ŠKOLA EKOPOETIKE #1

Prva, trodnevna Škola ekopoetike u Kulturnom centru Beograda organizovana u saradnji sa Poljskim institutom u Beogradu i Institutom „Adam Mickjevičˮ iz Varšave, pionirski je poduhvat kojim se otvara prilika za poseban susret sa različitim vidovima ekološke humanistike. Ukrštanje teorije i prakse dovodi do inspirativnih perspektiva, koje mogu da ponude nove odgovore na goruće izazove savremenosti. Prvi dan škole predviđen je za predavače i saradnike iz Srbije, dok je drugi rezervisan za goste iz Poljske. Oba dana biće zaokružena poetskim večerima, na kojima će se čitati književni prilozi koji ilustruju ekopoetičke koncepte. Poslednjeg, trećeg dana, biće organizovana pešačko-stvaralačka radionica u neposrednom okruženju Kulturnog centra Beograda.

Prva srpska ekopoetička publikacija „Listˮ, biće predstavljena tokom samih izlaganja prvog i drugog dana Ekopoetičke škole. Između korica prvog „Listaˮ nalazi se opšti pregled ekološke humanistike, zatim, intervju sa Julijom Fjedorčuk, koji je vodila Jelena Nidžović, kao i odlomak iz studije „Kiborg u vrtuˮ Julije Fjedorčuk. Broj zatvara prilog Andrije Filipovića o antropocenu i ekoestetici. Urednici publikacije su Jelena Nidžović i Uroš Đurković.

Svi programi su otvoreni za javnost i svi zainteresovani su dobrodošli!

⫸ PETAK 13. 12.

13:00–14:00
Uvod u ekohumanističke perspektive
izlaganje: Uroš Đurković
Šta je ekološka humanistika i šta može biti? Koji su njeni oblici? Kako mapirati oblast i kako razumeti međuzavisnosti sfere kulture i sfere prirode? Koja je razlika između ekokritike, ekopoetike, geopoetike i ekosofije? Ova, ali i mnoga druga pitanja, biće istaknuta u sažetom, ali sadržajnom pregledu ekohumanističkih perspektiva, kao uvodnom izlaganju za dan bogat sadržajima.

14:00–15:00
Antropocenska ekoestetika
izlaganje: Andrija Filipović
Ekoestetika, ahumanizam, antropocen nisu samo termini koji zvuče zastrašujuće, već i izazovi sveta koji nastanjuju i ljudi i ne-ljudski životni oblici. Ukoliko se antropocen razume kao nova geološka epoha planete, onda je celokupnost odnosa prirode i kulture stavljena u novi kontekst, koji je često zanemaren, a u kome svi učestvujemo. O njemu će biti više reči u ovom predavanju.

(pauza)

16:00–17:00

Pojam place-lore-a u savremenoj folkloristici
izlaganje: Ivan Praštalo
Tartusko-moskovska škola semiotike dobro je poznata zaljubljenicima u teoriju književnosti.
Ipak, savremene perspektive proučavanja folklora iznedrile su u (ne samo) estonskoj akademskoj sredini uzbudljive koncepte koji pružaju nove uvide vezane za proučavanje prostora u različitim umetničkim formama. Ako vas zanima kako životna sredina oblikuje narativ, na pravom ste mestu!

17:00–18:30

Antropologija ljudsko-životinjskih odnosa
izlaganje: Sonja Žakula
Stvaranje razlike između čoveka i životinje ima dugu i složenu istoriju. Njene posledice i danas živimo. Koje su njihove razmere i kako razumeti stav Done Haravej da životinje nisu ovde da ih jedemo ili da pomoću njih mislimo, nego da sa njima živimo? Antropologija ljudsko-životinjskih odnosa ne tiče se nekih udaljenih pitanja, ona su svakodnevna, životna i življena i zato zavređuju svaku pažnju.

(pauza)
19:00–20:30 Ekopoetika u primeni: pesnički glasovi i svet više-od-ljudskog
(pesnici: Tijana Savatić, Jelena Žugić, Vuk Vučković, Uroš Mikić, Marko Stalevski i dr.)

Prvi dan Ekopoetičke škole biće zaokružen predstavljanjem različitih pesničkih glasova, koji će, kroz razgovor i čitanja svojih radova, prikazati i pokazati sopstveno viđenje ekopoetike. Ohrabrujemo sve zainteresovane da se priključe ovoj večeri sa svojim prilozima – stihovima koji prevazilaze ili preispituju antropocentrizam.

⫸ SUBOTA 14.12.

13.00–19.00 POLJSKI EKOPOETIČKI DAN
Drugi dan Ekopoetičke škole biće posvećen pojmovima divljine (wilderness i wildness) i takozvane netaknute prirode u kontekstu ekopoetike i ekokritike. Izlaganja će biti posvećena i odnosu žargona, metafore i mita, kao i povezanosti ekologije i filma. Jezik izlaganja je engleski.
Organizatori i učesnici izlaganja: Julija Fjedorčuk, Maćej Rošinjski, Mihaljina Červonjska i drugi.

Poetika divljine (predavanje)
Predavačica: Julija Fjedorčuk

Uvod u poetiku filma kroz kontekst teorije novog materijalizma (radionica)
Radionicu vodi: Mihaljina Červonjska
Oslanjajući se na istraživanja ekofilma Adrijana Ivahiva i Šona Kibita i delezijansku filmsku teoriju, nastojaćemo da na ovoj radionici rasvetlimo puteve proučavanja filma prema novom materijalizmu i ekokritici. U tom poduhvatu će nam pomoći kratki isečci iz različitih eksperimentalnih i ekološki angažovanih filmova, o kojima ćemo diskutovati.

Žargon, metafora i mit (predavanje)
Predavač: Maćej Rošinjski
Pitanja životne sredine u javnom diskursu obeležena su leksikom ekologije, ekonomije i nauke. Taj jezički sklop ukorenjen je u metaforama koje upravljaju našim razumevanjem sveta prirode. Predavanjem se istražuje način na koji različite konvencionalne metafore sežu dalje od jezika i utiču na naše razmišljanje. Uz to, raspravlja se o razlozima zbog kojih su metafore, uprkos različitim ograničenjima, nezaobilazne za bilo kakav diskurs vezan za ekologiju.

Eksperimenti u percepciji, pamćenju i metafori u ekologiji (radionica)
Radionicu vode: Maćej Rošinjski i Mihaljina Červonjska
Ova radionica biće zasnovana na eksperimentalnoj metodi koju je u svom tekstu Using Metaphor to Influence Public Perceptions and Policy opisao Džozef Grejdi. Izvešćemo opisani eksperiment sa učesnicima i razgovarati o rezultatima u kontekstu metafora (Maćej Rošinjski) i percepcije filma (Mihaljina Červonjska). Trudićemo se da razmotrimo kako mehanizmi koje opažamo utiču na stvarnost u vezi sa klimatskom politikom i percepcijama ekoloških pitanja u javnosti.
NAPOMENA: Program je zatvorenog tipa i u njemu učestvuju članovi radne grupe u okviru Škole ekopoetike.

19.00–20.30 Razgovor i čitanje – poezija Gerija Snajdera, Natali Dijaz, Foresta Gandera (radionica)
Radionicu vode: Julija Fjedorčuk i Mihaljina Červonjska
Drugi dan Ekopoetičke škole završava se još jednim čitanjem, ali ovog puta anglofonih pesnika koji su bliski ekopoetici. Neki od odabranih pesničkih glasova biće: Geri Snajder, Natali Dijaz, Forest Gander, Vilijam Karlos Vilijams. Više reči će biti posvećeno pesničkoj knjizi Psalmi Julije Fjedorčuk, koja je nedavno prevedena na srpski jezik.

⫸ NEDELJA 15.12.
📍Javni prostor, Knez Mihailova 6

14:00 SOLVITUR AMBULANDO: pešačko-stvaralačka radionica

Osobenost ekopoetičkih škola je i rad u eksterijeru, kojim se preosmišljava odnos tekstualnog i vantekstualnog sveta. Odabrani učesnici radionice će, tokom šetanja okruženjem KCB-a, beležiti i fotografisati različite vidove antropocena, koje će, kasnije, preobraziti u sažet tekst. Od spleta različitih tekstova i fotografija načiniće se novo delo, koje će biti susret različitih pogleda na sve ono što je istaknuto tokom prethodna dva dana izlaganja u okviru Prve beogradske ekopoetičke škole.

————————————-

⫸ BIOGRAFIJE

Uroš Đurković
Osnovne (2018) i master (2019) studije srpske književnosti sa komparatistikom završava na Filološkom fakultetu u Beogradu. Trenutno radi na doktorskoj disertaciji o ekokritičkom čitanju književnog dela Rastka Petrovića. Zaposlen u Institutu za srpsku kulturu Priština – Leposavić kao istraživač saradnik. Zajedno sa Jovanom Suvajdžić rukovodi Klubom sa savremenu teoriju Filološkog fakulteta u Beogradu.

Andrija Filipović
Diplomirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Nišu. Doktorirao 2014. godine na studijskom programu Teorija umetnosti i medija na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Od 2015. godine predaje na Fakultetu za medije i komunikacije. Prevodio je dela Rolana Barta, Žila Deleza, Mišela Fukoa, Luja Altisera. Bavi se teorijom umetnosti i medija, kvir studijama i filozofskim tumačenjima antropocena.

Sonja Žakula
Osnovne, master i doktorske studije je završila na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Tema doktorskog rada: „Zoološki vrtovi u Srbiji u antropološkoj perspektiviˮ.
Dugogodišnja saradnica programa Sociokulturne antropologije u Istraživačkoj stanici Petnica. Zaposlena je u Etnografskom institutu SANU kao naučni saradnik.

Ivan Praštalo
Osnovne i master studije srpske književnosti završio je na Filološkom fakultetu u Beogradu. Učestvovao je na programima akademske razmene na Univerzitetu u Tartuu i Univerzitetu u Zagrebu. Radi kao asistent na predmetima vezanim za narodnu književnost na Filološkom fakultetu. Jedan od članova tima projekta Indeks tipova srpskih narodnih pripovedaka.

Julija Fjedorčuk
Istaknuta poljska pesnikinja, književna kritičarka, prevoditeljka i jedna od najvažnijih figura poljske ekopoetike. Na Univerzitetu u Varšavi doktorirala američku književnost, gde danas predaje. Dobitnica mnogih poljskih i međunarodnih priznanja.

Mihaljina Červonjska
Doktorandkinja na Univerzitetu u Varšavi. Završila je osnovne i master studije na istom univerzitetu, na Katedri za anglistiku, sa specijalizacijom iz američke književnosti i kulture. Njena master teza bavila se ekokritikom i američkim filmom, što su od tada postale njene primarne akademske oblasti interesovanja. Sarađuje sa istraživačima zainteresovanim za humanistiku životne sredine, poput svoje mentorke Julije Fjedorčuk, i uključena je u brojne projekte, poput organizacije konferencija (Stany Splątane) i istraživačkih projekata kao što je Ekopoetološka laboratorija. Trenutno istražuje američku kinematografiju koristeći metode novog materijalizma, ekološke humanistike i studija ekofilma, a radi i na projektu EcoFilmLab: Teoretisanje vizuelnih slika kao načina komunikacije klimatskih promena, pod mentorstvom Adrijana Ivahiva. Njena vanakademska interesovanja uključuju poeziju (neki njeni radovi objavljeni su u zinu Ziemiopłynięcie koji izdaje kolektiv Animalia), aktivizam za klimatsku pravdu i umetnost, kao članica varšavskog udruženja Przyszła Niedoszła, nekonvencionalnog neprofitnog umetničkog kolektiva.

Maćej Rošinjski
Lingvista sa Instituta za engleske studije Univerziteta u Varšavi. Specijalizovao se za kognitivnu lingvistiku, sa posebnim osvrtom na prirodu figurativnog jezika. Njegova istraživačka interesovanja obuhvataju naučnu komunikaciju, analizu gestova i upotrebu metafora u obrazovanju. Autor je knjige Metaphor activation in multimodal discourse. Case studies on the emergence of geometrical concepts (Aktivacija metafore u multimodalnom diskursu. Studije slučaja o nastanku geometrijskih pojmova, 2019).

————————————-

⫸ INICIJATORI I AUTORSKI TIM: Leh Konjčak, Jelena Nidžović, Uroš Đurković

⫸ PARTNERI U PROGRAMU: Kulturni centar Beograda, Poljski institut u Beogradu, Institut „Adam Mickjevičˮ