NAKON SADA • Davor Konjikušić i Olga Matvejeva

Galerija Artget, Trg republike 5/1
30. 5 – 29. 6. 2024.
Miha Colner, umetnički direktor galerije Artget za 2024. godinu.

Čini se da svaka generacija i svaki istorijski trenutak stvaraju sopstveni narativ o sadašnjosti i budućnosti, a koji obično proizilazi iz razumevanja prošlosti. U poslednjih dvadeset do trideset godina, čovečanstvo je razvilo mračniju percepciju stvarnosti od perioda koji mu je prethodio. Dvadeset prvi vek se odvojio od vrednosti i ideja posleratnog poretka, u kojem su se, uprkos ideološkoj polarizaciji i napetim političkim odnosima, barem u teoriji, zagovarali napredak i prosperitet. Trenutno, međutim, sve globalizovanija društva, posebno ona u tzv. razvijenom svetu, vide sadašnjost i budućnost kao sumorne i opasne. Većina ljudi više ne veruje da budućnost donosi bolji svet i srećniji život, a nade u veći prosperitet, jednakost, solidarnost i sigurnost doživljavaju kao poprilično utopijske i naivne.

Ali zašto ljudi, u ovom istorijskom trenutku kada većina njih živi bolje, duže, zdravije i sigurnije nego ikada ranije (barem statistički i uprkos brojnim sukobima i katastrofama) gledaju u budućnost sa takvom rezignacijom i razočaranjem? Da li je istorijski neizvodljivo da civilizacija očuva mir i blagostanje? Da li prosperitet i održivost idu zajedno? Da li je sećanje na razorne globalne ratove u dvadesetom veku tako brzo izbledelo da samo osamdeset godina kasnije ljudi više nisu svesni opasnosti od globalnih nestabilnosti i sukoba?

Sadašnjica u 2024. čini se izuzetno nesigurna i složena. Svetska populacija dvostruko je veća nego pre pedeset godina, ali resursi kojima raspolaže nisu veći. Politički, mnoga društva su se okrenula od modela društvenog egalitarizma, koji je zapravo omogućio rast populacije, ka trendu socijalnog darvinizma, koji je doveo do konstantne konkurentnosti i borbe za moć. Drugu polovinu dvadesetog veka obeležile su velike nade u svetliju budućnost, dok dvadeset prvi vek vrvi od pesimističkih predviđanja i ciničnih percepcija onoga što dolazi. Ali postoji li pravi razlog i valjan argument za takve katastrofalne prognoze? U svojoj knjizi Technology and the End of the Future (2018), Džejms Bridl (James Bridle) tvrdi da ljudska inteligencija i znanje nisu uvek kumulativni i da je ljudska rasa možda već dostigla svoj vrhunac naučnog i tehnološkog napretka budući da povećani nivoi C02 u atmosferi mogu izazvati ozbiljno smanjenje kognitivnih sposobnosti.

Davor Konjikušić i Olga Matvejeva bave se ovim složenim i višeslojnim pitanjima svako na osoben način, ali postoji ujedinjujuće osećanje nelagode, koja velikim delom određuje njihova dela. Njihove heterogene i kriptične slike, obeležene mračnom i jezivom atmosferom, nesumnjivo su narativne, ali na izrazito nelinearan način. Oni, naime, komuniciraju kroz metafore kako bi ukazali na skrivena značenja, prihvatajući aktuelnu distopijsku i mračnu percepciju sveta i njegove budućnosti. Pri tome se Matvejeva poziva na mitove i legende prošlosti da bi razumela sadašnjost, dok Konjikušić gleda u istoriju budućnosti koja će/može na kraju prerasti u neočekivanu stvarnost.

U seriji Mantika (2021-2024) – pojam označava veštinu predviđanja budućnosti – Konjikušić spaja slike propalih industrijskih kompleksa, usvojenih ideologija, veštačkih entiteta i mogućih eskapizama. Bavi se individualnim i kolektivnim sećanjima s prelaza iz dvadesetog u dvadeset prvi vek, kada je došlo do potpunog sloma nekadašnjih vrednosti, zamenjenih hipernacionalizmom, ekonomskom nejednakošću i kulturnim provincijalizmom. Demografski i ekonomski eksperimenti izazvani slobodnim međunarodnim kapitalom i spremnošću nacionalnih država da mu se pokore mogu dovesti do propasti čovečanstva. Dakle, slika savremenog industrijskog kompleksa koji je u dvadesetom veku predstavljao ideju naučnog i tehnološkog progresa, samo nekoliko decenija kasnije, u doba liberalizovanih ekonomija i deindustrijalizacije, može u najboljem slučaju postati podsetnik na aktuelne ekološke probleme. U ovom radu, Konjikušić se osvrće na fenomen nekada predviđenih budućnosti koje su vremenom postale sadašnja stvarnost, ali su retko ispale onako kako se očekivalo. U retrospektivi, sada već istorijske, velike nade u budućnost izgledaju gotovo naivne.

Na sličan distopijski način, Matvejeva vizuelnim sredstvima ističe sumorne izglede današnjeg doba. U svojoj seriji Intrusion (2017-2024) kombinuje slike veštačkih formi i formi koje je napravio čovek sa vizuelnim narativima narodnih priča. Sumornost savremenog sveta, ponovo opustošenog ratovima, tiranijama i pretnjom neminovnog ekološkog kolapsa, metaforički se upoređuje sa likom vampira. Danas vampir može biti odraz popularne kulture koja obožava večnu mladost, lepotu, uspeh i moć, ili simbol ratnohuškačkih birokrata i nemilosrdnih biznismena kojima je stalo samo do svojih kratkoročnih interesa. Fotografije i video-radovi Matvejeve možda prikazuju ostatke civilizacije u slobodnom padu, nevidljivu ruku čovečanstva koja može biti krajnje korisna, a istovremeno i bolno destruktivna. Arhitektonske forme urbanih i industrijskih objekata, koje se mogu shvatiti kao obeležja civilizacije ili kao znaci njenog propadanja, i figure ljudi u naizgled simboličnim ulogama, svedoče o njenoj duboko mračnoj percepciji sadašnjosti i budućnosti.

Miha Colner

—————————————————————

Davor Konjikušić (1979) je fotograf, umetnik, pedagog, pisac i istraživač čije je centralno interesovanje istraživanje odnosa moći i kontrole. Diplomirao je kinematografiju na Akademiji dramske umjetnosti Sveučilišta u Zagrebu. Koristi fotografiju kao primarni medij u artikulisanju svojih umetničkih koncepata, koju kombinuje sa tekstom, arhivskim materijalom, pronađenim objektima i pokretnim slikama. Trenutno je docent na Akademiji dramskih umjetnosti u Zagrebu i osnivač platforme Unwanted Images. Živi i radi u Zagrebu, Hrvatska.
➤ www.davorko.net

Olga Matvejeva (1986) je umetnica koja radi u različitim medijima, od umetnosti objektiva do instalacije, kao i edukatorka, izdavačica i nezavisna kustoskinja. Njena umetnička praksa fokusirana je na iskustva pojedinca u konstantnim društveno-političkim previranjima, u isto vreme uronjena u mitologiju i misticizam. Diplomirala je političke nauke na Državnom univerzitetu za humanističke nauke u Moskvi 2008. godine, a fotografiju na Umetničkoj školi Rodčenko 2013. godine. Suosnivačica je nezavisne izdavačke platforme Book[e]lab. Živi i radi u Beogradu.
➤ www.olmatveeva.com