Уторак, 6. фебруар, 19.00
Поводом двадесет година од објављивања Ажинове антологије, у Галерији Артгет Културног центра Београда са ауторкама разговарамо о друштвеном и политичком контексту деловања школе, програмским јединицама којима је рад школе извођен, као и могућим стратегијама контрасила песничких и теоријских пракси у контексту постполитичких процеса, културне производње и политика представљања данашњице.
Антологија поезије и аутопоетика нове генерације песникиња Дискурзивна тела поезије (Београд, 2004) резултат је рада песничко-теоријске школе при Асоцијацији за женску иницијативу, алтернативног система образовања млађих песникиња, и један од најособенијих облика поетичког и теоријског деловања у оквирима савремене српске поезије.
Остварена поезијом и аутопоетичким текстовима тринаест песникиња (Данице Павловић, Љиљане Јовановић, Наталије Марковић, Снежане Жабић, Иване Велимирац, Тамаре Шушкић, Јелене Тешановић, Драгане Поповић, Ксеније Симић, Сање Петковске, Јелене Савић, Снежане Роксандић, Ане Сеферовић) и придруженим текстовима Александра Тркље и Дубравке Ђурић који су заступљену поезију контекстуализовали у одговарајуће поетичке и теоријске оквире, антологија је истакла моделе песничких пракси засноване на сустицању хибридних форми, експерименталног израза, изразите поетичке ауторефлексије и артикулисаних теоријских позиција.
Уз неколике друге антологије које су се појавиле у првој посттранзиционој деценији, Дискурзивна тела поезије у извесном смислу представљају и импулс у механици кретања једне струје песничких и критичарских пракси данашњице.
Учествују: Даница Павловић, Јелена Савић, Снежана Каран, Наталија Пејатовић и Дубравка Ђурић
Модерација: Јелена Ниџовић
* Фотографија на визуалу © Ивана Велимирац