Prva knjiga u ediciji Kulturnog centra Beograda „Sam(a) svoj mladi pokret“

29.05.2024., 00:00

Dejan Aleksić, Stefan Tićmi i Vladimir Vukomanović Rastegorac izabrali su po jednu priču Franca Kafke koja im je posebno draga, pa su „Preobražaj”, „Pevačica Jozefina ili Narod miševa” i „Jahač na kanti za ugalj” postali povodi za neke sasvim nove zaplete i sasvim nove junake koji žive između korica ove knjižice.

Knjiga „Prašina, Balegar i Kristina” nastala je povodom festivala K. Kafka sada i može se kupiti u Beogradskom izlogu po ceni od 650 dinara.

————–

Ako sam u išta sigurna, onda je to ovo: sanjari nemaju vojničko držanje, ne. Imaju nešto drugo: nekakvu auru od mašte, paperjastu. Povijena ramena i staklast pogled uperen u daljinu. Što god da je na kraju te daljine: tačka ili misao ili ništa.

Takav je bio i dečak o kojem ću vam pričati. Ime mu je Kašmir.

Ukratko: Kaš.

Mesto rođenja: Bezvrapčje.

Broj godina: četrnaest.

Razred: sedmi.

Stefan Tićmi, Prašina

————–

Bezvrapčje je majušan grad bez ikakvih naročitih znamenitosti. Ali ja ipak mislim da ima nešto znamenito – ljude. Ljude čeličnih živaca i mekih duša. Meni je to dovoljno. Neke od njih srela sam usput: marljive radnike na zidarskim platformama, ljubazne prodavce starinskih stvari i vrućih kifli…

Stefan Tićmi, Prašina

————–

Počeo sam taj rad rečenicom: „Nikada nisam video balegara uživo.“ I onda sam nastavio da ređam šta sve nisam video i gde sve nisam bio. Dve strane sam ispisao. Egipatske piramide, stadion Kamp nou, baobab, polarna svetlost, Kineski zid… Kako sam samo dobro opisao poglavicu plemena Tuči-Buči… Dobro, to pleme sam izmislio, ali nastavnika nije zabrinulo to što po savani jurcaju nepostojeći ratnici, nego promašena tema.

Dejan Aleksić, Balegar

————–

I ja imam slobodne dane, ne idem u školu od prošlog meseca, ali u mom slučaju to se zove suspenzija. Baš komična reč. Zvuči kao penzija, ali ima ono „sus-“ na početku pa izgleda da znači nešto drugo. Uglavnom, ne idem u školu i tek će videti šta će sa mnom. O tome se još raspravlja na raznim mestima. Ili na licima mesta. Verovatno će me prebaciti u neku drugu školu. Zbog toga za sada nemam ni školske obaveze, domaće zadatke i tome slično. Ali ne mogu dotle da ne radim baš ništa pa zato sam sebi izmišljam domaći. I ne ide mi baš glatko. Evo, celo veče ne mogu da završim rad na slobodnu temu. Nisam znao da je tako teško pisati o svojoj sobi. A početak mi baš obećava: „Zidovi su ravnodušni.“

Dejan Aleksić, Balegar

————–

Talenat Kajmaković Kristine bio je božanstven. Zato je ona svoj stvaralački dar neprekidno pokazivala, na različite načine. Stizale su na red nove, sve zahtevnije teme: Zima u mom kraju, Proleće u mom kraju i Leto u mom kraju. Kajmaković Kristina bi uvek detaljno ispisala svoj rad i sa smeškom ga predala učiteljici. Svaki put učiteljica je prepoznavala njenu originalnost. Ponekad nam se činilo da je vidno potresena zbog radova Kajmaković Kristine. Ipak, junački je istrajavala u čitanju njenih praznih listova. Uvek je umela da pronađe prave reči i opiše njen dar:

– Precizno! Jasno! Upečatljivo!

Vladimir Vukomanović Rastegorac, Kajmaković Kristina ili priča puna praznina

 

Loading...