РАЗГОВОР У ОКВИРУ ИЗЛОЖБЕ GAMES AND POLITICS (ИГРЕ И ПОЛИТИКА)

РАЗГОВОР У ОКВИРУ ИЗЛОЖБЕ GAMES AND POLITICS (ИГРЕ И ПОЛИТИКА)

Појам игре кроз призму антропологије, културологије, образовања и креативне индустрије

ПЕТАК, 21.06.2019. У 19:00

Галерија Podroom
Трг републике 5/-1

Учеснице и учесници: Ања Златовић, Исидора Тодоровић и Урош Крчадинац, Витомир Вишњић

У оквиру пратећег програма изложбе Games and Politics (Игре и политика) и у сарадњи са Гете-Институтом (Goethe-Institut) отварамо дебату о значају и друштвеној улози видео игара данас. Ова дискусија нема амбицију да пружи коначне одговоре на сва питања која ће покренути учесници дебате из области антропологије, културологије, образовања и креативне индустрије, већ представља начињање теме и подстицај будућих дискусија о значају видео игара и њиховом утицају на савремено друштво. Више о изложби погледајте овде или на вебсајту Гете-Института (Goethe-Institut).

Ања Златовић, антрополошкиња са Института за етнологију и антропологију, објасниће начин на који се игре проучавају у антрополошким истраживањима и представити најбитније идеје које ова истраживања износе. Кроз разговор ће сагледати начин на који су видео игре уткане у свакодневницу корисника, те шта се кроз њих може све научити о друштву, политици, религији и култури данашњице. Покушаће да објасни зашто су видео игре битан медији у друштву и за његово разумевање, и зашто проучавање овог медија није само играње, већ и наука. У контексту дискусије Исидора Тодоровић изнеће своје искуство као педагога, креатора политичких игара и теоретичара медијске културе. Кроз своја практична искусва представиће могућност игре као педагошке методе за лакше и брже усвајање нових и компликованих садржаја, методе, нажалост, често везане само за најмлађу популацију и одбачене као неопходне едукативне методе у школском и систему едукације уопште. Као теоретичарка медијске културе, указаће на проблеме политизације игре у служби одређеног манипулативног социоекономског система као и остале проблеме везане за корпоративну природу већине масовно произведених игара, дајући им притом критичку перспективу. На послетку, као креаторка политичких / уметничких игара, Исидора ће објаснити како сами уметници субвертују модел игре у формат социјалне критике и едукативне платформе која позива на дијалог и мапира социјалне, политичке и економске проблеме кроз формат који излази из устаљене уметничке праксе и самим тим потенцијално комуницира и са широм публиком. Урош Крчадинац је доцент на Факултету за медије и комуникације у две области: дигитална уметност (уметничка област) и рачунарство (научна област). У оквиру предстојеће дебате, Урош ће изнети своја виђења медија игара у контексту интерактивне уметности, интерактивне књижевности и дигиталне хуманистике. Шта је игра као културно-уметнички медиј, као рачунарско-технолошки производ, као мем, као сегмент индустрије забаве, као простор за субверзију и критичку рефлекцију, те као синтеза свих претходних уметности: од сликарства и књижевности до филма и стрипа? Зашто роману, чак и када је рђаво написан, подразумевамо уметнички статус, док рачунарска/видео игра и даље мора да се бори за овај статус? Напокон, шта је игра као медиј у време када је читаво глобално друштво гејмификовано, тј. претворено у компетитивну игру за скупљање новчаних (а)поена? Витомир Вишњић, архитекта и concept artist, запослен у MadHead Games-у пружиће перспективу некога ко ради на стварању мањих и већих пројеката видео игара, као и да предочи размеру и разноликост талената који су неопходни да би се једна видео игра направила. Синтеза различитих професија и афинитета која је потребна да би се један истински мултимедијални пројекат спровео у дело, од предпродукције – наративног аспекта и дискусија на почетку, првих скица и концепата до пуне продукције и постпродукције. Такође ће бити разговара о перцепцији стварања видео игара као о професији и као о уметности: зашто се то тако не тумачи, и како да се то промени.

Биографије учесника:

Ања Златовић је студенткиња докторских студија и запослена у Институту за етнологију и антропологију. Бави се истраживањем процеса смрти на интернету, али је генерално заинтересована за дигиталну антропологију, сајбер анатропологију, нове медије, као и уметност. У домену видео игара највише проучава теме дигиталних идентитета у игрицама, и преношење културе, заједнице, религије и политике у виртуелне светове. Тренутно студира у Атини, на универзитету Падио.

Исидора Тодоровић је основне и мастер студије завршила на Катедри за нове медије на Академији уметности у Новом Саду где је тренутно и запослена као доцент, као и у функцији шефа катедре. У свом раду истражује технолошки, културолошки и политички контекст уметности, док као изражајна средства често користи формат политичке друштвене игре, интерактивне инсталације и друштвено ангажованог пројекта. Излагала на фестивалима електронске уметности у земљи и свету. Кроз награђену игру One Good Day / Jedan dobar dan артикулише локалне новосадске проблеме где играјући игру на андроид телефонима и обилазећи у реалном простору најзначајније новосадске локације играч сазнаје позадину политичких борби које се дешавају у њима. Љубитељка биополитичких теорија, постфеминизма и уради сам културе. Тренутно се бави педагошким радом у оквиру предмета „Дигитална уметност“, пише текстове о политичком контексту технологије, бави се организацијом културних манифестација које славе спој уметности и технологије и упознају публику са локалном сценом новомедијске уметности али се уједно бави и активном самосталном уметнчком делатношћу.

Урош Крчадинац, рођен у Панчеву 1984. године, у свом раду настоји да повеже искуства из области визуелизација података, рачунарских наука, анимираног филма, књижевности, као и интерактивне уметности и дизајна. Одбранио је докторат у области рачунарства (AI Lab, ФОН, Универзитет у Београду). Аутор је Synesketch-a, софтверске библиотеке за препознавање и генеративну визуелизацију емоција. Ко-аутор је, илустратор и ко-издавач Бантустана, књиге о тромесечном авантуристичко-документарном путовању кроз Африку (3 издања). Предавач је на Департману за дигиталне уметности Факултета за медије и комуникације, као и стручни сарадник на Семинару дизајна у Петници. Доцент је у две области: дигиталне уметности (уметничка област) и рачунарство (научна област). Његов рад признали су домаћи и међународни уметнички фестивали, конференције, магазини и научни часописи попут International Digital Media and Arts Association, Creative Review, VisualComplexity.com, Filmfest Dresden, Re:publica, IEEE Transactions on Affective Computing и IEEE Transaction on Human-Machine Systems.

Витомир Вишњић завршио је Основне и мастер студије на Архитектонском факлутету у Београду. Запослен је у MadHead Games-у, где од 2015. ради као concept artist. Радио је на развоју великог броја HOPA игара, укључујући самостално издату игру Adam Wolfe. Од 2017. учествује на развоју игре Pagan Online која је од априла доступна на Steam-у, најпопуларнијој светској платформи за дистрибуцију видео игара. Фокус у раду му представља креативно и оригинално визуелно решавање проблема и задатака, будући да се бави једним од првих корака у развоју игре и има велики утицај на изглед и идентитет саме игре у свом финалном облику. У току продукције је одговоран за креирање сваког могућег визуелног аспекта игре – дизајн карактера, сценографије, оружја, дизајн географије нивоа игре и сл. Део интересовања му представљају дигитална и класична уметност, модерни политички трендови, историја у свакој форми, као и филм, анимација и стрип.