Луткарска представа на Калемегдану ▪︎ Данијела Ортиз ▪︎ Отварање 60. Октобарског салона

Луткарска представа Даниеле Ортиз, уметнице из Перуа, која ће бити представљена премијерно на тргу испред павиљона Цвијете Зузорић на дан отварања, у недељу, 20. октобра, у 13 часова, на алегоричан начин прича о неопходности борбе за слободну реч, израз, поглед на свет и живот уметности која се критички односи према економским, политичким и друштвеним императивима либералног капитализма.

————-

Данијела Ортиз (Перу, 1985) живи и ради у Урубамби. У свом раду, ствара визуелне наративе у којима се истражују концепти националности, рацијализације, друштвене класе и жанра, како би се критички разумеле структуре колонијалне, патријархалне и капиталистичке моћи. Њени новији пројекти и истраживања баве се системом контроле миграција у Европи, његовом повезаношћу са колонијализмом и правним структурама које институције стварају како би починиле насиље над расизованим заједницама у знак одмазде због њиховог отпора. Откако се вратила у Перу, уметница се у својим радовима бави интернационалном солидарношћу и бригом, борбама против екстрактивизма као и револуционарним процесима у којима устаје у одбрану приступа земљишту. Такође се у својим пројектима бавила и перуанском вишом класом и њеним израбљивачким односом према домаћим радницима. У последње време се у свом раду вратила ликовности и ручном раду, те производи уметност користећи се медијима керамике, сликања, израде лутака и колажа, као и форматима као што су књиге за децу, како би учинила отклон од евроцентричне естетике концептуалне уметности.

Поред бављења уметношћу, Данијела Ортиз је и мајка троје деце, држи предавања, радионице и учествује у различитим дискусијама и борбама против европског система за контролу миграција, империјализма, институционалног расизма и јудицијализације мајчинства.

Међу скорашњим самосталним изложбама издвајају се: Tiro al blanco, Arte Fiera 2024, Болоња (2024); Die Kinder der Kommunisten II, Kunstverein Wiesbaden, Висбаден (2023); I figli dei Comunisti I, Laveronica, Модика (2023); La Rebelión de las Raíces, àngels barcelona, Барселона (2023) и Take my blood and write on the soil, the people must know that we are being taken prisoners. An anti-colonial bow to the Cromotex Union, Theater Neumarkt, Цирих (2023). Међу скорашњим групним изложбама издвајају се: The Disobedience Archive, 60. Бијенале у Венецији (2024); True Colors, Уметничка фондација AkzoNobel у оквиру Kunstmuseum у Хагу (2024); Anti-Futurismo Cimarrón, La Virreina Centre de la Imatge, Барселона (2024); Looking a-way: Othering in/of the (semi)periphery, tranzit, Словачка (2024); A Model, Mudam Луксембург, Луксембург (2024); GUT_BRAIN 1. Destructive Desires and Other Destinies of Excess, Галерија Блеквуд, Торонто (2024) и Preludio. Intención poética, Колекција MACBA, MACBA, Барселона (2024).