K. Кафка, сада ▪︎ Филмски програм ▪︎ 12.05.2024.

НЕДЕЉА, 12. МАЈ

14.00 – 22.00
ИЗДАЊЕ FILMMUSEUM 95 – КАФКА ИДЕ У БИОСКОП / EDITION FILMMUSEUM 95 – KAFKA GOES TO THE MOVIES
Период продукције: 1907–2002, 468’

У својим раним дневницима, чешки писац Франц Кафка често је писао о својој фасцинацији биоскопом. Према Хансу Цишлеру, који је проучавао Кафкине дневнике и писма у књизи и истоименом филму Кафка иде у биоскоп, ове белешке изненада и без објашњења престају 1913. године. Филмски програм истражује многе покушаје још од тог времена да се Кафкина књижевност повеже са биоскопским платном и документује однос, имагинарни или стварни, између признатог писца и револуционарног новог медија.

Кафка иде у биоскоп је фасцинантно истраживање односа Франца Кафке са биоскопом. Кафка, познат по својим загонетним и надреалним књижевним делима, био је и редован посетилац биоскопа. Његови дневници и преписке садрже расуте белешке о филмовима које је гледао, пружајући увид у његова кинематографска искуства. Ова јединствена филмска колекција први пут представља сачуване филмове које је Кафка видео за живота и о којима је писао и опсеже преглед од недељних филмских новости од раних мелодрама, криминалистичких филмова до комедија. Све филмове рестаурирали су архиви у САД, Немачкој, Чешкој, Француској, Италији, Данској и Русији и представљени су у новим верзијама са новим музичким обрадама које су извели Гинтер А. Бувалд и Ричард Зидхоф.

➤ Пре почетка филмског програма, публици ће се обратити Мирољуб Стојановић, уредник издавачке делатности Филмског центра Србије, који овако пише о односу Кафке према филму:

„Франц Кафка и филм били су, све до Кафкине преране смрти, срећна интеракција. Филм Кафки пуно дугује, али је у не мањој мери био инспиративан и за самог писца. Књига Ханса Цишлера, Кафка иде у биоскоп, открива природу ових афинитета, и у том смислу је драгоцена, чак и када фикционализује Кафкину филмску преданост. Подсетимо да су се у историји филма Кафкиним делом надахњивали неки од највећих редитеља модерног филма: Орсон Велс, пре свега, велики класик наративне авангарде Жан Мари Штрауб, чилеански геније Раул Руиз, а конверзији његовог дела у филм допринео је чак и један Харолд Пинтер. Филмски распон Кафкиног утицаја није омеђен националним баријерама па је тако један од најфасцинантнијих филмова ‘кафкијанизма’ био филм Јозеф Килиан, (Јозеф К.), легендарни чешки филм из 1963 који потписују Павел Јурачек и Јан Шмид.Чини се да је филм знао да најадекватније одговори на Кафкине визије, зачудност, гротескност као категоријално егзистенцијално одређење, и што је за филм најважније, стварање атмосфере. Парадоксално, с обзиром колико му дугује, филмова по Кафкиним делима је мало, али су учинци ових филмова по филмску естетику несагледиви.”

Филмови:

Jízda Prahou otevřenou tramvají (Вожња трамвајем кроз Праг)
Чешка, 1908, 2’
Режија, сценарио, фотографија и продукција Јан Кшјенецки
Рестаурација Národní Filmový Archiv, Праг

Peschiera / Lago Maggiore e lago di Como / Liguria / Il corse de Mirafiori (Италијански путописи)
Италија,1907-1913, 20’
Продукција Società Anonima Ambrosio, Торино / Società italiana Cines, Рим
Рестаурација La cineteca del Friuli, Гемона

Primo Circuito Aereo Internazionale di Aeroplane in Brescia (Прво међународно авијатичарско такмичење у Бреши),
Италија, 1909, 13’
Продукција Manifatture Cinematografiche Adolfo Croce, Milano
Рестаурација Fondazione Cineteca di Bologna

Den hvide slavehandels sidste offer (Бела робиња)
Данска, 1911, 55’

Режија: Август Блом; сценарио Петер Кристенсен; камера Аксел
Играју: Клара Вит, Лориц Олсен, Тора Мајнке, Ото Лагони, Фредерик Јакобсен, Петер Нилсен
Продукција Nordisk Film, Копенхаген
Рестаурација Det Danske Filminstut, Копенхаген / Filmmuseum, Минхен

Nick Winter et le vol de la joconde (Ник Винтер и крађа Мона Лизе)
Француска, 1911, 10’

Режија Паул Гарбањи
Игра: Жорж Винтер
Продукција Pathé Frères, Париз
Рестаурација Gaumont Pathé archives, Париз

Der Andere (Други),
Немачка, 1912, 77’

Режија: Макс Мак
Сценарио: Паул Линд
Камера: Херман Бетгер
Играју: Алберт Басерман, Емерих Ханус, Нели Риду, Хани Вајсе, Леон Реземан, Ото Колот
Продукција: Vitascope GmbH, Берлин
Рестаурација Filmmuseum, Минхен

Theodor Körner (Теодор Кернер)
Немачка, 1912, 41’

Сценарио и режија: Герхард Даман, Франц Портен
Фотографија Вернер Брандес
Играју: Фридрих Феер, Херман Зелденек, Теа Зандер
Продукција Deutsche Mutoskop- and Biograph GmbH, Берлин
Рестаурација Filmmuseum, Минхен, 41’;

La broyeuse de coeurs (Фатална жена)
Француска, 1913, 47’

Сценарио и режија: Камиј де Морлон
Играју: Леонтин Масар, Пјер Мање, Камил Лисене, Жан Бриндо
Продукција Films Valetta, Париз
Рестаурација La Cinémathèque Française, Париз

Prazdnovanie 300-letija Doma Romanovych (Прослава 300 година династије Романов)
Русија, 1913, 16’

Продукција: Pathé Frères, Moskva
Рестаурација Руски државни архив за фотографску и филмску документацију, Краснојарск

Daddy-Long-Legs
САД, 1919, 99’

Режија Маршал А. Нилан
Сценарио: Агнес Џонсон, према роману Џејн Вебстер
Камера: Чарлс Роше
Играју: Мери Пикфорд, Мила Давенпорт, Перци Хасвел, Феј Лемпорт, Махлон Хамилтон, Лилијан Лангдон, Маршал Нилан
Продукција Mary Pickford Company, Лос Анђелес
Рестаурација The Library of Congress, Калпепер / Filmmuseum, Минхен

Shiwat Zion (Повратак у Сион)
Палестина, 1921, 78’

Режија, сценарио, фотографија и продукција: Ya’acov Ben-Dov
Рестаурација Národní Filmový Archiv, Праг

Kafka va au cinéma (аудио коментар Стјуарта Тристера, Кафка иде у биоскоп),
Француска, 2002, 55’

Сценарио и режија: Ханс Цишлер
Фотографија: Ханс Цишлер, Уте Адамцевски, Миријам Фасбендер
Продукција Movimento Production