Галерија Артгет, Трг Републике 5/I
Историчар уметности и кустос Миха Цолнер концепт излагачке сезоне галерије Артгет за 2024. годину осмислио је кроз активан дијалог са кустоскињом галерије, Јаном Глигоријевић, на чији је предлог одабрао ауторе са домаће фотографске сцене. Програм који се састоји од пет изложби првенствено је фокусиран на приказ различитих уметничких пракси на пољу савремене фотографије у ширем регионалном контексту, уз одабране уметнике који долазе из Србије, Хрватске и Словеније. Фотографија у контексту уметности, што представља само мали део широког поља фотографске праксе, значајно се развила у претходних тридесет година, у погледу различитих праваца, формата и концепата. Услед обимне продукције и безбројних паралелних система и сцена, готово да је немогуће издвојити тренутно доминантне парадигме у савременој фотографији. Уместо тога, фотографију као уметност, или прецизније уметност засновану на употреби објектива, односно оптичких сочива, пре свега карактерише разноврсност гласова и пракси.
Тако су кустоси одабрали изузетно разноврсну и шаренолику групу уметника који ће излагати своје радове током прве половине 2024. године у галерији Артгет. Одабрани уметници првенствено користе фотографију, као и друге визуелне медије, на особен и отворен начин. Свака од ових пет изложби представља дијалог двоје (у једном случају чак и троје) уметника, који се у својој пракси активно баве актуелним темама у друштву, док са друге стране њихов рад остаје изузетно амбивалентан у свом контексту и значењу. Кустоси су позвали фотографе различитих генерацијa, који живе и раде у ширем региону (Србија, Хрватска, Словенија) и који се баве неким од најважнијих питања у савременом друштву и визуелној култури. Њихов рад одражава опште тенденције у савременој фотографији, као што су посматрање и анализа свакодневне стварности, субјективно приказивање сопствене интиме, актуелне промене у културном пејзажу и природном окружењу, као и перцепције историја и будућности.
У оквиру првог поглавља програма радови Сенке Тривунац (Београд) и Саре Пантовић (Београд) приказују баналности свакодневних искустава у периоду позног капитализма, укључујући материјализам, конзумеризам и нереална очекивања. У другом поглављу се Марија Мандић (Нови Сад) и Ана Жежељ (Београд) баве феноменом снимања интимних ситуација у форми визуелног дневника. У трећем поглављу Немања Кнежевић (Београд) и Роберт Марин (Љубљана) приказују своје наизглед интуитивне праксе, где уз помоћ спонтаних снимака свакодневних тренутака у урбаном окружењу на готово објективан начин излажу погледу неке од актуелних друштвених тема. У оквиру четвртог поглавља, Давор Коњикушић (Загреб) и Олга Матвеева (Београд) представљају нам своје визије људског присуства у земаљском окружењу и човекову опсесију предвиђањем будућности. У петом поглављу Дарије Петковић (Загреб), Неја Томшич (Љубљана) и Владимир Живојиновић (Београд) баве се различитим нацијама и епизодама из историје, и тим путем преиспитују друштвено-политичке дискурсе у садашњости. Пракса и радови ових аутора потврђују да је фотографија данас један од најдиректнијих и најефикаснијих медија путем којих се одражавају искуства свакодневице.
Уметници: Сара Пантовић / Сенка Тривунац / Ана Жежељ / Марија Мандић / Немања Кнежевић / Роберт Марин / Олга Матвеева / Давор Коњикушић / Неја Томшич / Владимир Живојиновић / Дарије Петковић
Биографије:
Миха Цолнер (1978), историчар уметности, од 2005. ради као независни кустос, критичар уметности те уредник у различитим пољима савремених визуелних уметности, специјализованим за фотографију, видео, филм и новомедијску уметност. Био је кустос љубљанске Photon галерије – Центар за савремену фотографију, те члан организационог одбора Photonic Moment Festival који бијенално представља недавне уметничке продукције понајвише из подручја источне Европе. Последњих пет година редовно сарађује на архивском и истраживачком пројекту DIVA (Digital Video Archive) – физичком и онлајн видео архиву SCCA – Ljubljana (2007) те на годишњој изложби словеначке скулптуре (2009). Од 2005. ради као критичар уметности за различите часописе, новине, радио станице и публикације. Био је уредник радио емисије Art-Area посвећене савременој уметности, која се емитује на љубљанском Radio Študent. Емисија има образовни карактер те служи као вежбалиште многим младим ауторима који се баве уметничком праксом. Од 2007. стални је сарадник Dnevnika, љубљанске дневне новине у којој објављује осврте, коментаре и интервјуе. Сарадник је и бројних регионалних специјализованих уметничких магазина (Fotografije, Art Words, Folio). Ради на истраживачким чланцима (независним или у склопу изложбених пројеката) те екстензивним интервјуима са бројним уметницима, кустосима и теоретичарима. Тренутно ради као кустос у ГБЈ – Божидар Јакац Модерна галерија, Костањевица на Крки. Углавном живи и ради у Љубљани.
Сенка Тривунац (1984) је уметница и фотографкиња која ради у различитим медијима, али је фотографија тренутно њено централно оруђе. Дипломирала је фотографију на Факултету примењених уметности у Атини, Грчка, и вајарство на Академији ликовних уметности у Београду, Србија. У својој пракси посебно је заинтересована за снимање места и ситуација којима је изложена, као и за истраживање визуелних представа савременог света. Живи и ради у Београду, Србија. https://senkaphotography.com/
Сара Пантовић (1998) је фотографкиња која ради у различитим жанровима, од документарне до концептуалне фотографије. Дипломирала је фотографију и визуелне комуникације на Академији за ликовну уметност и дизајн у Љубљани, Словенија. У својој пракси фокусира се на документарне снимке свог непосредног окружења, као и на концептуално засноване фотографске пројекте. Живи и ради у Београду, Србија.
Ана Жежељ (1998) је уметница и фотографкиња која ради у више различитих медија. Дипломирала је фотографију на Факултету драмских уметности у Београду. Поред фотографије бави се и видео формом као директорка фотографије и постпродукцијом слике као колористкиња. У својим фотогафијама најчешће се бави људском природом и искуствима, истраживањем различитих простора и начина поимања света који нас окружује. Кроз манипулацију форме и садржаја унутар фотографије открива свој угао гледања. Живи и ради у Београду.
Марија Мандић (1990) је уметница и фотографкиња која ради у више различитих медија, од уметничких радова који се заснивају на коришћењу оптичког сочива до уметничких објеката и инсталација. Дипломирала је на Катедри за нове ликовне медије Академије уметности у Новом Саду, а мастер студије је завршила при Катедри за фотографију и нове медије у Усти над Лабом у Чешкој, где је 2022. одбранила докторат из области визуелних уметности на тему Reli(e)ving Memory: Representations of Collective and Individual Remembrance through Late 20th and 21st Century Photographic Practices. Вишеструка је стипендисткиња фонда Доситеја за младе таленте Републике Србије, те стипендисткиња Министарства просвете Републике Чешке. Финалисткиња је награде Мангелос за 2023. годину, а за уметнички рад Бела Пчела награђена је грантом VID Фондације (2021) и наградом фотографског фестивала Фотограф (2022). Живи и ради у Новом Саду.
Немања Кнежевић (1985) је слободни фотограф. Један је од оснивача фотографског колектива Belgrade Raw који испитује друштвене аспекте урбаног живљења. Радио је по поруџбини за бројне установе и часописе, али и на великим фестивалима и конференцијама. У раду га првенствено занимају посматрање и мапирање друштвених и културних необичности савременог културног пејзажа. Живи и ради у Београду. https://www.nk.rs/
Роберт Марин (1984) је фотограф и новинар чија су интересовања усмерена на свакодневну реалност у непосредном окружењу. Студирао је историју и културологију на Факултету уметности у Љубљани. Од 2014. године део је креативног тандема Најлепше место на свету где, заједно са Матјажом Руштом фотографише промене у друштвеном ткиву Љубљане. У оквиру своје самосталне праксе, он такође бележи реалност свакодневице. Живи и ради у Љубљани.
Давор Коњикушић (1979) је фотограф, уметник, едукатор и истраживач, а у фокусу његовог интересовања јесте испитивање односа између моћи и контроле. Дипломирао је на одсеку за филмску камеру Академије драмских уметности у Загребу. Фотографију користи као примарни медијум у артикулисању својих уметничких концепата, комбинујући је са текстом, архивским материјалима, нађеним објектима и покретним сликама. Тренутно је професор на Академији драмских уметности у Загребу, а основао је и платформу Unwanted Images. Живи и ради у Загребу. https://www.davorko.net/
Олга Матвеева (1986) је уметница која ради у различитим медијима, од уметности која се заснива на употреби оптичког сочива, све до инсталације, а такође ради и као едукаторка и независна кустоскиња. Дипломирала је политичке науке на Државном универзитету хуманистичких наука у Москви 2008. године, као и фотографију на Уметничкој школи Роченко 2013. У фокусу њеног уметничког рада налази се искуство појединца у непрекидним друштвено-политичким превирањима, док је истовремено уроњена у митологију и мистицизам. Тренутно живи и ради у Београду, Србија. https://www.olmatveeva.com/
Дарије Петковић (1974) је фотограф и уметник који се бави различитим жанровима, а уметнички рад комбинује са архивским материјалима и нађеним објектима. Дипломирао је филмску камеру на Академији драмских уметности у Загребу 1999. Касних деведесетих, постао је фото-репортер и радио за различита медијска гласила, док је истовремено радио на властитим уметничким пројектима. Од 2005. године предаје на Факултету драмских уметности у Загребу. У свом раду, првенствено се бави променама у културном пејзажу, историји и сећању. Живи и ради у Загребу.
Неја Томшич (1982) је визуелна уметница која у својој интердисциплинарној пракси спаја истраживања и фотографију, цртеж, покретне слике и перформанс. Дипломирала је на Академији за ликовне уметности и дизајн у Љубљани. У свом раду она открива занемарене и често скривене приче из историје како би преиспитивала доминантне историјске наративе. Оснивачица је групе Nonument, уметничког колектива који мапира заборављене, напуштене и демолиране споменике, јавне просторе и зграде из двадесетог века. Живи и ради у Љубљани. https://ne-ja.com
Владимир Живојиновић (1993) је документарни фотограф који ради за различита медијска гласила, са акцентом на вести, друштвена и хуманитарна питања на Балкану. Сарађивао је са организацијама и медијима као што су AFP, Getty Images и UNICEF Србија, где је документовао глобалне догађаје и хуманитарне акције. У свом личном раду бави се питањима сећања и историје из другог угла визуелног приповедања. Живи и ради у Београду.