OTVORENO PISMO. UVEŽBAVANJE BLISKOSTI.
Povodom Međunarodnog dana žena, Kulturni centar Beograda donosi prevod pesme Pismo Evropi Atene Farokzad.
PISMO EVROPI ATENE FAROKZAD PREUZMITE ODAVDE.
LATINIČNU VERZIJU PISMA EVROPI PREUZMITE ODAVDE.
Generacijski usek u dijasporsko iskustvo. Rezonantno, precizno i pokretačko. Sa svojom afektivnom snagom, ono je poziv da preispitamo uslove našeg proživljenog iskustva, odgovorimo na njega i delamo.
– Katarina Zdjelar
Kao da stojim na mostu dok prevodim, i putujem sa izvornog jezika ka jeziku na koji prevodim. Ovaj prevod podsetio me je na jedan iz 2012: u Finskoj postoji Atenina sestra čije ime je An-Helen Atianese, koja je takođe razmišljala i u stihove pretvarala svoja osećanja koja su u vezi sa dolaskom izbeglica u Evropu.
– Slavica Milosavljević, prevoditeljka
Prevod na srpski jezik Pisma Evropi Atene Farokhzad potaknut je razgovorom između umetnice Katarine Zdjelar, koja je koristila ovaj tekst u svom video radu prikazanom na upravo zatvorenoj izložbi, i nekoliko urednika programa u Kulturnom centru Beograda. Verujem da izložba ovim gestom dobija novi oblik svog trajanja i širi zajednicu zainteresovanih. Izbor i odluka da se prevede Pismo Evropi govori i o našoj, pojedinačnoj i institucionalnoj zabrinutosti i nesigurnosti spram društava i politika koje pokreće isključivo profit, ali istovremeno je reč o pozivu da stvaramo mogućnosti koje podstiču solidarnije delovanje.
– Zorana Đaković Minniti, pomoćnica direktora KCB za program
Jedan od nedavno postavljenih radova Katarine Zdjelar u galeriji Podroom Kulturnog centra Beograda na odgovarajući način poštovao je i nastavio upravo ono što smo poželeli da prenesemo kada smo se odlučili da poemu Atene Farokzad učinimo dostupnom u prevodu poverenom Slavici Milosavljević: mogućnost višeglasja kakvim se uvežbava bliskost. Pismo Evropi deo je retko vidljivog, ali ne i nepostojećeg dijaloga estetika otpora, pesničko intervenisanje u kojem katalog grešaka današnjice, naplavine istorijskih iskustava, prizivanje sećanja i odbijanje zaborava predlažu zajedništva nepristajanja na opasno jednoglasne perspektive i otvorenost za zamišljanje drugačijeg.
– Jelena Nidžović, gostujuća urednica književno-tribinskog programa KCB
Atena Farokzad (r. 1983) je pesnikinja, dramska spisateljica, prevoditeljka, književna kritičarka i predavačica u školi pisaca Biskops Arne. Živi i radi u Švedskoj. Prvu zbirku, Bela svita, objavila je 2013. godine. Debitantska zbirka poezije Atene Farokzad kruži oko tema jezika, želje i nasleđa u kontekstu revolucije, rata, migracija i rasizma. U prevodu na srpski jezik, zbirku je objavila kraljevačka Povelja. Nakon Bele svite, usledile su zbirke Trado (2016), I rörelse (U pokretu, 2019) i Åsnans år (Godina magarca, 2022). Njena dela su u nekoliko navrata bila predmet javnih rasprava i debata u švedskoj i evropskoj javnosti. Kritika je opisuje kao figuru koja je u švedsku književnost unela novu energiju i vitalnost. Književni kritičar Džon Frimen navodi je u panoramskom eseju The Future of New Writing (2017) pored imena kao što su Eduard Luj i Samanta Šveblin.
Pismo Evropi nastalo je 2018. godine po pozivu festivala poezije Dani poezije i vina, koji od 2017. u saradnji sa berlinskim Alijans kulturštiftungom, sa ciljem da se u javni govor vrati jezik umetnosti: promišljen, precizan i rigorozan, organizuje projekat Otvoreno pismo Evropi.
Kulturni centar Beograda zahvaljuje se autorkama i prevoditeljki.