Представљање аутобиографије Браце Димитријевића „Лувр је мој атеље, улица мој музеј”
Дворана Културног центра Београда
Четвртак, 28. септембар 2023. од 19.00
Улаз је слободан
Представљање аутобиографије Браце Димитријевића
„Лувр је мој атеље, улица мој музеј”
У разговору ће учествовати
Аутор Брацо Димитријевић
Књижевница Милена Марковић
Главни уредник Издавачке куће Фрактура Сеид Сердаревић
Уводна реч: Зорана Ђаковић Миннити, помоћница директора КЦБ за програме
Наслов аутобиографије „Лувр је мој атеље, улица мој музеј” – сажето, прецизно и тачно описује уметнички рад Браце Димитријевића, једног од најважнијих савремених светских уметника. Од своје прве изложбе коју је имао као десетогодишњак у родном Сарајеву до свих највећих светских музеја и галерија Брацо Димитријевић бескомпромисно отвара нове погледе на уметност, увек се ослањајући на традицију коју ишчитава другачије, неоптерећен предрасудама, а својим делима осваја срца милиона.
Аутобиографија Браце Димитријевића је уметничко и животно путовање на пет континената на које је аутор кренуо носећи са собом делове својих завичаја Сарајева и Дубровника, наслеђа свога оца једног од најважнијих југословенских авангардних уметника Воје Димитријевића и своје мајке Јелене Димитријевић. Попут најузбудљивијег романа аутобиографија Браце Димитријевића „Лувр је мој атеље, улица мој музеј” показује да су страст, талент, упорност, непосустајање пред наизглед непремостивим препрекама они елементи који су потребни да свет разуме и прихвати другачије, а да је уметнички језик универзалан и разумљив свима од блазираних богаташа до животиња у зоолошком врту.
Фотографије из архиве Браце Димитријевића:
Брацо Димитријевић (Сарајево, 1948.), дипломирао је на Академији ликовних умјетности у Загребу, а постдипломске студије завршио је на Central St. Martin’s School of Art у Лондону 1973. године. Добитник је награде за ликовну уметност поводом 300. године Свеучилишта у Загребу 1969, стипендије Британског Савета 1972–1973, Награде Седам секретара СКОЈ-а 1975., стипендије ДААД 1976–1977. у Берлину, Велике награде Уметничког савета Велике Британије 1978, Шестоаприлске награде града Сарајева 1992. Добитник је францускога одликовања Chevalier des Arts et des Lettres 1992., ABO d’Oro Рим 2005., одликовања Ред Данице хрватске с ликом Марка Марулића 2007. те Doctor honoris causa Универзитета у Сарајеву 2023. Члан је Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине.
Прву самосталну изложбу имао је с десет година 1958. у Сарајеву. Циклус „Случајних слика и скулптура“ настао је 1968–1969, а затим започиње циклус „Случајних пролазника“. Као пионир интернационалне концептуалне уметности снажно је утицао на две значајне тенденције у уметничким дискурсу данашњице: критичке праксе у јавном простору и интервенције у музејским колекцијама. До сада је одржао 160 самосталних изложби у галеријама и музејима на пет континената – од Галерије СЦ-а у Загребу 1969. до Sperone Westwater Gallery у Њујорку 2012. Године 1976. направио је прве инсталације Tractatus Post Historicus с оригиналним делима Кандинског, Пикаса, Мондријана, Монеа, Манеа у Nationalgalerie у Берлину.
1976. објавио је теоријско дело Tractatus Post Historicus (Edition Dacic Tübingen), друго издање 2009. (Slought Foundation Philadelphia и University of Pennsylvania) 1994. објавио збирку приповиедака Histoires de Prix Nobel (Edition de la Tempete, Париз).
Његова се дела налазе у 90 музејских и јавних збирки широм света укључујући Tate Gallery Лондон, Museum of Modern Art Њујорк, Музеј Соломон Р. Гугенхајм Њујорк, Musée National d’Art Moderne, Центар Жорж Помпиду Париз, Мусеј Лудвиг Келн, МУМОК Беч, Power Station of Art Шангај, Nationalgalerie im Hamburger Bahnhof, Берлин, Британски музеј у Лондону.