ДИСКУРСИ СТРАХА У КЊИЖЕВНОСТИ ЗА ДЕЦУ
Галерија АРТГЕТ, Трг Републике 5/1
Уторак, 30. мај, 18.00
ДИСКУРСИ СТРАХА У КЊИЖЕВНОСТИ ЗА ДЕЦУ
(панел-дискусија)
Како приказивање осетљивих тема попут страха, насиља и смрти у књижевности за децу утиче на емоционални развој и друштвеност младих читалаца?
На који начин теме страха, смрти и губитка у књижевности могу бити подстицај за важне разговоре са младим читаоцима о емпатији, храбрости и превазилажењу изазова?
Како аутори, наставници и библиотекари могу подржати децу у суочавању са страхом и анксиозношћу укључивши књижевне предлошке наставних јединица и лектира?
У оквиру панел-дискусије о дискурсима страха у књижевности за децу – истраживању и представљању различитих страхова као тема или елемента у књигама намењеним деци – поклонићемо пажњу начинима на које аутори и илустратори приказују страх и сродне нелагодне теме, ефектима које оне имају на књижевне јунаке и њихове светове, а последично и младе читаоце, као и основним порукама које се на тај начин преносе најмлађима.
Будући да значајан аспект дискурса страха у књижевности за децу лежи у истраживању емоција и управљању њима, размотрићемо начине на који аутори, одговорно и подстицајно укључујући претеће или застрашујуће заплете или ликове у приче, или пак тематски захватајући изазове присутне у стварном животу, младе читаоце подстичу на то да препознају и разумеју властите страхове и развију вештине решавања проблема које ће надаље примењивати приликом суочавања са изазовима обликованим данашњом сликом друштва.
Учествују: Јасминка Петровић, Владимир Вукомановић и Ана Пејовић
Модерација: Јелена Ниџовић, уредница књижевног и трибинског програма КЦБ
БИОГРАФИЈЕ УЧЕСНИКА:
Jasminka Petrović rođena je u Beogradu (1960). Napisala je više od trideset knjiga za decu i mlade (Leto kada sam naučila da letim, Bonton, Od čitanja se raste, Samo za tvoje uši, Sve je u redu, 35 kalorija bez šećera, 100 lica stolica i druge). Njene knjige prevedene su na dvadeset pet jezika, a neke od njih su dramatizovane u pozorištima za decu u Beogradu, Sarajevu, Zagrebu i Stokholmu. Po romanima Leto kada sam naučila da letim i O dugmetu i sreći snimljeni su filmovi. Bila je urednica tinejdžerske emisije (Radio Pingvin), pisala je za mnoge časopise (Tik-Tak, Veliko dvorište, Politikin Zabavnik…). Uređivala je National Geographic Junior na srpskom jeziku. Potpisuje scenario dečje serije Kukuriku šou (RTS). Učesnica je u različitim programima i projektima koji podstiču dečju maštu i stvaralaštvo.
Владимир Вукомановић Растегорац (1986) ванредни је професор на Учитељском факултету у Београду, где предаје на предметима Методика развоја говора и Методички приступ теми смрти у поезији за децу и младе. Аутор је више научних радова и извршни уредник часописа Иновације у настави. Објавио је песничке књиге Упорност сећања (2005), Кана (2013) и (Такк) (2015), поему за децу Бајка о Смрти (2016; са Јаном Растегорац) и роман Од (2018). Приредио је избор из младе српске прозе Пуцања (2012) и избор из српске поезије о смрти за децу и младе Ако ти јаве: умро сам (2018).
Ана Пејовић (р. 1980 у Пријепољу), дипломирала је на Одсеку за енглески језик и књижевност Филолошког факултета Универзитета у Београду. Од 2002. до 2008. године радила је у издавачкој кући Ренде као лекторка, асистенткиња уредника и уредница. Од 2009. до 2011. радила је у београдској подружници хрватске издавачке куће ВБЗ, као асистенткиња уредника и уредница. Током девет година рада у издаваштву, уредила је више од две стотине књига, углавном савремених наслова из региона и Европе, а две године (2011–2013) радила је и као коуредница издавачке куће Рефлектор, која издаје аудио-књиге. С енглеског је превела неколико књига, међу којима је и Британски музеј пропада, аутора Дејвида Лоџа, и Замисли да ме нема америчког писца Адама Хазлита. Године 2009. заједно с Владимиром Арсенијевићем оснива књижевно удружење Крокодил, у ком је радила као менаџерка пројеката и главна координаторка. Данас је менаџерка пројеката у организацији форумЗФД.