„Stilus fantasticus“ – концерт Ансамбла „Tempera Barocca“
Ансамбл Темпера барока чине Данило Новаковић, барокна виолина, Ђорђе Милошевић, барокно виолончело и Лана Јеленковић, чембало. Концерт реализујемо у сарадњи са Удружењем музичких уметника Србије и Италијанским институтом за културу у Београду.
Програм:
Дарио Кастело (c.1590 – c.1658)
Sonata seconda (Sonate Concertate in Stil Moderno, Libro secondo)
Марко Учелини (c.1610–1680)
Sonata quarta detta „La Hortensia virtuosa”, оп.4
Доменико Габријели (1659–1690)
Соната за виолончело бр. 1 у ге–молу
Ђироламо Фрескобалди (1583–1643)
Toccata prima (Il secondo libro di toccate, 1637)
Милош Петровић (1952–2010)
Танго BACH (1987)
Никола Матеис (1650–1714)
Passagio Rotto
Дитрих Букстехуде (1637–1707)
Сарабанда из Свите у е–молу, BuxWV 235
аранжман за виолончело соло: Марко Д. Алексић
Ђовани Антонио Пандолфи Меали (c.1620–1669)
Соната за виолину La Vinciolina, оп. 4, бр. 6
Јохан Хајнрих Шмелцер (c.1620–1680)
Sonatae Unarum Fidium – Sonata quarta
О Стилусу фантастикусу
Естетика барока, било да је реч о музици, сликарству, архитектури или вајарству, представља огроман искорак у свему што су до тада Ренесанса и претходни Средњи век имали да прикажу. `Нови стил` тежио је оживљеним, изражајним, спектакуларним приказима: наглашени контрасти у сликарству, спирале, дијагонале, грандиозност у вајарству, илузија простора као и апсолутна посвећеност детаљу у архитектури…Тај полет и занос новог покрета, музика барока је и те како пратила, и то у најпотпунијем могућем значењу речи `изражајно`. Композитори барока, дубоко убеђени да је музика средство комуникације, за своје нове идеје, расположења, веровања и сазнања користили су читав низ нових изражајних средстава, све у сврху изазивања што јачег ‘ефекта’ (итал. affetto) код публике. Вероватно најбољи пример тог наглашеног изражајног стила барокне музике је Стилус фантастикус.
Настао у Италији, на самом прелазу 16. у 17. век, први творци овог стила били су инструментални композитори. Клаудио Мерула и Ђироламо Фрескобалди представили су га у композицијама за инструменте са диркама, а Дарио Кастело, Марко Учелини, Пандолфи-Меали уобличили су га гудачким и жичаним инструментима. По дефиницији немачког музиколога Атанасиуса Киршера из 1650. године, Стилус фантастикус је: `…пре свега инструментални стил, потпуно слободан и несуздржан метод компоновања, у сродству ни са чим, ни са речју ни са музичким појмом, а створен да представи генија и његово познавање унутрашње природе хармоније, мелодије и контрапункта…`. Изражајност која карактерише овај стил, добијена је инвенцијом до тад непознатих музичких средстава: употреба оштрих дисонанци на наглашеном делу такта, нагле промене темпа и расположења, употреба хроматике, инвенција музичких фигура које подражавају реторику говора. У таквом једном новом музичком приказу, концертни подијум претвара се у кулисе, музика постаје део драмског сценарија, светлост, сценографија, атмосфера… а извођач постаје – наратор.
Биографије:
Ансамбл Темпера барока је основан 2007. године, а у овом саставу наступа од 2014. године: Данило Новаковић – барокна виолина, Ђорђе Милошевић – барокно виолончело, Лана Јеленковић – оргуље и чембало. Идеја око које се овај ансамбл окупио јесте неговање стила и естетике музике барока. Посвећеност изучавању ове епохе, која је за чланове ансамбла подразумевала и вишегодишње студије на европским институтима специјализованим за рану музику, огледа се и кроз историјски гледану праксу извођаштва, а пре свега императивом свирања на аутентичним инструментима. Специфичност аутентичних инструмената на којима ансамбл Темпера барока изводи концертни репертоар, као и широки спектар њихових колоративних, акустичких и динамичких квалитета, наводи чланове да продубе своја интересовања за светску музичку баштину. Програми њихових концерата садрже како ретко извођена дела ренесансе и раног барока, тако и остварења композитора 20. века. Aнсамбл је у августу 2013. године учествовао на фестивалу Portoheli у Грчкој, а у децембру и на два концерта у Немачкој (Нирнберг и Вирцбург). На фестивалу Интерфест Битола у Скопљу одржали су реситал у септембру 2014. године, a у децембру су реализовали пројекат Златно доба фламанског барокапод покровитељством Града Београда са наступима у Београду и Панчеву. Током 2014. године одржали су концерте под називом Регистар који недостаје у Београду и Суботици. Године 2015, под покровитељством Министарства културе Републике Србије, ансамбл је успешно реализовао пројекат Stilus fantastikus – извођач као наратор концертима у Београду, Обреновцу и Зрењанину, као и у оквиру Фестивала ране музике у Београду. Пројекат Rariora i marginalia – Барокна музика Бохемије, Скандинавије и Новог света ансамбл је реализовао 2016. године у оквиру Фестивала Дани оргуља – Dies Organorum, а под покровитељством Града Београда. Исте године, остварили су Серију барокних концерата са реномираним европским солистима – Ансамбл Темпера барока и гости, коју су чинили концерти „Бах-Барок-Бас-Баритон“ (Београд и Сента), Француски салон – Италијанска камерата (Београд и Нови Сад) и Барокна харфа (Београд и Стара Пазова). Године 2017. под покровитељством Министарства културе ансамбл реализује пројекат под називом Балети барока, концертима у Скупштини града Београда у Београду и Књажевско-српском театру у Крагујевцу. У оквиру пројеката Европске уније за прекограничну сарадњу на пољу духовне музике, ансамбл је у 2017. години наступио на концертима у Сенти и Вршцу, а у мају 2018. године ансамбл је под покровитељством Министарства културе Републике Србије одржао концерт у Српском културном центру у Паризу. Ансамбл Темпера барока редовно сарађује са иностраним барокним уметницима, па су тако чести гости овог ансамбла барокна виолинисткиња Антоанет Ломан (Холандија), барокна харфисткиња Louise Enzian (Немачка), бас баритон Мартин Поп (Немачка) и барокни плесач Рикардо Барос (Бразил).
Виолиниста Данило Новаковић (1973) дипломирао је на ФМУ у Београду у класи професора Александра Павловића 1995. године. Студије виолине наставио је у Холандији код проф. Еми Верхеј и проф. Криса Дандамa, а постдипломске студије уписао је 2000. године на Ротердамском музичком конзерваторијуму (CODARTS) у класи Бенциона Шамирa. Паралелно са студијама модерне виолине развија интерес за рану музику. Године 2005. стиче диплому барокног виолинисте на Музичком конзерваторијуму у Утрехту (Hogeschool voor de kunsten Utrecht) код проф. Антоанет Ломан. Током школовања био је стипендиста више фондација, Министарства културе Србије, Open Society фонда (Македонија), Stichting Cultureele Fonds (Холандија) и Menuhin International Academy (Швајцарска). На неколико државних такмичења Данило Новаковић је освајао прве и друге награде, као и прву награду Мериме Драгутиновић за најбољег виолинисту генерације. Као солиста наступао је са следећим оркестрима: Камерни оркестар Ротердамског конзерваторијума, Симфонијски оркестар Carpe Diem (Хаг), Македонска филхармонија (Скопље) и Камерни ансамбл фестивала Интерфест Битола. Као камерни музичар сарађује са члановима Београдске филхармоније, оркестра Концертхебау и Ротердамске филхармоније. Стални је гост фестивала у Србији (Бемус, Номус), Македонији (Скопско лето, Интерфест Битола, Охридско лето), Холандији (Robecco серија, Koncertegebau Amsterdam, Хашки фестивал камерне музике, Ротердамске летње вечери). Године 2007. основао је барокни ансамбл Tempera Barocca са којим је одржао бројне концерте широм Европе. Такође је гост-концертмајстор ансамбала за рану музику као што су Ротердамски барокни ансамбл, Лајден барокни ансамбл и Оркестар театра Лиуре-Барселона. Данило Новаковић је стални члан Београдске филхармоније од 2005. године.
Ђорђе Милошевић (1979) је дипломирао виолончело на ФМУ у Београду. Током школовања, учио је у класама професора Реље Ћетковића и Сандре Белић. Био је стипендиста Mинистарства културе и образовања Луксембурга од 2005. до 2007. године када се усавршавао на Националном музичком конзерваторијуму у класи професора Клода Ђампелегринија. Похађао је мајсторске курсеве за виолончело и камерну музику код: Мартина Лера, Албана Герхарда, Станислава Аполина, Ксеније Јанковић, Имреа Калмана, Паула Гулде, Михаела Удеа и других. Редовно је наступао са ансамблом за савремену музику Luxembourg Sinfonietta са којим је од 2005. до 2007. године остварио низ концерата широм Европе (Немачка, Француска, Белгија, Луксембург и Румунија). Један је од оснивача ансамбла Београдски барок са којим је остварио велики број концерата у Србији, Хрватској и Шведској. Сарађивао је са низом значајних уметника светске барокне сцене (Mark Coudle, Bruno Cocset, Joseph Crouch, Laurence Cummings, Adrian Butterfield, Jean-Christophe Frisch, Предраг Нововић, Laura Vadjon…). Члан је Гудачког квартета Мокрањац, ансамбла Metamorphosis, барокних ансамбала Nymbus и Теменос. Од 2010. године је члан међународног барокног оркестра Balkan Baroque Band са којим је остварио више успешних концерата у Француској, Грчкој, Румунији и Бугарској. Наставник је виолончела у београдској музичкој школи Мокрањац, а од 2013. године је и наставник виолончела у звању доцента на Факултету уметности у Звечану.
Лана Јеленковић (1981) је дипломирала и магистрирала на одсеку оргуља на Факултету музичке уметности у Београду. Усавршавање је наставила у Немачкој где је 2009. године концертном дипломом завршила постдипломске студије оргуља на Факултету музичке уметности у Вирцбургу (Hochschule für Musik, Würzburg), у класи професора Кристофа Босерта. На истој академији, на Одсеку за стару музику, студирала је историјске инструменте са диркама (чембало, клавикорд и фортепиано) где је 2010. дипломирала, а 2012. године магистрирала чембало у класи професора Глена Вилсона. Завршила је Интернационалне мастер студије Organ Expert на Факултету музичке уметности у Тросингену (Hochschule für Musik, Trossingen) и на Универзитету Тор Вергата у Риму. Ове јединствене експертске студије укључивале су и стручне предмете о градњи, рестаурацији и реконструцији оргуља. Магистарски рад на тему „Техничка документација оргуља у Дому синдиката у Београду“, одбранила је 2012. године на Факултету музичке уметности у Тросингену. Усавршавала се на бројним мајсторским курсевима широм Европе, код истакнутих професора (Christoph Bossert, Dalibor Miklavčič, Jean-Claude Zehnder, Matthias Wager, Lorenzo Ghielmi, Carlo Hommel, Jon Laukvik, Eduardo Belotti, Hans-Ola Ericsson, Luiwe Taminga…). На Фестивалу Дани оргуља – Dies Organorum и Фестивалу Ars vivendi clavicembalum у организацији Културног центра Београда, присутна је годинама као извођач и сарадник. Наступала је на бројним међународним фестивалима као што су Mozart Fest Würzburg, Tage der Alten Musik Würzburg, Messiaen 2008, Mendelssohn 2009, Die Nacht der offenen Kirchen, Lange Nacht der Residenz Würzburg, Würzburger Bach Tage, Reger Bienale Giengen/Lüneburg, Bad Neustädter Orgelsommer, Gartenstädter Orgelsommer Bamberg, Фестивал ране музике у Београду, Интерфест Битола, Pegnitzer Musiksommer и многи други. Kao сарадник за инструмете са диркама сарађује са Београдском филхармонијом. Сарађује са Гудачима светог Ђорђа, оркестром Макрис и са оркестром Camerata Academica из Новог Сада. Активна је као оргуљаш, чембалиста, континуо извођач и корепетитор, а наступа са различитим оркестрима, хоровима и камерним саставима у Србији и Европи. Стални је члан барокних ансамбала Tempera Barocca из Србије, Sela Consort из Немачке и дуа за инструменте са диркама Omnia. Члан је Удружења музичких уметника Србије од 2005. године, а ради као корепетитор за класичан и савремени балет у средњој балетској школи Лујо Давичо у Београду.