Представљање књиге ЕСТЕТИЧКИ ОГЛЕДИ О САВРЕМЕНОЈ УМЕТНОСТИ: ТЕАТАР ПРИВИДА И БОЛИ Влатка Илића

Није потребно спуштати се дубоко у зденац општих места како би се наишло на тврдњу да се „данас више не може знати шта је уметност” и сличне дефетистичке или чак колапсистичке исказе. У њиховим основама има заснованости у реалном: не може се, примера ради, рећи да границе између уметности и тзв. креативних индустрија нису порозне, нити да се језик који имамо за питања односа према уметности све чешће испоставља као недостатан.

Естетички огледи о савременој уметности: Театар привида и боли доносе једно од могућих „упркос” затеченом стању: тематске и естетичке претпоставке студије Влатка Илића почивају на потреби за превредновањем или, када је то потребно, предлагањем новог појмовног апарата којим би се дали захватити начини на које се савремена уметност данас појављује у нашем искуству, значајним делом одређеном променама многих донедавно важећих парадигми које је стање премрежености и технолошког развитка донело. Захвално произвољне границе жанра за који се аутор определио допринеле су прилици да се сума текста посвећена већма театролошким и питањима уметности перформанса дискурзивно „издигне” до предлога проблемског разматрања многоструких односа естетског, друштвеног и лексичког који одређују живот савремене уметности.

У Галерији Артгет Културног центра Београда, у понедељак, 24. јуна с почетком од 19ч. О наслову ће разговарати Дивна Вуксановић, Небојша Дугалић и аутор.

Улаз на програм је слободан.

—————————————–

О књизи:
„У добу у којем се неретко расправља о губитку карактера (само)разумљивости уметничких дела са једне, и њиховој комодификацији услед доминације актуелног, медијски заснованог капитализма, с друге стране, Влатко Илић у књизи Естетички огледи о савременој уметности: театар привида и боли заговара један друкчији приступ проблематици савременог стваралаштва. Анализирајући прилике у којима се естетски успела дела појављују као уметност, а тиме и поље односа између друштвених релација и уметничких пракси, Илић посебну пажњу посвећује доживљају савремене уметности, те образлаже зашто би искуство уметности требало мислити као квир искуство дезоријентисаности, које као такво може бити трансформативно. Ова књига отуда представља својеврсну одбрану уметности, а нарочито позоришне уметности, у тренутку када нас многобројни медијски производи индустрије забаве преплављују и присиљавају на безумну оптичку потрошњу.”

Дивна Вуксановић

О аутору:
Влатко Илић (Београд, 1981) редовни је професор на Факултету драмских уметности у Београду, где предаје на предметима: Теорија културе, Естетика, Савремена естетика, Естетика медија, Поетике дигиталних уметности, Филозофија медија, Увод у студије културе и Општа методологија са епистемологијом, на свим нивоима студија. Аутор је монографија: Естетички огледи о савременој уметности: Театар привида и боли (Естетичко друштво Србије, Београд 2023), Савремено позориште: естетско искуство и преступничке праксе (Стеријино позорје, Нови Сад 2018) и Увод у нову теорију позоришта (Нолит, Алтера, Београд 2011), и коаутор монографије Нова критичка теорија: филозофија забаве, са Дивном Вуксановић и Драганом Ћаловићем (Естетичко друштво Србије, Београд 2021). Коуредник је више тематских зборника из области филозофије медија, као и зборника радова Theatre within the context… and not just theatre (са Иреном Ристић, Хоп.Ла!, Факултет драмских уметности, Београд 2016). Гостујући је предавач на Факултету умјетности у Подгорици и Факултету примењених уметности у Београду.

Поред научно-истраживачког рада, Влатко Илић је активан и у домену позоришног стваралаштва. Добитник је Специјалне Стеријине награде за режију представе Сам крај света, по тексту Ж. Л. Лагарса, у продукцији Малог позоришта „Душко Радовић”. Међу његовим режијама издвајају се: Прича о војнику, Стравински и Рами, Београдска филхармонија, 2018; Ана Франк, према Дневнику Ане Франк, НП „Стерија”, Вршац 2016; Маркс у Сохоу, Х. Зин, Сцена Царина и ЈДП, Београд 2013; радио-драме: Pars Hostilis, М. Караклајић; Пет нивоа пет разговора др Светолика Плесника и др Марије Полек, В. Клачар; Исцељење, Д. Вуксановић; и позоришне инсталације реализоване у сарадњи са Војиславом Клачаром: Радикална интимност, Theaterhaus G7, Манхајм 2023; Формирање X Владе Краљевине Корете, Hebbel Theater, Берлин 2009; Оснивање III Универзитета у Краљевини Корети, Geschwister-Scholl-Haus, Лајпциг 2008