OTVARANJE OKTOBARSKIH IZLOŽBI U KULTURNOM CENTRU BEOGRADA

OTVARANJE OKTOBARSKIH IZLOŽBI U KULTURNOM CENTRU BEOGRADA
ČETVRTAK, 3. OKTOBAR u 19.00

PIONIRI RATNOG FOTO-ŽURNALIZMA: SAMSON M. ČERNOV, ARIJEL L. VARDŽIS, LUIS V. HAJN  Galerija Artget – 18. godina,Trg republike 5/I   
Autorski istraživački projekat Milene Marjanović
3 – 31. 10. 2019.

Ova izložba posvećena je trojici ratnih profesionalnih fotoreportera  koji su u drugoj deceniji prošlog veka boravili u Srbiji, na frontu, s narodom i vojskom. Samson Černov je bio dopisnik ruskih listova Novoe vremя i Russkoe slovo, i francuskog lista L’Illustration; Arijel Vardžis, kamerman i fotograf The Miami News-a i American-a, a Luis Hajn, član Foto lige, fotografisao je rad Američkog Crvenog krsta u Evropi i borio se za prava deteta i radnika.
Izložbom skrećemo pažnju na pionire fotožurnalizma zahvaljujući kojima je ovaj žanr ušao u muzejske institucije, a samim tim i stavljen pod lupu moderne estetike. Istovremeno, ova izložba je dokaz da i u ratnim okolnostima, kada se čovek, iskonski, bori da sačuva život pre svega, fotoreporter ne može, gotovo instinktivno, da zanemari načela dobrog snimka. Zato ove fotografije, pored svoje izuzetne dokumentarne, istinosne vrednosti, nose i pečat duhovne, likovne vrednosti.
Većina fotografija Arijela Vardžisa i Luisa Hajna su premijerno pred našom publikom, a potiču iz Kongresne biblioteke u Vašingtonu, Arhiva Programskog saveta RTS-a, Arhiva Jugoslovenske kinoteke, Imperijalnog vojnog muzeja u Londonu i Umetničkog muzeja u Milvokiju, osim nekoliko koje potpadaju pod takozvano javno vlasništvo. Fotografije Samsona Černova pohranjene su u Vojnom muzeju u Beogradu, Narodnoj biblioteci Srbije i Istorijskom muzeju Srbije.

……………

ASAKO ŠIROKI (ASAKO SHIROKI), Japan
YOUR VOICE, ECHOED
Likovna galerija, Knez Mihailova 6
Dobitnica Nagrade Kulturnog centra Beograda na 56. Oktobarskom salonu 2016.
 3 – 31.10. 2019

Rad Asako Široki zasniva se na procesima i delima koja se izvode iz prirodnih materijala i oblika od kojih su i sačinjeni. Te strukturalne plastike prizivaju i gledaočevo sećanje na delove nameštaja (drvene letve i palete), ali zatim to sećanje biva dekonstruisano i usmereno ka nestajanju i ništavilu – ka teritoriji gde nema mesta sećanju. Ovaj postupak razotriva nam svet koji je lišen uobičajenih značenja i asocijacija. Krećući se, potpuno nezavisno, između sveta gde je sopstvo određeno stvarima i sveta gde su stvari određene sopstvom, ona pokušava da odmota i protumači te paralelne svetove, stalno oscilirajući između večnog ponavljanja sećanja i ništavila.
Njen rad započinje tako što izabere parče drveta i počne da ga testeriše.  U tom trenutku ideja o fukcionalnosti se zaboravlja i ona stvara oblik iz svojih  pokreta i same  ideje. Služi se tradicionalnim japanskim stolarskim tehnikama i starim alatom i radi bez upotrebe metalnih spojki. Radeći na ovaj način ona nam otkriva sam postupak, i čin stvaranja dela,  pre  nego bilo koju pojedinačnu tehniku.  Nju interesuje odnos negativa i pozitiva, kako da postavi  predmete da se drže, stoje i budu u ravnoteži u prostoru.  Sve ovo sa sobom nosi ne samo filozofsko značenje već ima i praktičnu i estetsku dimenziju: svest o praznini – u Japanu ma – koja pokreće njen rad, suprotstavljena je zapadnjačkoj ideji praznine i nudi zavodljivo jezgro oko kojeg se sva materija vrti i kojoj se mora pre ili kasnije vratiti.

Asako Široki (r 1979, Tokijo) Živi u radi u Berlinu, Nemačka i Tokiju, Japan. Doktorirala je na Likovnoj akademiji, Univerziteta umetnosti u Tokiju, Japan (2008). Učestvovala je u međunarodnom studijskom programu u Künstlerhaus Bethanien u Berlinu (2013–2014).
Izložbe Asako Široki obuhvataju: A room that grows buoyant, 21st DOMANI-The Art of Tomorrow, The National Art Center, Tokijo(2019); Neighborhood Seen through Art, Community Engagement Program, Mori Art Museum, Tokijo(2018); The Other Face of the Moon, Aziski kulturni centar, Gvangju, Južna Koreja (2017); Ljubavni zanos, 56. Oktobarski salon, Muzej grada Beograda, Srbija(2016); Contiguous notes, Japanisch-Deutsches Zentrum Berlin(2016); Expanding and condensing, Pola Museum Annex, Tokijo (2015); On the floor, Behind the window, Künstlerhaus Bethanien, Berlin(2014);
A Time for Dreams, 4. moskovski međunarodni bijenale za mlade umetnike, Muzej Moskve, Rusija (2014). Njen katalog On the Floor, Behind the Window, u izdanju Künstlerhaus Bethanien, Berlin, objavljen je 2014.
………..

ANICA VUČETIĆ: IZMEĐU SVETOVA
Galerija Podroom – Trg republike 5/-1
 3 – 31. 10. 2019.
Anica Vučetić jedna je od najpoznatijih video umetnica na srpskoj sceni vizuelne umetnosti čiji rad u video umetnosti i ambijentalnim instalacijama pratimo više od trideset godina. Važno mesto u njenoj obimnoj produkciji pripada video performansu koji neguje u formi autoperformansa. U osobenom poetskom diskursu prepoznaje se po psihološkim narativima za koje ima afinitet, poput tema sna, sećanja, nesvesnog…koje kao lična iskustva i proživljene intimne doživljaje vizualizuje u simbolične i metaforične prizore u pokretnim slikama.
I na aktuelnoj izložbi „Između svetova“ u galeriji Podroom, autorka dosledno sprovodi svoju umetničku praksu i artikulaciju poznatih tema u devet novih video instalacija i video ambijenata, nastalih u periodu 2016- 2019. godine. Novi video radovi koji se mogu posmatrati kao vizuelni eseji postavljeni u nizu – Bunar, Sa druge strane, Revoluciju sanjam, Putovanje, Izvan fokusa 2, Prozor, Na osami, Između svetova, Na kraju krajeva –  čine složenu kompozitnu celinu postavke čije projekcije vizuelnih prizora na zidovima i podu galerije, u vizualizovanom mračnom ambijentu, koncepcijski se prate kao svojevrsno putovanje kroz svetove Anice Vučetić, podstičući komunikaciju i empatiju posmatrača.
Gordana Dobrić, istoričarka umetnosti (izvod iz teksta)
Realizaciju izložbe su podržali: Filmski centar Srbije, Grad Beograd, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Pogon.

Galerije Kulturnog centra Beograda su otvorene svakog dana od 12:00 do 20:00, sem nedeljom, državnim i verskim praznicima.

Program galerija podržavaju Grad Beograd — Sekretarijat za kulturu i Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.