Галерија Артгет КЦБ, Трг Републике 5/I
Четвртак, 23. фебруар у 18.00
Разговор о пројекту документовања фасадних рељефа у Београду:
Београђани и Београђанке
Учесници: аутори пројекта Марина Докмановић и Предраг Пантелић, проф. др Милан Просен – ФПУ, Бојана Ибрајтер – Газибара, историчарка уметности – виши конзерватор, Завод за заштиту споменика културе Београда;
модератор Драгана Русалић, Културни центар Београда
Узимајући као полазну основу евиденцију Завода за заштиту споменика културе града Београда Фасадне скулптуре у Београду коју је 1965. направила Ђурђица Сикимић, Марина Докмановић, д.и.а и Предраг Пантелић се већ 3 године предано баве визуелним документовањем фасадних рељефа на приватним објектима у Београду, покрећући кроз свој рад питање заштите ове врсте споменичког наслеђа.
Ово је посебно важно у ситуацијама када се фасадни рељефи налазе на зградама које као целина не подлежу ни једном од степена заштите. Често су аутори ових рељефа наши реномирани скулптори као што су Ђорђе Јовановић, Петар Убавкић, Живојин Лукић, Петар Палавичини, Лојзе Долинар, Риста Стијовић, Сретен Стојановић… Рељефи се најчешће налазе на тешко доступној висини, где су током дужег периода током године делимично или у потпуности заклоњени растињем, те самим тим визуелно тешко уочљиви, деценијама опстајући најчешће без истинске свести о њиховој уметничкој и историјској вредности унутар корпуса националног наслеђа.
Марина Докмановић и Предраг Пантелић су након фотографског документовања свих рељефа и њиховог накнадног екстраховања из позадине/фасаде током које је истакнута и учињенa видљивијом њихова уметничка и историјска вредност формирали дигиталну мапу са постојећим доступним подацима који се односе на локацију/адресу рељефа, затим уколико оне постоје, са информацијама о архитектама и инвеститорима зграда на којима се дела налазе, као и подацима о ауторима/скулпторима који су реализовали рељефе.
Овај приступ је важан јер се након завршетка прецизног визуелног документовања фасадних рељефа на стамбеним објектима у престоници дошло до јасније представе о овим делима, којa пак потенцијално води ка њиховој адекватној валоризацији и целовитој анализи , посебно имајући на уму да она представљају недељиву целину са свим осталим скулпторалним делима у престоници.
Добијена дигитална база која је реализована у форми јавне базе података је тако постала могућа основа за даља како стручна, тако и лаичка истраживања.
База је доступна на сајту Културног центра Београда: