Šta vidimo kada čitamo
Petak, 17. novembar, 19.00
Galerija Artget, Trg Republike 5/1
Učestvuju: Oliver Tošković, Jovan Čekić, Nađa Parandilović, Piter Mendelsund (*onlajn)
Moderacija: Jelena Nidžović, urednica književnog i tribinskog programa KCB
Ulaz je slobodan.
Bez odgovarajućeg pojmovnog aparata kojima ga zahvataju i propituju psihologija opažanja ili filozofija umetnosti, čitanje književnosti čini se samorazumljivo lagodnim procesom i zadržava se na odgovoru čitaočevih sposobnosti na estetsku dimenziju umetničkog teksta kojem pristupa. Uz to, složeni opažajni, imaginativni i kritički procesi koji usmeravaju autora i čitaoca ka tome da, svaki na svoj način, svaki na svom zadatku i svaki u svojoj položajnoj uslovljenosti sistemom vrednosti ili ideologijom, oblikuje svet književnog dela, dok u društvu u kojem se sada već i poslovično ističe neophodnost govora o kulturi i ulozi čitanja neretko ostaju prelako podrazumevana i zanemarena tema.
Poslednju tribinu koju ove godine organizujemo u Kulturnom centru Beograda posvećujemo opažajno-stvaralačkom u čitanju književnosti – (dis)kontinuitetima pretakanja reči u sliku, a nadalje u književni svet – i ostvarujemo je sa sagovornicima koji će temu zahvatiti sledstveno oblastima svojih profesionalnih usmerenja, dr Oliverom Toškovićem i dr Jovanom Čekićem, istaknutim dizajnerom u industriji knjige i autorom knjige tekstovnih i slikovnih ogleda o čitanju književnosti „Šta vidimo kada čitamo” Piterom Mendelsundom (*onlajn) i urednicom srpskog izdanja Mendelsundove knjige, Nađom Parandilović.
Oliver Tošković rođen je 1977. u Ostrovu kod Požarevca. Doktorirao je psihologiju opažanja na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Radi kao vanredni profesor na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici. Saradnik je Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, Instituta za psihologiju u Beogradu, Instituta za pedagoška istraživanja u Beogradu, Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu i Istraživačke stanice Petnica. Učestvovao je na većem broju domaćih i međunarodnih projekata. Od 2012. do 2018. bio je član redakcije međunarodnog časopisa „Psihologija”, a recenzent je u većem broju nacionalnih i međunarodnih časopisa. Bavi se i popularizaciom nauke kroz organizaciju Festivala nauke i pisanjem naučno-popularnih članaka. Njegove glavne oblasti interesovanja i istraživanja su psihologija opažanja, eksperimentalna estetika, evaluacija obrazovanja, statistika i metodologija naučnih istraživanja.
Jovan Čekić, filozof i konceptualni umetnik. Redovni profesor na Fakultetu za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum u Beogradu i osnivač Departmana za digitalnu umetnost. Diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu, doktorirao na Fakultetu za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum. Od 1975. godine izlagao na brojnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Dobitnik nagrade publike na Memorijalu Nadežda Petrović i Nagrade Oktobarskog Salona. Bio urednik za teoriju u časopisu „Moment”. Do 1997. godine bio direktor i glavni urednik „New Momenta”, časopisa za vizuelnu kulturu. Urednik „Art edicije” u izdavačkoj kući Geopoetika. Objavio knjigu Presecanje haosa (Geopoetika, 1998), monografije Art Sessions: Era Milivojević (Geopoetika, 2001) i Izmeštanje horizonta (FMK, 2015), te Nastajanje post-humanog kapitalizma (Arkzin, Zagreb, 2019). Bio je umetnički direktor i selektor BELEF-a i umetnički direktor Time Codes, Bijenala mladih u Vršcu. Predavao je kao gostujući profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu i na Likovnoj Akademiji na Cetinju.
Nađa Parandilović je rođena 1990. godine u Priboju. Osnovne i master studije završila je na Filološkom fakultetu u Beoradu na Katedri za srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima. Piše poeziju i odskora prevodi. Višegodišnji je član književnog društva „Orfisti”. Godine 2018, sa kolegom je osnovala izdavačku kuću „Darma”, u kojoj radi kao urednica i lektorka.
Piter Mendelsund je jedan od najznačajnijih grafičkih dizajnera današnjice. Njegova dizajnerska rešenja „Volstrit žurnal” je opisao kao „najprepoznatljivija i najikoničnija u savremenoj beletristici”, a „Njujork tajms” i „Vajrd” ga smatraju „jednim od najboljih savremenih dizajnera knjiga”. Diplomirao je filozofiju na Univerzitetu u Kolumbiji, a magistrirao na klavirskom odseku Muzičkog koledža Manes. Nakon karijere klasičnog pijaniste, Mendelsund se preorijentisao na grafički dizajn i počeo da radi u Vintidž buksu. Njegov rad je bio autentičan i prepozatljiv, pa je Mendelsund ubrzo postao pomoćnik umetničkog direktora u izdavačkoj kući Alfred A. Knopf, zatim umetnički direktor u Panteon buksu i Vertikal presu, a 2019. godine postao je kreativni direktor američkog časopisa „Atlantik”, predvodeći njegovo rebrendiranje i redizajn. Mendelsund je dizajnirao korice za knjige nekih od najvećih imena u književnosti, među kojima su: Džejms Džojs, Nabokov, Dostojevski, Simon de Bovoar, Kortasar i Larson. Pored dizajna, bavi se pisanjem.