K. Kaфка, сада ▪︎ Магдалена Плацова: Живот после Кафке

Учествују: Магдалена Плацова (ауторка), Тихана Хамовић (преводитељка) и Катарина Пантовић (модераторка)

Ко је била Фелице Бауер, жена коју су генерације Кафкиних читалаца познавале претежно као љубитељку месних јела, тешког намештаја и прецизних сатова?

Ко је била жена која се крила иза сталожене нарави и срдачног осмеха? Колико је Кафкина сенка утицала на њен живот? Књижевна наука никада није сматрала Фелице вредном самосталног проучавања, а мало се зна о њеном животу након одвајања од чувеног прашког писца. Удала се, родила двоје деце и емигрирала у Америку. Четрдесет година чувала је писма човека који ју је оставио.

„Кафка, то је самоћа која жуди. А ова чежња је и нада, јер је извор стваралачке снаге. То је покретачка енергија његовог писања. Чежња за пуним животом, заједништвом, Богом, љубављу – свако може у празан простор да учита, шта жели. Можда је зато Кафка неисцрпан. А његова су дела можда највише коментарисани и проучавани текстови у историји књижевности, након Библије.”
Магдалена Плацова

Магдалена Плацова је књижевница и новинарка, кћерка документаристе Јосефа Плаца и списатељице Еде Крисеове. Одрасла је у Прагу, где је студирала на Факултету уметности Карловог универзитета, а студирала је и у САД и Великој Британији. Од 2000. до 2006. често је боравила у земљама бивше Југославије са својим партнером, филмским монтажером Андријом Зафрановићем. Од 2009. до 2012. живела је у САД. Предавала је курс о Францу Кафки на Универзитету у Њујорку. Тренутно живи са супругом и троје деце у Лиону у Француској. Плацова је радила као уредница у магазину „Literarni Novini” и недељнику „Respekt”. Ради као стални сарадник у разним чешким часописима. Пише и за медијски јавни сервис „Ceski Rozhlas”. Написала је, између осталог, романе Повратак девојке (2004), Аронов скок (2006), Анархиста (2013), Друга страна тишине (2018) и Живот после Кафке (2022), као и збирке кратких прича Со, овца и камење (2003) и Рециклирани човек (2008). Њене књиге су преведене на неколико европских језика.

Тихана Хамовић дипломирала је на Катедри за бохемистику Филолошког факултета у Београду. Преводи чешку поезију, прозу, драму, филозофију и есејистику. Активна је и као консекутивна преводитељка. Међу њеним преводима су дела Јахима Топола, Ладислава Климе, Јана Паточке, Бјанке Белове, Петре Хулове, Марека Томана, Зузане Брапцове, Јане Шрамкове, Јозефа Панека, Петре Соукупове, Доре Капралове, Катержине Рудченкове, Петра Хрушке, Павле Хоракове. Радила је као менторка за чешки језик у оквиру међународног преводилачког пројекта ЦЕЛА. Била је у жирију за доделу преводилачке награде Цена Susanna Roth. Боравила је у Прагу као стипендисткиња Чешког књижевног центра. Чланица је Удружења књижевних преводилаца Србије.

Катарина Пантовић (Београд, 1994) књижевна је критичарка, теоретичарка и песникиња. Запослена је у Институту за књижевност и уметност у Београду у звању истраживач сарадник. Основне и мастер студије завршила је на Одсеку за компаративну књижевност Филозофског факултета у Новом Саду, где је тренутно на завршним годинама докторских студија. Објавила је две збирке поезије, као и научну монографију Актуелна читања Кафкиног дела (Службени гласник, 2023). Сарађује са издавачким кућама Трећи Трг и Сребрно дрво као извршна уредница. Чланица је неколико жирија за књижевне награде. Живи и ради у Београду.

————————————-

Разговор се одржава у оквиру Фестивала К. у сарадњи са Аустријским културним форумом у Београду, Чешким центром Београд, Културним центром Београда и мрежом EUNIC у Србији.

Улаз на све програме је бесплатан.