Светски дани поезије ▪︎ На ровитим тресиштима ▪︎ 20-23. март
читања–слушања / разговори / предавања, радионице и дискусије / теренске активности
Културни, друштвени, политички и природни крајолик у каквом данас живимо истовремено је крхак, динамичан и испуњен узајамним утицајима и преплетима. Донедавно значајно стабилнији, наши простори – физички, афективни, грађански, душевни – другачији су и упитнији, порознијих граница, а у том сложеном контексту поезија заузима улогу не само сведока, већ и посредника између различитих облика знања, искустава и језика.
НА РОВИТИМ ТРЕСИШТИМА
Ове године, Светски дан(и) поезије у Београду окренути су управо променама – локалним и глобалним непорецивим и непорециво интензивним променама – и реализују се с обзиром на тематски предзнак (и парафразу стиха Растка Петровића) „На ровитим тресиштима”. Било да је реч о климатским, културним или друштвеним притисцима и трусовима, или о пукотинама у свету које поезија може захватити тако да се и кроз њу запамти моментуум силе преображаја и могућности којима води – манифестација ове године садржајно и вредносно полази у сусрет питањима нестабилности и промене, „ровитости” – и крхкости и снаге у исти мах, у каквој се кроз језик и поетски гест обликују нови крајолици и могућности.
Четвородневни низ догађаја обухвата читања, разговоре са ауторима, предавања, радионице и панел током којих ће се, насред ровитог тла – нестабилног и подложног урушавању и променама? простора у коме се успостављају нови модели отпорности и адаптације? – представити низ песника и истраживача/сарадника програма из Србије, Пољске, Шкотске и Француске представити. У оквиру дневних програмима Школе екопоетике, учесници и публика истраживаће преплете екологије, језика и уметности, док ће вечерњи програми најве’им делом бити окренути извођачким, перформативним димензијама савремене поезије. Простори одржавања СДП и другог циклуса Школе – КЦБ, Астрономска опсерваторија, Музеј афричке уметности – наглашавају интердисциплинарни карактер манифестације, који спаја културне и природне пејзаже.
Ове године, фестивал Светски дан(и) поезије у Београду усмерен је управо ка овим променама, и реализује се с обзиром на тематски предзнак – и парафразу стиха Растка Петровића – „На ровитим тресиштима”. Било да је реч о тлу које дрхти под климатским, културним или друштвеним притисцима, или о простору у којем се кроз поезију покушавају ухватити и разумети тренуци преображаја, рањивости, али и нових могућности – фестивал ове године садржајно и вредносно полази у сусрет питањима нестабилности и промене, с обзиром на која је формиран четвородневни низ програма читања–слушања, разговора, предавања, радионица и дискусија уз учешће песника и предавача из Србије, Пољске, Мексика, Шкотске и Француске, и сам раслојен на „дневне”, екопоетолошке садржаје другог циклуса програма Школе екопоетике, и вечерњи, извођачки програм „ровитих тресишта”.
⤑ Догађаји ће се одржати у просторима Културног центра Београда, Астрономске опсерваторије и Музеја афричке уметности. Други број публикације посвећене еколошкој хуманистици, Лист #2 укључује фестивалски каталог, књижевне и есејистичке прилоге.
ШКОЛА ЕКОПОЕТИКЕ, други циклус
Програм Школе екопоетике истражује снопишта између екологије, књижевности и уметности, са циљем развијања дубљег разумевања еколошких питања кроз поетску експресију, а реализује се кроз радионице, семинаре, предавања и јавне наступе који теоријска знања по правилу спајају са различитим практичним применама.
Програм је отворен за све заинтересоване који желе да истраже везе између уметничког израза и еколошке одговорности и самосвести.
ПЕСНИКИЊЕ И ПЕСНИЦИ: Ања Марковић, Драгана Младеновић, Иван Исаиловић, Маша Сеничић, Ненад Станковић, Огњен Аксентијевић, Петар Матовић и Тања Ступар Трифуновић и аутори окупљени око другог циклуса Школе екопоетике, међународни гости СДП, Бартоломеј Мајзел, Емилија Конверска, Станислав Калина Јаглаж, Грегоар Сурис, Хуана Адкок и Јулија Фједорчук
——————————
ПРОГРАМ
⤑ четвртак, 20. март • претпрограм
19.00 • Галерија Артгет КЦБ
Чула, свест, време (читање поезије)
Током радионице, промишљаћемо о врстама поезије које захтевају усредсређену пажњу, чине нас свеснијима свог места у времену и простору, и помажу нам да искусимо повезаност са другим бићима и елементима света. Пажљиво ћемо (и полако!) читати и анализирати песме Џулијане Спар (“Turnt”), Герија Снајдера (“Riprap”), Адама Дикинсона (“Gut-Brain Axis”), као и – ако време дозволи – одабране песме пољских песника.
Програм воде: Јулија Фједорчук, Михаљина Червоњска
Језик излагања је енглески.
——————————
⤑ петак, 21. март
11.00 • Посета Музеју афричке уметности (МАУ)
За иностране учеснике Школе екопоетике организована је посета Музеју афричке уметности. Након сусрета са сталном поставком музеја, предвиђен је обилазак његове непосредне околине, уз слободне активности и разговор о екопоетичким темама, посебно у односу на могућности чулног искуства, што има централно место у овом, другом издању Школе. Тако ће у овом малом излету бити преиспитана релација између културе (музеј) и природе (окружење), као темељних екопоетичких и екокритичких категорија.
18.00 • Галерија Артгет КЦБ, програм отварања
Велико читање, учествују Ања Марковић, Драгана Младеновић, Иван Исаиловић, Маша Сеничић, Ненад Станковић, Огњен Аксентијевић, Петар Матовић, Тања Ступар Трифуновић, Бартоломеј Мајзел, Станислав Калина Јаглаж, Емилија Конверска, Грегоар Сорис, Јулија Фједорчук
Разговори и читања (1), учествују: Иван Исаиловић, Маша Сеничић, Огњен Аксентијевић, Тања Ступар Трифуновић, Станислав Калина Јаглаж, Емилија Конверска, Грегоар Сорис
Програм ће отворити Зорана Ђаковић Миннити, Лех Коњчак и Јелена Ниџовић; програме разговора и читања модрирају Јелена Ниџовић и Урош Ђурковић
… даљи разговори, читања других • простор Галерије Подроом
——————————
⤑ субота, 22. март • Астрономска опсерваторија
11.00 • Уводно предавање Јулије Фједорчук
Начини на које се преплићу еколошка хуманистика, неуронауке, технологија и књижевност су неочекивани и узбудљиви. Освешћивање неочигледних веза између појава и ствари може отворити пут ка дубљем и интензивнијем доживљају текста. У свеопштом убрзању и преплављености, поезија се јавља као незамењив облик формирања људског искуства, али и специфична форма знања, потребна за суочавање са изазовима савремености. Кроз примере интересантних поетских гласова обележених екопоетиком, са више континената (Форест Гандер, Хуберт Матиува, Кристина Дабровска), учесници ће током предавања бити позвани да учествују у дељењу сопствених погледа и доживљаја.
Језик излагања је енглески.
13.00 • Језик и чулно искуство. Радионица о неизрецивом
Кроз ову радионицу истраживаћемо како различитим семиотичким стратегијама можемо да описујемо чулно искуство. Описи боја, укуса, мириса у једном језику, нису нужно подударни са другим језиком и та разлика је била интересантна многим проучаваоцима, од којих ће посебна пажња бити посвећена књизи Сензорна лингвистика, чији је аутор Бодо Винтер. Понекад у једном језику и не постоји термин за одређени чулни доживљај и он захтева додатно објашњење у преводу. Ипак, осим разлике у лексици везаној за чулно искуство, изучићемо и која је функција неизрецивог, односно, несаопштивог у комуникацији.
Радионицу воде: Јулија Фједорчук, Маћеј Рошињски
Језик излагања је енглески.
17.00 • Вођење кроз комплекс Астрономске опсерваторије у Београду
Комплекс Астрономске опсерваторије је један од најстаријих и највреднијих градских простора у Београду, с богатом научном и културно-историјском традицијом. Као једна од најстаријих научних институција Опсерваторија је смештена у комплекс који је споменик културе, а који се налази у оквиру заштићеног природног добра Звездарске шуме. Приликом обиласка комплекса посетиоци имају прилику да виде део њеног богатог културно-техничког наслеђа. У Управној згради, у амбијенту библиотеке изузетне научно-стручне и архитектонске вредности, налази се музејска поставка старих астрономских инструмената. Уз стручно вођење кроз објекте са телескопима Велики, Мали и Школски павиљон посетиоци могу да се упознају са историјским развојем Астрономске опсерваторије, као и са развојем астрономије у Србији.
Вођење реализују: Ненад Миловановић, виши стручни сарадник и Весна Мијатовић, стручни сарадник и библиотекар
18.00 Разговори и читања (2), учествују: Ања Марковић, Драгана Младеновић, Маша Сеничић, Петар Матовић, Хуана Адкок, Бартоломеј Мајзел, Јулија Фједорчук
Програме разговора и читања модрирају Јелена Ниџовић и Урош Ђурковић; панел-дискусију са песницима модерира Јелена Ниџовић
На ровитим тресиштима (панел-дискусија са домаћим учесницима)
Кртост, ровитост, друштвеност • Картирања нових крајолика • Романтизација и(ли) отпор • Поезија и чудо • Растакања граница • Рањивост, сувереност и песнички глас итд.
——————————
⤑ недеља, 23. март • Културни центар Београда
12.00 • Галерија Артгет
Представљање листа Лист и каталога фестивала
Лист Лист је, као прво екопоетичко гласило на српском језику, саставни део Школе екопоетике. У првом броју се, осим општег прегледа екопоетичких термина, може пронаћи и текст Андрије Филиповића о појму антропоцена, као и одломак студије Киборг у врту Јулије Фједорчук у преводу Милице Маркић. Број је употпуњен интервјуом са Јулијом Фједорчук, а цео подухват са становишта визуелног идњнтитета обухваћен је запаженим дизајном Андреја Острошког. О томе како је екопоетика незавршив мозаик који тек треба да пронађе своје делиће из наше средине, говориће уредници и аутори првог издања Листа, уз осврт на нови, други број, и могуће перспективе.
Учесници: Андрија Филиповић, Јелена Ниџовић, Урош Ђурковић
13.00 • Галерија Артгет
Екотопија у књижевности (разговор и радионица)
Историја утопијске књижевности је древна и узбудљива. У разговору са Николом Коругом, доцентом на Катедри за андрагогију Филозофског факултета у Београду, разговараћемо о томе на које све начине критичко мишљење може да омогући простор за нове утопије, у књижевности, али и ван ње. Учесници ће бити више него добродошли да деле своја искуства и виђења онога што би била идеална заједница, како у односу на човека, тако и у односу на остале, не-људске облике живота, па и неживу природу.
16.00 • Галерија Артгет
Лирска анималистика: животиње у српској поезији (разговор и радионица)
Присуство животиња у српској поезији је, уз неколико ретких изузетака, измицало пажњи проучавалаца. Ипак, фауна у песништву је свеприсутна, било да упућује на сферу књижевности за децу или најсавременије песничке гласове. Ова радионица има стога за циљ да, у форми разговора и читања добро познатих и не тако познатих стихова, покаже како животињски свет у књижевности може имати различите, често и изненађујуће форме, које преиспитују антропоцентризам. Разговор о овој теми водиће Урош Ђурковић.
18.00 • Галерија Артгет
Eкопоетика и музика четвртог света (предавање)
Гжегож Чемиел, ванредни професор на Институту за лингвистику и теорију књижевности Универзитета Марија Склодовска Кири у Лублину и преводилац, одржаће предавање о повезаности екопоетике са музиком и концептом света више-од-људског (more-than-human world). Уколико се екопоетика разуме као стварање новог дома, враћање свом обитавалишту, онда у том подухвату суделују различита креативна стремљења, укључујући и музику. Надовезујући се на идеје америчког теоретичара и џез трубача Џона Хасела, Чемиел ће показати како егзотизам настао у сусрету древног и модерног формира идеју четвртог света, као и то какве реперкусије појам може имати на разумевање екопоетике. Музичке секвенце представљају важан део предавања те се сви заинтересовани гости охрабрују да се препусте тонским записима и учествују у размени утисака.
Језик излагања је енглески.
——————————
Светски дан поезије прогласио је УНЕСКО 1999. године, а Културни центар Београда је две године касније, ослањајући се на сопствену и укупну традицију организације песничких програма у Београду, започео манифестацију посвећену савременој поезији која је врло брзо прерасла у међународни песнички фестивал.
⤑ ПАРТНЕРИ У ПРОГРАМУ: Културни центар Београда, Пољски институт у Београду, Институт „Адам Мицкјевичˮ, Астрономска опсерваторија, Музеј афричке уметности
——————————
УЛАЗ НА СВЕ ПРОГРАМЕ СЛОБОДАН ЈЕ и БЕСПЛАТАН.
🌿 ПРИДРУЖИТЕ НАМ СЕ.