Дарија • Соло плесни перформанс • Фестивал Сола
Оригинална идеја, извођење и кореографија:
Sophie Bocquet
Уметницки сарадник, декор и светло:
Patrick Laffont Del Lojo
Компанија:
Sophie Bocquet – Pied de Biche
Трајање : 25 минута
У свом новом соло перформансу Дарија, који ће публици бити представљен у Галерији Артгет КЦБ у оквиру Фестивала Сола, Софи Боке (Sophie Bocquet) инспирише се новелом Антона Чехова „Павиљон бр. 6“. Радња се догађа на одељењу за душевне болеснике болнице у забаченој руској области. Чеховљева новела је прича о пропасти доктора Рагина, лекара у болници, који и сам бива затворен у Павиљону број 6 и ту умире.
Дарија је једини женски лик, појављује се у неколико редова, неколико поглавља. Ова енигматична фигура, која се једва приметно провлачи кроз текст, указала је на могућност преспитивања друге могућности нарације Чеховљеве новеле. Дарија је станодавац доктора Рагина и дискретно, а ипак истрајно, прати његову свакодневицу до његовог коначног пада. Дарија посматра – претпостављамо – чује, мисли. Шта „мисли“ Дарија?
То је полазна тачка овог соло перформанса. Кроз имагинарну конструкцију Даријиног лика, Софи Боке испитује једно од кључних питања ове новеле: како се супроставити свету који нам постаје стран и који нас тера ван њега, упркос жаркој жељи за животом? Сценографија је врло једноставна; подсећа на пропалу прославу… Неколико реквизита, видео пројекција и звучна трака играју се телом и могућношћу за плес…
Након три представе инспирисане делом америчког писца Рејмонда Карвера, Софи Боке наставља свој рад инспирисан књижевним делима, ношена атмосфером ова два писца кроз елипсе, сугестије, оно што је прећутано или се не да изговорити.
Софи Боке (Sophie Bocquet), плесна уметница – кореографкиња и педагог, школована је у домену класичне и савремене игре и као извођач у трупама савременог плеса. Софи Боке оснива трупу СБ / удружење Pied de Biche 2008. године. Ствара соло трилогију GOLDEN GIRL (2006–2007), SLIM (2009–2010), LILY „my happiness“ (2011–2012) затим трио JUNGLE SPEED „Perdre est une question de méthode“ (2014) и соло FLIP (2016). Затим, La vie est une fête on dirait… (2017) квартет, Listen to me (2018) трио и Pas de promesse aujourd’hui, (2020) квартет, инспирисане делима амерциког писца Рејмонда Карвера. Од 2017. са Клер Фабр Кларк (Claire Fabre Clark) – професорком и специјалисткињом америчке књижевности – води експериментални програм „игра и књижевност“ на Универзитету Paris Est Créteil и у сарадњи са Универзитетом у Букурешту. Од 2015. ангажована је као менторка и извођачица на пројекту Tumulus Voyage Géo-Poetique, Cie Die Donau, Balkans (Косово, Мађарска, Молдавија). На територији Есон (париски регион) пише плесне комаде са аматерима у оквиру различитих пројеката са осетљивим групама (пацијенти и особље психијатријске болнице Barthélémy Durand; социјално угрожене особе, особе са посебним потребама). Њен најновији стваралачки пројекат „On s’enferme dehors, puis on essaie de rentrer“ („Затварамо се напољу, па покушавамо да уђемо унутра“) инспирисан Чеховљевом новелом „Павиљон Број 6“ замишљен је као триптих чији је при део соло Дарија (2025).