Милица Ракић ▪︎ Црвена, да те нема…
16.5 – 23.6.2024.
Музеј сувремене умјетности Загреб, Black Box
Део програма 17. Субверзивног филмског фестивала и програма Кинематографије отпора настао у сарадњи између 59. Октобарског салона, Културног центра Београда и Музеја сувремене умјетности из Загреба
Ауторка изложбене концепције: Леила Топић
Кустоскиње изложбе: Зорана Ђаковић Миннити, Дина Покрајац, Леила Топић
Четвртак, 16. мај, у 19 часова – отварање
Петак, 17.мај, у 17.30 – разговор уз пројекцију филмова: Милица Ракић, Владимир Бјеличић, модерација: Дина Покрајац
Кратки филм Милице Ракић, који је награђен на 59. Октобарском салону, бави се историјским чињеницама и причама које се, без обзира на свој локални контекст, дотичу и питања као што су женска права, родна питања, учешће и видљивост жена у јавном животу.
Изложба је део програма 17. Субверзивног филмског фестивала и програма Кинематографије отпора и настала је у сарадњи између 59. Октобарског салона, Културног центра Београда и Музеја сувремене умјетности у Загребу.
…Изложба постављена у простору Black Box-а својеврсни је излазак из физичког оквира филмског кадра и алудира на замишљени ентеријер грађанске виле из 1930-их у којој Црвена води постхумни монолог. На зидовима и у простору проматрамо Црвенину збирку уметничких дела, насталих углавном између 1950-их и 1960-их, која сведоче доследној афирмацији властитог естетског искуства. Свесна потребе јавног деловања, Црвена се интензивно дружила с уметницима и и на тај начин подупирала изградњу југословенског културног идентитета у којем се страствено веровало у социјалистички пројекат имајући на уму формалну сложеност таквог идеолошког и етичког избора. Њен уметнички одабир настаје у време дестаљинизације и ослобођења културне производње у Југославији, али и унутар Источног блока с разумевањем модерности чија окосница није више колективитет него индивидуализам. Збирка Црвене настаје прихватањем иноваторских искустава савремене европске уметности и задржава обележја међународног мејнстрима, показујући да није робовала проскрибираним темама, да је пратила деконструкцију соц-реализма и поновну успоставу модернистичких идеја. Игнорирала је Крлежину тезу да је Муртићево сликарство „опасно застрањење укуса“ (Крлежа, „О тенденцији“, Изванредни пленум Савеза књижевника Југославије, Београд 1955.), али и Деполово разочарање „шупљим периодом“ савремене уметности (Ј. Деполо, „У знаку мрља. Писмо с Бијенала у Венецији“, Вјесник, Загреб, 1958.), не занимајући се за подређивање уметности идеолошком императиву, управо као што феминизам није подредила новом друштвеном поретку. Истражујући питања модернистичке парадигме у ширем еуропском контексту, с радовима Војина Бакића, Јагоде Буић, Соње Делони, Еде Муртића, Ксеније Кантоци или Јосипа Ваниште, створила је специфичну уметничку збирку која представља егзистенцијално и духовно искуство властита времена.
(из текста Дине Покрајац)
➤ Више информација о изложби.
➤ Више информација о разговору.
Уз радове Милице РАКИЋ представљају се и радови:
Слава АНТОЉАК, Војин БАКИЋ, Јагода БУИЋ, Соња ДЕЛОНИ, Душан ЏАМОЊА, Вера ФИШЕР, Оскар ХЕРМАН, Љубо ИВАНЧИЋ, Маријан ЈЕВШОВАР, Ксенија КАНТОЦИ, Алберт КИНЕРТ, Владимир КРИСТЛ, Фернанд ЛЕГЕР, Пит МОНДРИАН, Едо МУРТИЋ, Иван ПИЦЕЉ, Софи ТОБЕР-АРП, Миливој УЗЕЛАЦ, Јосип ВАНИШТА
Ауторка изложбене концепције: Леила Топић
Кустоскиње изложбе: Зорана Ђаковић Миннити, Дина Покрајац, Леила Топић
Милица Ракић (1972) уметница која тематизира утицај језика и културе на обликовање идентитета интерпретирајући идеолошке кодове у историјском и савременом контексту. Докторирала је на Факултету ликовних уметности у Београду. Своја је дела представила на тридесет самосталних и више од четристо групних изложби у Србији и свету (Албанија, Сједињене Америчке Државе, Босна и Херцеговина, Бугарска, Грчка, Египат, Иран, Италија, Индонезија, Јапан, Кина, Мађарска, Македонија, Мексико, Немачка, Португал, Румунија, Русија, Словенија, Турска, Француска, Хрватска, Црна Гора, Шпанија). Чланица је Савеза комуниста Југославије и Удружења ликовних уметника Србије, са статусом самосталне уметнице.