Светски дан(и) поезије 2024: Једни (о) другима

Светски дан поезије прогласио је УНЕСКО 1999. године, а Културни центар Београда је две године касније, у сарадњи са песникињом Дубравком Ђурић – ослањајући се на сопствену и укупну традицију организације песничких програма у Београду – започео манифестацију посвећену савременој поезији која је врло брзо прерасла у међународни песнички фестивал, који се организује сваке године, 21. марта. На њему су до сада у Србији, у Културном центру Београда, али и у бројним партнерским институцијама, гостовали аутори и ауторке попут Адама Загајевског, Еве Липске, Амира Ора, Увеа Колбеа, Ане Бландијане, Валерија Магрелија, Алеша Дебељака, Џерома Ротенберга, те Радмиле Лазић, Звонка Карановића, Ане Ристовић, Милене Марковић, Данице Вукићевић, Петра Матовића, Драгане Младеновић, Душка Новаковића, Ненада Милошевића и многих других. Многи песници, преводиоци и критичари кроз године такође су учествовали у дебатном програму, док је овај фестивал континуирано био посвећен и афирмацији младих аутора и ауторки кроз њихово активно учешће у програмима.

Сваке године, фестивал носи нови тематски предзнак; у овогодишњој нотацији и са жељом да се истакне дискурзивно својство поезије – њена нематеријална разменска вредност – Светски дан(и) поезије реализују се под мотом Једни (о) другима.

Са жељом да се размена и саопштавање поетског садржаја – без обзира на то долази ли у виду међупоетичких, транснационалних, трансгенерацијских итд. прожимања, остварује ли се у дијалошким сусретима или (јавним) читањима – истакну независно од све чешће тржишно управљане економије пажње у медијасфери, овогодишње – Светск(е) дан(е) поезије чине приређивања основних облика сусрета: јавних читања, немодерираних разговора између аутора, и отварање ка суседној, великој и рецепцијски недовољно приближеној мађарској песничкој традицији.

Једни (о) другима рачуна на размену блискости и размену разлика, сасвим једноставно стоји у закључном делу осврта на најмлађу мађарску лирику Бајковити пејзажи трауме Роланда Орчика, једног од гостију фестивала: „Разлике могу проузроковати одступање, али исто тако могу бити и инспиративне” (Агон бр. 26, јан–феб–март 2014).

Садржаји из овогодишњег програма биће пренети у дигиталну публикацију која ће укључити поезију, микроесеје, фрагменте, фотодокументацију, транскрибован избор из говорних програма и осврте публике.

—————————————————

Улаз на све програме је слободан.

Уредници и координатори фестивалских дана: Јелена Ниџовић и Марко Чудић

Преузмите БИОГРАФИЈЕ УЧЕСНИКА.

Програм и садржај манифестације доступан је и на YouTube каналу Културног центра Београда, те на Facebook страници, док објаве, најаве и вести везане за сам догађај можете пратити на званичној интернет страници и Instagram профилу.

Програм се реализује уз подршку Града Београда-Секретаријата за културу, Министарства културе и информисања Републике Србије, Одељења за културу амбасаде Мађарске Колегијум Хунгарикум, сарадника са Катедре за хунгарологију Филолошког факултета УБ, ауторки, аутора.

—————————————————

ПРОГРАМ

▶ ЧЕТВРТАК, 21. МАРТ
Галерија Артгет / Линија 7 · Блок 45 – Устаничка

12.00 – Мађарска поезија у фокусу: класици мађарске поезије у градском превозу

Почетак тронедељног путовања превода и препева десет најпознатијих песама мађарске књижевности. Поезија Шандора Петефија, Ендреа Адија, Ђуле Јухаса, Арпада Тота, Фриђеша Каринтија, Атиле Јожефа и Миклоша Раднотија у избору др Марка Чудића биће истакнута на панелима у возилима јавног градског превоза све до 11. априла, Дана мађарске поезије, а путници ће у једном од најважнијих заједничких простора у урбаним срединама – јавном превозу – бити у прилици да предузму и сасвим јединствено читалачко путовање у суседну културу.

Реализација: Одељење за културу амбасаде Мађарске Колегијум Хунгарикум

18.30 – Шта (не) знамо о савременој мађарској поезији? (панел)

Како песници и песникиње мађарског језика „преводе“ песничку традицију на индивидуални језик? Како савремена мађарска поезија захвата искуства интимности, друштвености, баналности, бруталности? Како у језику поезије прилазе психогеографији Војводине? Колики и какав значај песничка реч има у савременим културним и друштвеним парадигмама Мађарске?

Арпад Колар, Роланд Орчик, Ана Терек, Марија Шимоковић, Сандра Буљановић Симоновић; модерира: Марко Чудић

Језик: српски, мађарски

19.30 – Мађарска поезија у фокусу (читање поезије)

Јавна читања поезије су прилика да се песнички текст изрази и прими у посебном разменском односу: поверена гласу, поезија – чак и она која је настала на језику који не разумемо – подешена према афективним, прозодијским и контекстуалним својствима усмености, посредује и преноси немало од своје аутентичне намере.

Арпад Колар, Роланд Орчик, Ана Терек, Марија Шимоковић, Сандра Буљановић Симоновић, Марко Чудић

Језик: српски, мађарски

 

▶ ПЕТАК, 22. МАРТ
Галерија Артгет

18.30 –20.00 Песници (о) песницима

Песници (о) песницима је кратки формат говорног програма у оквиру којег гостујући песници и песникиње у разговору представљају своје нове књиге.

18.30 – разговор Петра Милорадовића и Бојана Марковића

19.00 – разговор Тијане Саватић и Ирене Плаовић

20.00 – Једни (о) другима (читање поезије)

Завршно читање поезије заједно доносе песници и песникиње значајно различитих поетичних усмерења и осећајних регистара. Неуједначен, синусоидни ритам којим се смењују фигуре звука али и смисаони ставови и значењске залихе, нехијерархијски и генерацијски разнородан избор и след гласова предлажу један од начина да се данас, када је посредовање и вредновање песничког стваралаштва доминантно обележено неолибералном динамизацијом књижевног живота, из појмовног оквира књижевне сцене искорачи ка могућности размене у књижевном пољу.

Учествују: Ана Ристовић, Бојан Марковић, Дејан Матић, Драгица Стојановић, Дуња Ожеговић, Ирена Плаовић, Марија Драгнић, Петар Милорадовић, Слободан Ивановић, Тијана Саватић

—————————————————

„Светски дан поезије, који се сваке године обележава 21. марта, слави један од најдрагоценијих облика културног и језичког израза и идентитета човечанства. Током читаве историје, у свим културама и на свим континентима, поезија се обраћа свима нама и нашим заједничким вредностима, преображавајући најједноставније песме у моћан подстицај дијалогу и миру.

Светски дан поезије прилика је да се ода почаст песницима, да се оживе усмене традиције читања поезије, да се подстакне читање, писање и подучавање поезијe, да се негује стапање поезије с другим уметностима, као што су позориште, плес, музика и сликарство, и да се повећа видљивост поезије у медијима. Све док поезија спаја људе на свим континентима, позивамо све да нам се придруже.”

Уједињене нације