjiga, uglavnom romana, ali i jednu zbirku pripovedaka i dve zb(i)rke poezije. Tri njegove radio drame (dve nagrađene na konkursu Radio Beograda za originalni tekst i jedna adaptacija Mopasanove pripovetke) višekratno su izvođene na Radio Beogradu 2. Odlomci iz proze i poezija su mu prevedeni na danski, mađarski i slovenački. Crnković je 2020. godine prvi put na srspki preveo Kirkegorova Dela ljubavi (Službeni glasnik). Kao prevodilac i često uncredited urednik i takoreći agent tokom dvadesetogodšnje prevodilačke karijere otkrio mnoge Skandinavce srpskim čitaocima: Norvežanina Pera Petešuna, Danca Henrika Stangerupa, Šveđanina Ulfa Petera Halberja, Dankinju Kristinu Heselhold s knjigama „Glavnica“ i „Kamila – i ostatak ekipe“, pa opet Norvežanina Tura Ulvena s kultnim romanom svesti u takoreći jednoj rečenici i jednom pasusu, „Zagrobni darovi“, Šveđanku Saru Stridsberj s izuzetnom romansiranom biografijom Valerije Solanas „Fakultet snova“, pa opet Dance, Kirsten Torup s „velikim danskim romanom“ „Prisećanja na ljubav“, zatim Jana Sonergora, s dve generacijske (o rođenima 1960-ih) vremenske kapsule, zbirkom priča „Poslednja nedelja u oktobru“ i „Poledica i vlaga na putu“, Naju Marije Ajd sa zbirkom priča „Pavijan“ i ispovednom knjigom o tom kako se nositi s bolom posle gubitka sina, „Karlova knjiga“, pa zatim ženskog Bukovskog (ili ženskog Henrija Milera), Hane Hejgor Viemose, s krvavo iskrenim ispovednim romanom „Izjebana do smrti u Amazoniji“, uglavnom sve u ediciji Severno svetlo kod Presinga. Poslednji Crnkovićevi prevodi u ediciji Severno svetlo su intrigantni i žanrovski i stilski raznovrsni. „Druga grana“ Jespera Vung-Sunga je porodični roman zasnovan na istinitom događaju: početkom 20. veka stotinak Kineza pod ugovorm dovoze u kopenhaški zabavni park „Tivoli“ u „Kineski grad“ (lepši naziv za zoo vrt), a jedan od njih, crtač i krasnopisac San, zaljubi se u Ingeborg Danijelsen, a i ona u njega. Ljubav je pobedila sve, ali po koju cenu… Praunuk Jesper, sada vodeći pisac za decu i omladinu u Danskoj, dugo se spremao za ovu knjigu, koja ima kompoziciju bajke, ali je izvedba naturalistička i povremeno mučna. U distopiji „Helter Skelter“ Jensa Martina Eriksena sagledava se evropska desnica iznutra, sa smelom tezom da Putin stoji iza njenog uspona poslednjih decenija. „Mirna kao bubica“ Leonore Kristine Skov i „Mračna komora“ Kamile Hjernholm Olsen, imaju zajedničko vreme i mesto radnje, Helsinge, tipičnu dansku palanku u kandžama konzervativnog krila crkve „Unutrašnja misija“ osamdesetih godina 20. veka. Leonora Kristina Skov je ikona LGBT pokreta u Danskoj i ovaj njen roman je u nedavnoj anketi proglaše za „najvažniju dansku knjigu fikcije u poslednjih 25 godina“. Norveški roman Marije Đos Fon „Kinderfuksa“ zasnovan je na istinitoj priči i seksualnom zlostavljanju u porodici i daje odgovor na jedno od glupljih pitanja u istoriji čovečanstva – „zašto je toliko čekala da prijavi?“. Uskoro iz štampe izlazi prevod romana „O izračunavanju zapremine“, spekulativna funkcija i jednom danu koji se večito ponavlja, septalogija čija su prva tri dela u novembru 2022. nagrađena Književnom nagradom Nordijskog savete.

Rukopis romana „Beograd za pokojnike“ osvojio je 2008. regionalnu nagradu V.B.Z., dok je rukopis drame „Trbuhozborci“ osvojio nagradu „Branislav Nušić“ Udruženja dramskih pisaca Srbije 2017. Iste godine pripovetka „Trema“ je nagrađena na tradicionalnom konkursu „Milutin Uskoković“ u organizaciji NB u Užicu, ali mu je posle dva dana oduzeta, jer se žiri naljutio zato što se autor potpisao pseudonimom. Crnković je septembra 2022. godine dobio još jednu nagradu za dramski tekst, na konkursu požarevačke bibilioteke njegiv tekst „Titove maserke slušale su Pankrte“, dobio je nagradu „Slobodan Stojanović“. Roman „Uvod u srpsku književnost sa južnoslovenskim književnsotima“ iz 2009. godine bio je u širim izborima za NIN-ovu nagradu i regionalnu nagradu „Meša Selimović“ (Tuzla). I najrecentniji Crnkovićev roman „Čuvari javnog mnjenja“ (2021) doživeo je istu sudbinu, da bude u širem izboru za NIN-ovu nagradu. Pripovetke su mu nagrađivane na konkursima za nagradu „Laza Lazarević“ Kulturnog centra u Šapcu, kao i na konkursima časopisa Ulaznica iz Zrenjanina i Beležnica iz Bora.
Kao prevodilac je 2013. dobio nagradu specijalno Državnog fonda za umetnost Danske za promovisanje savremene danske književnosti u Srbiji. Pripovetka „Pisac, teoretičar i epizodist“ bila je finalista Večernjakovog natječaja za najbolju kratku priču 2007. godine i ubrzo posle toga, u zajedničkom prevodu autora i Jensa Martina Eriksena, objavljena je na danskom, u književnoj rubrici lista Information. Član je UKPS i OF-a (udruženja danskih prevodilaca, kao dela danskog udruženja književnika).
Poslednji roman „Oh, taj dida chetnik“ u izdanju Znaka (2017) prihvaćen je u jednoj jedinoj beogradskoj knjižari, „Zlatno runo“, dok ama baš niko drugi nije pristao da ga distribuira. Prozu, poeziju, eseje, kritike i prevode je objaljivao u mnogim srpskim i balkanskim književnim časopisima: Polja, Povelja, Bagdala, Gradina, Beležnica, Letopis Matice srpske, Književni magazin, Nova Istra (Pula), Knjigomat, Art 032, Koraci, Književni list, Sveske, Locutio, Zetna, Balkanski književni glasnik, Pismo, Mostovi.