Правићемо нешто о рату, роду и слободи, зваће се: Шта би рекла Челси мени
Галерија Podroom КЦБ, Трг Републике 5/-1
25, 26. и 27. август у 20 сати
Правићемо нешто о рату, роду и слободи, зваће се:
„Шта би рекла Челси мени”
Реч је о позоришном претресу који је посвећен поступцима узбуњивања и концепту радикалне транспарентности. Припрема се по мотивима књиге Readme.txt – сведочанству бивше војне аналитичарке која је својим потезима променила нашу перцепцију империјалних ратова и проширила опсег борбе за родну правду. Ово је уметнички омаж Челси Менинг, уједно и оглед заснован на динамичкој форми у којој публика постаје саучесница, док се локални одјеци макрополитичких кретања траже и изводе у јавном претресу имерзивног карактера.
Осврт
Године 2010. као обавештајни војни аналитичар, Бредли Менинг је обелоданио 720.000 поверљивих докумената, те путем Викиликса открио јавности како америчка влада води ратове у Авганистану и Ираку, и како се третирају заробљеници у затворима као што је Гвантанамо. Ускоро је то и на својој кожи осетио јер је након хапшења подвргнут бруталној тортури, суочен са 22 оптужбе од којих је најгора [помагање непријатељу] носила опасност од смртне казне или доживотне робије.
По први пут у историји америчког правосуђа, судски процес поводом откривања државних тајни окончава се пресудом од 35 година затвора, али се борба за препознавање истине наставља, сада и кроз родну транзицију. Првог дана након изрицања пресуде, Менинг подноси захтев за хормонску терапију и медицински третман који омогућује ту транзицију. Након вишеструког одбијања, под притиском све гласнијих организација цивилног друштва, америчке војне институције попуштају, те Менинг коначно остварује своје законом регулисано право. У последњем месецу председничког мандата Барак Обама одлучује да јој смањи казну на седам, тада већ готово одслужених, година затвора. Привремено је пуштају, потом поново затварају јер одбија да сведочи пред Великом поротом против Асанжа.
Тек у мају 2020. године, Челси Менинг коначно излази на слободу. Постаје уједно и симбол те слободе, као и истине за коју се бори, јер њени потези добијају одјек у акцијама других узбуњивача, док се наша перцепција блискоисточних сукоба мења – управо у веку безбедности у коме се под изговором заштите крше сва људска права и слободе, те се људи, па и читави народи злостављају у служби империјалног диктата. Даљим активистичким деловањем и агитацијом, Челси Менинг постаје снажно упориште у борби против опресије, као и подршка трансродним људима. Њена животна прича и борба описани су у књизи Readme.txt која је објављена у октобру 2022. и полазиште је овог позоришног претреса у коме се покреће низ питања: У којој мери знамо о насиљу које се врши у служби профита, под изговором либерализације? Какав је наш однос према ономе што знамо? Да ли су увиди довољни за покретање акције? Јесу ли људи спремни за друштвене помаке? Чега би се одрекли и колико су вољни да ризикују?
Полемике које и данас покреће Челси Менинг све контроверзнијим деловањем у јавној сфери, могу се посматрати у светлу концепта радикалне транспарентности који обједињује питања личне и друштвене промене: утемељене с једне стране у дисонанци у којој се насиље западне хегемоније и ратничка идеологија капитала сучељава са људском савешћу, а с друге стране у борби за остваривање трансродног идентитета, спрам милитантног система који уточиште има у патријархалној патологији. Ови процеси су комплементарни, дакако, те само када се посматрају скупа, испреплетани, откривају путеве даљих деловања, јер се укрштају у директној акцији која је у овом тренутку можда једини могући исход.
Зашто?
У јавној сфери лако је приметити све виши степен дешперантности, те одустајања од сваке борбе. Доминира активистичка деморализација и различити видови „салонског” активизма, док опада мотивација за директне акције, и поверење у могуће политичке помаке. Код младих мањка и информација, те у одсуству разумевања друштвене динамике, остају они индолентни и до крајности аполитични. Показала су то и досадашња истраживања: чак 85% младих у Србији сматра како активизам нема утицаја на политичке процесе [КОМС, 2022]. 68% њих каже да их политика мало или нимало не занима, а готово 90% не припада ниједној политичкој организацији или покрету. По учешћу на изборима нема значајних разлика у односу на трендове у Европи, али је ниво активитета у неконвенционалним облицима политичког деловања, као што су протести, волонтерске или директне акције, мањи од 14%, дакле забрињавајуће низак [Демостат, 2019].
За потреба овог рада изведено је прелиминарно истраживање мањег обима, и показало се да само 8 од 73 упитаних студената/киња на једној београдској академији препознаје име Челси Менинг [<6%], од тога су само њих троје гледали видео „Collateral Murder” и знали да кажу нешто прецизније о њеним поступцима везаним за узбуњивање и борби за родну транзицију [<3%]. Притом, студенти уметности припадају групи која открива виши степен еманципације [рецимо, међу њима има знатно више оних који себе виде као део ЛГБТQ+ заједнице у односу на општу популацију], те се овај податак учинио више него упадљив.
Разговари са људима старијих генерација активним у пољу друштвене и уметничке продукције, такође изненађују. Мало њих је упућено у читав процес и поступке који су му претходили. Како случај Менинг није само пролазна сензација или инцидент, већ представља историјски помак обавезујућих исхода и поставља значајна питања о политичком деловању у друштву – одлучено је да се покрене ова уметничка акција.
Ово је позоришни претрес имерзивног карактера, што значи да истраживање и уметничка акција нису затвореног типа већ најпре динамичко-перформативног.
Ко?
Аутор/ка: Ђорђе Живадиновић Гргур и Ирена Ристић
Сцена, костим и дизајн: Шкарт колектив
Видео: Олга Кошарић
Звук: Антонио Андрић
Продукција: Хоп.Ла!
Подршка: Реконструкција Женски фонд, Секретаријат за културу Града Београда и Културни центар Београд
Хоп.Ла! је дружина основана 2005. године у Београду. Свој весели назив дугује мрачној драми Ернста Толера „Хопла, ми живимо!„. Главна поља занимања и деловања Хоп.Ла! су колективне праксе у опсегу перформативних и визуелних дисциплина, социјални огледи и различити видови истраживања уметности. Своје програме Хоп.Ла! остварује кроз сарадњу са мрежама, организацијама и институцијама културе у земљи и ван ње, како у домену уметничких продукција тако и кроз интервенције фокусиране на промену културних, образовних и друштвених модела.
