K. Kaфка, сада ▪︎ Јавно читање: Уметник у гладовању

„Последњих деценија је интересовање за уметнике у гладовању веома опало. Док се раније одлично исплаћивало приређивати такве велике представе у сопственој режији, данас је то потпуно немогућно. Била су друкчија времена.”
(Ф. Кафка, „Уметник у гладовању”; превод с немачког: Бранимир Живојиновић)

Управо је ванвременски контекст омаловажене и прекарне позиције уметника, посебно оног самосталног, самог и усамљеног, оно што дело Франца Кафке „Уметник у гладовању” тематизује данас и овде, и готово свуда. Сматрамо да је неопходно да је прочитамо заједно: онима који виде и слушају, и онима који не виде и не слушају; онима који је изводе, онима који је живе, и онима који су сведоци, најчешће неми – а то су, неретко, исти људи. Сви ми.

Ова прича прати судбину човека који се бори са разумевањем свог места у уметности, сопственог рада и тежње или чежње за комуникацијом и односом према свету и са њим, док истовремено покушава да преживи у ванредно тешким условима и суочава се са мноштвом несигурности и суштинским неразумевањем. А ми – излазимо напоље и позивамо (не)заинтересовану публику да се не задржи на воајерском саучешћу у перманентној декаденцији оних који су ту и који делају у племениту корист свих нас. Нипошто не позивамо само на уживање у његовом блиставом и бритком делу: позивамо на активно проматрање питања, ситуација и околности, и отварамо простор за непосредно учествовање у јавном сценском читању, јер, како Албер Ками каже: „Величина Кафкиног дела је у томе што нуди све могућности тумачења, а ни за једну не гарантује.”

На крају, ако се ико пита каква је корист од читања узнемирујућих текстова који у човеку буде егзистенцијалну тескобу, морамо се сетити да су узроци несреће често релационе природе и да, најчешће, акције или неделања имају несагледиве последице на животе других људи, посебно оних угроженијих од нас.

Ђорђе Живадиновић Гргур (Београд, 1990) је глумац, извођач, плесач и кореограф. Један је од оснивача Рефлектор театра и плесног колетива НЕУТ, редовни сарадник трупа Хоп.Ла! и тригроша. Одрастао је у Великој Плани, где је завршио основну школу и гимназију, након чега је уписао Факултет политичких наука, а дипломирао глуму на Новој академији уметности у Београду. Када није на сцени, ангажован је и иза сцене, као аутор сценског покрета и, понекад, редитељ. Пише поезију.

Гала Шалипур (1992) рођена је у Прибоју. Након Уметничке школе у Ужицу, завршила је основне и мастер академске студије глуме на Факултету уметности у Косовској Митровици, у класи проф. Милана Плећаша. Остварила је десетине улога у позоришним представама, кореодрамама, плесним представама, телевизијским серијама и филмовима. Учествовала је на бројним радионицама и семинарима који се односе на област физичког театра и уметничке игре. Живи и ради у Београду као самостална уметница, посвећена заштити река, природе и животне средине.

Ева Воштинић (1996) је глумица. Одрасла у Краљеву, где је завршила основну и средњу музичку школу, након чега је уписала студије глуме на Факултету уметности у Приштини и дипломирала у класи Александра Ђинђића и Борјанке Љумовић (2019). Мастер студије глуме завршила је на Академији уметности у Новом Саду у класи Бориса Исаковића (2021). Радила у позориштима у Краљеву, Новом Пазару, Чачку, Лазаревцу и Београду. Тренутно је на едукацији из телесне психотерапије у Центру за интергративни развој у Београду.

————————————-

Читање се одржава у оквиру Фестивала К. у сарадњи са Аустријским културним форумом у Београду, Чешким центром Београд, Културним центром Београда и мрежом EUNIC у Србији.

Улаз на све програме је бесплатан.