21. међународни фестивал „Чембало, жива уметност“ – „Чембало Иванке Симоновић Секви“

Иванка Симоновић Секви је прва дипломирана чембалисткиња у бившој Југославији. Према њеној жељи, породица је њен инструмент даровала Факултету музичке уметности у Београду. Овај инструмент је у потпуности рестауриран 2024. године и оспособљен за коришћење у настави, као и за концертно извођење.
На концертном предавању Чембало Иванке Симоновић Секви чембалиста и професор чембала на ФМУ Милан Поповић ће представити овај инструмент и говорити о нашој значајној уметници. Предавање ће употпунити инсерти документарне емисије Живот с музиком – Иванка Симоновић, коју нам је за ову прилику уступила Радио-телевизија Србије.
Концерт се одржава захваљујући дугогодишњој сарадњи са Италијанским институтом за културу у Београду и са Факултетом музичке уметности у Београду.

Чембало Иванке Симоновић Секви
концертна промоција рестаурираног двомануалног чембала Нојперт (Neupert), модел Вивалди

Иванка Симоновић Секви (1922–2012), била је пијанисткиња и чембалисткиња. Дипломирала је клавир на Музичкој академији у Београду, а потом и чембало, на конзерваторијуму Бенедето Марчело у Венецији, као прва дипломирана чембалисткиња у Србији и бившој Југославији. Упоредо с педагошким радом (била је запослена на Факултету музичке уметности у Београду, у звању доцента на Катедри за клавир), Иванка Симоновић Секви је активно наступала као пијанисткиња и чембалисткиња, негујући посебан афинитет према музици Јохана Себастијана Баха и Доменика Скарлатија. Добитница је награде града Београда за најбоље музичко остварење у 1975. години. Поводом три стотине година од рођења Д. Скарлатија, Продукција грамофонских плоча (РТ Београд) је 1985. године објавила ЛП плочу с одабраним сонатама за чембало овог композитора у извођењу Иванке Симоновић Секви.
Након њене смрти, њена породица је (по њеној жељи) даровала Факултету музичке уметности њено двомануално чембало. Овај инструмент, рестауриран је 2024. године чиме је у потпуности оспособљен за коришћење у настави, као и за концертно извођење. Промоција овог инструмента је прилика за подсећање на једну од првих домаћих чембалисткиња, као и на период у коме је музицирање на чембалу постајало видљиви део музичког живота Београда.

Програм:
Џајлс Фарнаби (1563–1640)
Фантазија 10

Франсоа Купрен (1668–1733)
Les Folies françoises, ou les Dominos
La Virginite
La Pudeur
L’Ardeur
L’Esperance
La Fidélité
La Persévérance
La Langueur
La Coqueterie
Les Vieux galants et les Tresorieres Suranées
Les Coucous Benevoles
La Frenesie, ou Le Desespoir

Јохан Себастијан Бах (1685–1750)
Концерт за чембало бр. 5 у Це–дуру, BWV 976 (према А. Вивалдију, оп. 3/12)
Allegro
Largo
Allegro

Доменико Скарлати (1685–1757)
Соната у Е–дуру, K. 215 (Andante)
Соната у де–молу, K. 444 (Allegrissimo)
Соната у Це–дуру, K. 502 (Allegro)

Биографија:
Милан Поповић је чембалиста и пијаниста, активан као солиста и камерни музичар, клавирски и континуо сарадник. На Факултету музичке уметности у Београду је завршио основне студије клавира и чембала, у класама ред. проф. Нинослава Живковића и ред. проф. Зорице Ћетковић, као и докторски уметнички пројекат истражујући интерпретативне везе између француске музике за чембало 18. и 20. века.
Током школовања се континуирано усавршавао на мајсторским курсевима клавира и чембала у земљи и иностранству. Био је стипендиста Аустријске барокне академије из Гмундена. Добитник је награда лауреата, као и награда у осталим категоријама на бројним пијанистичким такмичењима домаћег и међународног карактера.
Гостовао је на музичким фестивалима у земљи и иностранству (Чембало, жива уметност,  Тригонале, Aestas, Фестивал ране музике), на којима је одржао реситале солистичке и камерне музике. Осим редовних наступа у земљи, остварио је концертне реситале и гостовања као солиста и камерни музичар у Аустрији, Хрватској, Бугарској, Шпанији, БиХ и Црној Гори. Понео је титулу Талента фестивала Тригонале 2011.
Као солиста је наступао са УА Станислав Бинички, као и са Оркестром ФМУ. Био је сарадник Симфонијског оркестра РТС-а, сарадник УА Станислав Бинички, Јеврејског камерног оркестра, Црногорског симфонијског оркестра, официјелни континуо сарадник барокног оркестра Aestas и барокног оркестра Нове београдске опере. Члан је ансамбла за стару музику Теменос. Остварио је трајне аудио снимке за Радио Београд и Аустријски радио (ОРФ).
Иницијатор је и уметнички координатор обележавања Европског дана старе музике, који се од 2013. године одржава на ФМУ, уз подршку Европске мреже за стару музику.
У звању је ванредног професора за уметничку област чембала при Полиинструменталној катедри ФМУ у Београду.