Сви изложбени простори 60. Октобарског салона отварају се у недељу, 20. октобра, у 13 сати, a током шест недеља трајања манифестације публику очекују бројне изложбе и програми на којима учествује више од четрдесет домаћих и страних уметника.
Kaко је најаваљено на конференцији за медије, одржаној у петак, 18. октобра, у Дворани Културног центра Београда, током више од месец дана трајања 60. Октобарског салона, од 20. октобра до 1. децембра, на девет локација и у јавним просторима у граду, одвијаће се бројни програми у различитим форматима: читања, разговори, дискусије, радионице, перформанси и предавања.
Улаз на све изложбе и програме је слободан, а овогодишње локације су: три галерије Културног Центра Београда (Ликовна галерија, Галерија Артгет и Гaлерија Podroom), Павиљон на Цветном тргу, Галеријa ФЛУ, бивши клуб Академија, Галерија УЛУС, Галерија СУЛУЈ, Салон Музеја града Београда, Музеј афричке уметности, излози
Француског института и јавни простори у граду.
Пре званичног отварања манифестације, у петак, 18. октобра, испред Културног центра Београда организован је перформанс 7×70 – Оброк, чији су аутори Луси и Хорхе Орта. Ручак у јавном простору за 200 званица, испред Културног центра Београда, окупио је неке од актера на јавној, политичкој и културној сцени Београда, са идејом да „сести за исти сто, поделити хлеб и храну“ може бити начин скретања пажње на неке од горућих проблема са којима се суочавају уметници и културни радници код нас. Овај рад део је кустоске концепције Траг, која кроз разноврсност радова и интервенција шаље поруку о неопходности обезбеђивања простора у којима уметници могу да стварају, и који су важни за подстицај и развој уметничке и културне сцене. Поред овог концепта, Октобарски салон чине још две паралелне линије: Естетике сусрета преиспитују шта проистиче из размена страних и домаћих аутора, дељења и удруживања, док се концепт Нада је дисциплина фокусира на наш савремени доживљај посла, на бескорисност рада и на везу рада и уметности.
Луткарска представа Даниеле Ортиз, уметнице из Перуа, која ће бити представљена премијерно на тргу иcпред павиљона Цвијете Зузорић на Дан отварања, у недељу, 20. октобра, на алегоричан начин прича о неопходности борбе за слободну реч, израз, поглед на свет и живот уметности која се критички односи према економским, политичким и друштвеним императивима либералног капитализма.
„Где су наши простори за рад?“, питање је које грађани Београда имају прилике да виде и на билбордима током трајања манифестације. Реч је о раду Нине Ивановић на коме су приказане зграде БИГЗ и Југошпед, простори чија пренамена значи одлазак уметника из њих. Уметници ће на Цветном тргу, тим поводом, 23. октобра организовати партиципативни перформанс којим ће скренути пажњу на ову тему.
Видео рад Вредност одсуства Адријана Мелиса, говори о неповерењу према социјалистичком економском моделу Кубе, где су јавни службеници због ниских плата измишљали изговоре да изостану са посла. Мелис одлучује да плаћа те изговоре дајући људима за продукцију видео рада тачно онолико новца колико вреди њихово одсуство са посла.
Чланови домаћег колектива Караван инспирисани су меморабилијама које проналазе у ромском насељу Баир, где Караванци на зидовима породичних кућа музичара стварају мурале, уз препоруке и сугестије Баираца. Снимак пејзажа термита уметничког дуа доплгенгер је есеј у коме аутори посматрају слике прошлости рудара у социјалистичком друштву, поредећи их са скривеном сликом рударења у капиталистичком друштву. Килуанжи Kиа Хенда, уметник из Луанде, приказаће у Дворани Културног центра Београда (ДКЦ) филм о политичким и друштвеним проблемима на савременој уметничкој сцени Луанде, а уметница Мвана из Анголе извешће перформанс Чуварке – ритуал сестринства у Музеју афричке уметности.
Гост Београда је и Алфредо Хар, сликар, уметник и архитекта, који ће у ДКЦ одржати јавно предавање Ствари се распадају.
Програм ће чинити и неколико радионица за децу, у Дворани Културног центра Београда и у Музеју афричке уметности.