Песници данашњице – гласови сутрашњице: песнички перформанс с Радмилом Петровић и још четири европска песника_иње

Дворана Културног центра Београда
Среда 29. марта 2023. од 18.00

Светски дан(и) поезије 2023.

Песници данашњице – гласови сутрашњице: песнички перформанс с Радмилом Петровић и још четири европска песника_иње

 

У оквиру овогодишње манифестације Светски дан(и) поезије 2023, у среду 29. марта, с почетком у 18 часова у Дворани Културног центра Београда биће одржан песнички перформанс, на којем ће песникиња Радмила Петровић извести неке од својих песама, а уз њу ће наступити и неки од најбољих савремених европских песника и песникиња: Ања Заг Голоб из Словеније, Малгоржата Лебда из Пољске, Мартон Шимон из Мађарске и Хари Хертел из Финске.

Песнички перформанс у Културном центру Београда одржава се као круна међународног сусрета песника, песникиња и уметничких тимова из земаља укључених у пројекат „Песници данашњице, гласови сутрашњице”. Ради се о иновативном пројекту који окупља организације из Словеније (Пионирски дом), Пољске (ARTeria), Мађарске (Pro Progressione), Финске (Асоцијација финских центара културе за децу) и Србије (Хартефакт), а има за циљ приближавање савремене поезије младима и локалној заједници кроз низ вишегодишњих активности. Од септембра прошле године, партнери удруженим снагама испитују различите начине и приступе представљања поезије младима у савременом мултидисциплинарном контексту.

Свака од партнерских организација пројекат спроводи уз помоћ уметничког, песничког и наставничког тима, који низом активности и заједничким радом настоје да развију нове методе и креативне приступе у презентовању поезије младим генерацијама. Уметнички тим у Србији чине: Радмила Петровић као главна песникиња на овом пројекту у нашој земљи, композитор Драшко Аџић, глумица Вања Ејдус и позоришни редитељ Андреј Носов. Они су изабрали 10 младих песника_иња као и 20 професора_ки средњих школа из Србије с којима раде на осмишљавању креативних метода презентовања поезије ђацима, а све у циљу припреме за посету младих песника_иња средњим школама почетком 2024. године у оквиру манифестације „Дани поезије”.

Пројекат Poets of Today – Voices of Tomorrow подржала је Европска унија кроз програм Креативна Европа.

▶︎ Улаз на програме је слободан.

 

БИОГРАФИЈЕ УЧЕСНИКА

РАДМИЛА ПЕТРОВИЋ (1996, Ужице) одрасла је у Ступчевићима код Ариља. Дипломирала је на Економском факултету у Београду, где је завршила и мастер студије. Као лауреат 42. Лимских вечери поезије објавила је збирку песама „Мирис земље” (Дом културе „Пиво Караматијевић”, Прибој, 2014), а као победник 22. Поетског конкурса „Десанка Максимовић” збирку „Целулозни рокенрол” (СКЗ и Ваљевска гимназија, Ваљево, 2015). Заступљена је у зборницима, домаћим и међународним часописима. Учествовала је на бројним фестивалима и читањима поезије широм Европе. Њена трећа збирка поезије, „Моја мама зна шта се дешава у градовима”, објављена од стране ППМ Енклаве почетком лета 2020. године и продата у преко 11.000 примерака, нашла се у најужим изборима домаћих награда за поезију и у финалу регионалне награде „Стјепан Гулин”. Иста збирка објављена је у Македонији у два издања, а у припреми су немачко и пољско издање. Њена поезија превођена је и на енглески, француски, грчки, италијански, словеначки, шпански, хебрејски, албански, бугарски и друге језике. Боравила је на резиденцијама за писање у Скопљу (Reading Balkans), Берлину (S. Fischer Stiftung), Бечу (Q21), Приштини (READ), Софији (Традуки) и Мунамакију (Saari Residence, Финска).

АНЈА ЗАГ ГОЛОБ (1976) словеначка је песникиња, уредница у издавачкој кући ВигеВегеКњиге, колумнисткиња и преводитељка. Објавила је четири збрике песама за које је добила три награде и четири номинације. Збирке су преведене на четири језика, а појединачне песме и циклуси песама на још неколико. Редовно издаје часопис и гостује на јавним читањима у Словенији и иностранству, а у последње време је са својом поезијом учествовала и у мултижанровским пројектима (музичка импровизација и сликање). Живи и ради у Љубљани и Марибору.

МАЛГОЖАТА ЛЕБДА (1985) песникиња је и доктор хуманистичких наука. Детињство је провела у Вјелкој Железниковој у подножју Сондецких Бескида. Студирала је у Кракову. Ауторка је шест песничких збирки, укључујући књиге „Matecznik” (2016,Stanislaw Baranczak – ACLS Scholarship) и „Sny uckermärkerów” (2018, Нагрода Literacka Gdynia). Њена последња збирка поезије, „Mer de Glace” (2021), 2022. је награђена Наградом „Вислава Шимборска”, најпрестижнијом песничком наградом у Пољској, и номинована за награду „Силесиус”. Њене књиге преведене су на српски, италијански, украјински, чешки и словеначки. Уз то је и колумнисткиња, радница у култури и ултрамаратонка. У септембру 2021. претрчала је трасу дуж Висле (1.113 километара – од извора до Балтичког мора) да би скренула пажњу на проблем у вези са девастацијом река. Ради на свом прозном првенцу. Живи у Кракову и редовно путује.

ХАРИ ХЕРТЕЛ је фински песник, менаџер у култури, DJ и организатор песничких догађаја. Објавио је седам збирки поезије, публицистичку књигу о поезији перформанса и четири spoken word видео-записа. Хертелове недавне песме изразитије се баве родитељством и односом људи На Западу према природи. Прву књигу поезије за децу објавио је 2022. године. Његове песме преведене су на више језика, а наступао је у многим европским земљама. Такође ради и као инструктор поезије перформанса. Хертел је 2021. добио награду Uusimaa Art Prize. Основао је Helsinki Poetry Connection колектив 2008. године.

МАРТОН ШИМОН је мађарски песник, преводилац и извођач слем-поезије. Студирао је естетику и књижевност, а магистрирао је јапанологију 2023. године. Објављује песме од 2004; аутор је четири збирке поезије: “Songs for 3:45 AM” (2010), “Polaroids” (2013), “Fox Wedding” (2018) и “At Night in the Kitchen I Wanted to Talk to You” (2021). Његову дебитантску збирку на енглески је превела Тимеа Шипос и објавила ју је Offending Adam Press у САД. Награђиван је многим књижевним наградама и стипендијама: стипендијом Móricz Zsigmond Scholarship (2011), књижевном стипендијом Horváth Péter (2019) и стипендијом Вишеградске књижевне резиденције (2017). Песме су му превођене и на немачки, пољски, дански, турски, бугарски и арапски. Живи и ради у Будимпешти.