Galerija Artget, Trg Republike 5/I
Istoričar umetnosti i kustos Miha Colner koncept izlagačke sezone galerije Artget za 2024. godinu osmislio je kroz aktivan dijalog sa kustoskinjom galerije, Janom Gligorijević, na čiji je predlog odabrao autore sa domaće fotografske scene. Program koji se sastoji od pet izložbi prvenstveno je fokusiran na prikaz različitih umetničkih praksi na polju savremene fotografije u širem regionalnom kontekstu, uz odabrane umetnike koji dolaze iz Srbije, Hrvatske i Slovenije. Fotografija u kontekstu umetnosti, što predstavlja samo mali deo širokog polja fotografske prakse, značajno se razvila u prethodnih trideset godina, u pogledu različitih pravaca, formata i koncepata. Usled obimne produkcije i bezbrojnih paralelnih sistema i scena, gotovo da je nemoguće izdvojiti trenutno dominantne paradigme u savremenoj fotografiji. Umesto toga, fotografiju kao umetnost, ili preciznije umetnost zasnovanu na upotrebi objektiva, odnosno optičkih sočiva, pre svega karakteriše raznovrsnost glasova i praksi.
Tako su kustosi odabrali izuzetno raznovrsnu i šarenoliku grupu umetnika koji će izlagati svoje radove tokom prve polovine 2024. godine u galeriji Artget. Odabrani umetnici prvenstveno koriste fotografiju, kao i druge vizuelne medije, na osoben i otvoren način. Svaka od ovih pet izložbi predstavlja dijalog dvoje (u jednom slučaju čak i troje) umetnika, koji se u svojoj praksi aktivno bave aktuelnim temama u društvu, dok sa druge strane njihov rad ostaje izuzetno ambivalentan u svom kontekstu i značenju. Kustosi su pozvali fotografe različitih generacija, koji žive i rade u širem regionu (Srbija, Hrvatska, Slovenija) i koji se bave nekim od najvažnijih pitanja u savremenom društvu i vizuelnoj kulturi. Njihov rad odražava opšte tendencije u savremenoj fotografiji, kao što su posmatranje i analiza svakodnevne stvarnosti, subjektivno prikazivanje sopstvene intime, aktuelne promene u kulturnom pejzažu i prirodnom okruženju, kao i percepcije istorija i budućnosti.
U okviru prvog poglavlja programa radovi Senke Trivunac (Beograd) i Sare Pantović (Beograd) prikazuju banalnosti svakodnevnih iskustava u periodu poznog kapitalizma, uključujući materijalizam, konzumerizam i nerealna očekivanja. U drugom poglavlju se Marija Mandić (Novi Sad) i Ana Žeželj (Beograd) bave fenomenom snimanja intimnih situacija u formi vizuelnog dnevnika. U trećem poglavlju Nemanja Knežević (Beograd) i Robert Marin (Ljubljana) prikazuju svoje naizgled intuitivne prakse, gde uz pomoć spontanih snimaka svakodnevnih trenutaka u urbanom okruženju na gotovo objektivan način izlažu pogledu neke od aktuelnih društvenih tema. U okviru četvrtog poglavlja, Davor Konjikušić (Zagreb) i Olga Matveeva (Beograd) predstavljaju nam svoje vizije ljudskog prisustva u zemaljskom okruženju i čovekovu opsesiju predviđanjem budućnosti. U petom poglavlju Darije Petković (Zagreb), Neja Tomšič (Ljubljana) i Vladimir Živojinović (Beograd) bave se različitim nacijama i epizodama iz istorije, i tim putem preispituju društveno-političke diskurse u sadašnjosti. Praksa i radovi ovih autora potvrđuju da je fotografija danas jedan od najdirektnijih i najefikasnijih medija putem kojih se odražavaju iskustva svakodnevice.
Umetnici: Sara Pantović / Senka Trivunac / Ana Žeželj / Marija Mandić / Nemanja Knežević / Robert Marin / Olga Matveeva / Davor Konjikušić / Neja Tomšič / Vladimir Živojinović / Darije Petković
Biografije:
Miha Colner (1978), istoričar umetnosti, od 2005. radi kao nezavisni kustos, kritičar umetnosti te urednik u različitim poljima savremenih vizuelnih umetnosti, specijalizovanim za fotografiju, video, film i novomedijsku umetnost. Bio je kustos ljubljanske Photon galerije – Centar za savremenu fotografiju, te član organizacionog odbora Photonic Moment Festival koji bijenalno predstavlja nedavne umetničke produkcije ponajviše iz područja istočne Evrope. Poslednjih pet godina redovno sarađuje na arhivskom i istraživačkom projektu DIVA (Digital Video Archive) – fizičkom i onlajn video arhivu SCCA – Ljubljana (2007) te na godišnjoj izložbi slovenačke skulpture (2009). Od 2005. radi kao kritičar umetnosti za različite časopise, novine, radio stanice i publikacije. Bio je urednik radio emisije Art-Area posvećene savremenoj umetnosti, koja se emituje na ljubljanskom Radio Študent. Emisija ima obrazovni karakter te služi kao vežbalište mnogim mladim autorima koji se bave umetničkom praksom. Od 2007. stalni je saradnik Dnevnika, ljubljanske dnevne novine u kojoj objavljuje osvrte, komentare i intervjue. Saradnik je i brojnih regionalnih specijalizovanih umetničkih magazina (Fotografije, Art Words, Folio). Radi na istraživačkim člancima (nezavisnim ili u sklopu izložbenih projekata) te ekstenzivnim intervjuima sa brojnim umetnicima, kustosima i teoretičarima. Trenutno radi kao kustos u GBJ – Božidar Jakac Moderna galerija, Kostanjevica na Krki. Uglavnom živi i radi u Ljubljani.
Senka Trivunac (1984) je umetnica i fotografkinja koja radi u različitim medijima, ali je fotografija trenutno njeno centralno oruđe. Diplomirala je fotografiju na Fakultetu primenjenih umetnosti u Atini, Grčka, i vajarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu, Srbija. U svojoj praksi posebno je zainteresovana za snimanje mesta i situacija kojima je izložena, kao i za istraživanje vizuelnih predstava savremenog sveta. Živi i radi u Beogradu, Srbija. https://senkaphotography.com/
Sara Pantović (1998) je fotografkinja koja radi u različitim žanrovima, od dokumentarne do konceptualne fotografije. Diplomirala je fotografiju i vizuelne komunikacije na Akademiji za likovnu umetnost i dizajn u Ljubljani, Slovenija. U svojoj praksi fokusira se na dokumentarne snimke svog neposrednog okruženja, kao i na konceptualno zasnovane fotografske projekte. Živi i radi u Beogradu, Srbija.
Ana Žeželj (1998) je umetnica i fotografkinja koja radi u više različitih medija. Diplomirala je fotografiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Pored fotografije bavi se i video formom kao direktorka fotografije i postprodukcijom slike kao koloristkinja. U svojim fotogafijama najčešće se bavi ljudskom prirodom i iskustvima, istraživanjem različitih prostora i načina poimanja sveta koji nas okružuje. Kroz manipulaciju forme i sadržaja unutar fotografije otkriva svoj ugao gledanja. Živi i radi u Beogradu.
Marija Mandić (1990) je umetnica i fotografkinja koja radi u više različitih medija, od umetničkih radova koji se zasnivaju na korišćenju optičkog sočiva do umetničkih objekata i instalacija. Diplomirala je na Katedri za nove likovne medije Akademije umetnosti u Novom Sadu, a master studije je završila pri Katedri za fotografiju i nove medije u Usti nad Labom u Češkoj, gde je 2022. odbranila doktorat iz oblasti vizuelnih umetnosti na temu Reli(e)ving Memory: Representations of Collective and Individual Remembrance through Late 20th and 21st Century Photographic Practices. Višestruka je stipendistkinja fonda Dositeja za mlade talente Republike Srbije, te stipendistkinja Ministarstva prosvete Republike Češke. Finalistkinja je nagrade Mangelos za 2023. godinu, a za umetnički rad Bela Pčela nagrađena je grantom VID Fondacije (2021) i nagradom fotografskog festivala Fotograf (2022). Živi i radi u Novom Sadu.
Nemanja Knežević (1985) je slobodni fotograf. Jedan je od osnivača fotografskog kolektiva Belgrade Raw koji ispituje društvene aspekte urbanog življenja. Radio je po porudžbini za brojne ustanove i časopise, ali i na velikim festivalima i konferencijama. U radu ga prvenstveno zanimaju posmatranje i mapiranje društvenih i kulturnih neobičnosti savremenog kulturnog pejzaža. Živi i radi u Beogradu. https://www.nk.rs/
Robert Marin (1984) je fotograf i novinar čija su interesovanja usmerena na svakodnevnu realnost u neposrednom okruženju. Studirao je istoriju i kulturologiju na Fakultetu umetnosti u Ljubljani. Od 2014. godine deo je kreativnog tandema Najlepše mesto na svetu gde, zajedno sa Matjažom Ruštom fotografiše promene u društvenom tkivu Ljubljane. U okviru svoje samostalne prakse, on takođe beleži realnost svakodnevice. Živi i radi u Ljubljani.
Davor Konjikušić (1979) je fotograf, umetnik, edukator i istraživač, a u fokusu njegovog interesovanja jeste ispitivanje odnosa između moći i kontrole. Diplomirao je na odseku za filmsku kameru Akademije dramskih umetnosti u Zagrebu. Fotografiju koristi kao primarni medijum u artikulisanju svojih umetničkih koncepata, kombinujući je sa tekstom, arhivskim materijalima, nađenim objektima i pokretnim slikama. Trenutno je profesor na Akademiji dramskih umetnosti u Zagrebu, a osnovao je i platformu Unwanted Images. Živi i radi u Zagrebu. https://www.davorko.net/
Olga Matveeva (1986) je umetnica koja radi u različitim medijima, od umetnosti koja se zasniva na upotrebi optičkog sočiva, sve do instalacije, a takođe radi i kao edukatorka i nezavisna kustoskinja. Diplomirala je političke nauke na Državnom univerzitetu humanističkih nauka u Moskvi 2008. godine, kao i fotografiju na Umetničkoj školi Ročenko 2013. U fokusu njenog umetničkog rada nalazi se iskustvo pojedinca u neprekidnim društveno-političkim previranjima, dok je istovremeno uronjena u mitologiju i misticizam. Trenutno živi i radi u Beogradu, Srbija. https://www.olmatveeva.com/
Darije Petković (1974) je fotograf i umetnik koji se bavi različitim žanrovima, a umetnički rad kombinuje sa arhivskim materijalima i nađenim objektima. Diplomirao je filmsku kameru na Akademiji dramskih umetnosti u Zagrebu 1999. Kasnih devedesetih, postao je foto-reporter i radio za različita medijska glasila, dok je istovremeno radio na vlastitim umetničkim projektima. Od 2005. godine predaje na Fakultetu dramskih umetnosti u Zagrebu. U svom radu, prvenstveno se bavi promenama u kulturnom pejzažu, istoriji i sećanju. Živi i radi u Zagrebu.
Neja Tomšič (1982) je vizuelna umetnica koja u svojoj interdisciplinarnoj praksi spaja istraživanja i fotografiju, crtež, pokretne slike i performans. Diplomirala je na Akademiji za likovne umetnosti i dizajn u Ljubljani. U svom radu ona otkriva zanemarene i često skrivene priče iz istorije kako bi preispitivala dominantne istorijske narative. Osnivačica je grupe Nonument, umetničkog kolektiva koji mapira zaboravljene, napuštene i demolirane spomenike, javne prostore i zgrade iz dvadesetog veka. Živi i radi u Ljubljani. https://ne-ja.com
Vladimir Živojinović (1993) je dokumentarni fotograf koji radi za različita medijska glasila, sa akcentom na vesti, društvena i humanitarna pitanja na Balkanu. Sarađivao je sa organizacijama i medijima kao što su AFP, Getty Images i UNICEF Srbija, gde je dokumentovao globalne događaje i humanitarne akcije. U svom ličnom radu bavi se pitanjima sećanja i istorije iz drugog ugla vizuelnog pripovedanja. Živi i radi u Beogradu.