ЧОВЕК КАО ПРОДУЖЕТАК МЕДИЈА
Галерија Артгет
25. април 2019. у 19:00
Разговор поводом књиге “Оптички медији” Фридриха Китлера
Учесници: Мишко Шуваковић, теоретичар уметности и медија.
Јасмина Чубрило, историчарка и теоретичарка уметности
Јован Чекић, филозоф и теоретичар уметности
Разговор води: Маја Станковић, теоретичарка и историчарка уметности
Свака информација, чак и знак на папиру, варијација напона у електричној мрежи или светлосни бљесак у свету или импакт у оптичком каблу, материјална је јединица која утиче на конституцију друштвеног односа. Из технократског материјализма Фридрих Китлера произлази теза о важности хардвера и примату хардвера над софтвером, што га битно разликује од дигиталних теоретичара као што је Лев Манович. Његова теза ”нема софтвера!” готово да је аналогна Лакановој тези ”нема метајезика” и указује на догађај када материјални поредак продире или модификује тј. управља привидном нематеријалношћу алгоритма, софтвера, односно сваке комуникацијске поруке и њеног утицаја на људску ситуацију.
Китлер је пренео Фукову замисао ”смрти/краја субјекта” у поље медијске детерминације људског постојања. Последица таквог уверења је да медији детерминишу нашу ситуацију, што води закључку да мреже технологија и институција дозвољавају датој култури да селектује, складишти, и процесуира релевантне податке које редефинишу човека. Људско створење је ефекат технологије, „продужетак медија“ (мисао која се супротставља Маклуановој теорији медија као људског продужетка), а промене људског су условљене променама технологије. Китлер редефинише замисао естетике као оџива на чулни догађај/доживљај у хипотезу да “ми ништа не знамо о нашим чулима док медији не прибаве моделе и метафоре”.
Више о књизи: https://knjige.fmk.edu.rs/product/opticki-mediji/
Фридрих Китлер (1943-2011) био је пионирска и водећа фигура ”немачке” теорије медија (Mediawissenschaft) и њене интернационалне, пре свега, англоамеричке рецепције и реинтерпретације медијског у студијама културе. Био је професор модерних немачких студија на Рурском универзитету и професор естетике и историје медија на Хумболтовом универзитету у Берлину, као и гостујући предавач на многим америчким универзитетима (Беркли, Стенфорд, Јејл, Колумбија). Аутор је књига: Дискурс мрежа 1800/1900 (Aufschreibesysteme 1800/1900.,1985.); Грамофон филм писаћа машина ((Grammophon Film Typewriter, 1986.); Књижевност, медиј, информациони системи: есеји (Literature, Media, Information Systems: Essays, 1997.) и др. Факултет за медије и комуникације превео је његова берлинска предавања и објавио 2018 године по називом Оптички медији.
Приписује му се као последња изјава – реченица: ”Искључите све апарате.”