15. Филмски фестивал Слободна зона / 8.11.

13.00 Трећа смена
Редитељ: Луке Лорентзен
Земља: Америка, Мексико
Година: 2019.
Трајање: 81′
Језик: Шпански
Улоге: Juan Ochoa, Fer Ochoa, Josué Ochoa
Селекција 14+

Синопсис
Породица Очоа води приватну хитну помоћ у Мексико Ситију, такмичећи се за пацијенте са осталим службама хитне помоћи. Док покушавају да зараде за живот у овом немилосрдном послу, боре се да њихове финансијске потребе не угрозе људе којима помажу. Ригорозна казна иначе корумпиране полиције тера породицу да покуша да легализује своју праксу. Тешка финансијска ситуација их тера у сумњив начин пословања док настављају да пружају хитне медицинске услуге. Филм Трећа смена бави се људском димензијом етички компромитованог посла породице Очоа и истражује горућа питања функционисања здравственог система, пропусте владе и комплексност личне одговорности.

О редитељу
Рођен 1993. године, Лук Лоренцен је недавно дипломирао на Stanford универзитету, где је студирао историју уметности и филм. Његов филм Santa Cruz del Islote из 2014. године, краткометражни документарац о малој и густо насељеној рибарској заједници у Колумбији, је освојио награде на преко десет интернационалних филмских фестивала, укључујући и San Francisco International, Full Frame Documentary, Camden International, i Chicago International. Његов први дугометражни документарац, Нењ Yорк Цутс из 2015. године истражује шест фризерских салона у потпуно различитим културним енклавама Њујорка. Светска премијера филма била је на Интернационалном фестивалу документарног филма у Амстердаму, а премијера у Сједињеним Државама на Међународном филмском фестивалу у Камдену. Лук је такође део креативног тима иза Нетфликсове документарне серије Last Chance U (од прве до четврте сезоне). Његов рад истражује елементе свакодневног живота, често кроз ригорозна формална средства, испитујући и експериментишући начинима причања документарних прича. Пореклом из Конектиката, Лук сада живи путујући. У последње време радио је на неколико пројеката у Канзасу, Мексико Ситију и Италији.

14.10 Future is Here – група аутора Србија, *Косово

Ја (док.)

р. Ррон Бектесхи, Србија, Косово*, 2019, 3’
Језик: албански
Титл: енглески
Продукција / дистрибуција: ДокуФест

Синопсис
Страх да ће спознати реалност ако прогледају држи их подаље од болне истине испрограмираног живота. Нису могли да бирају какав ће живот живети, али су ипак одлучили да зажмуре.

О редитељима
Ррон Бектеши рођен је 13. фебруара 2001. године у Призрену. Био је председник и представник призренских ученика у косовском омладинском парламенту (КYЦ). Средњу школу је завршио 2019. године. Љубитељ је уметности и експериментисао је у разним њеним областима, међутим, овде се први пут опробао као филмски стваралац.

Ермал Боşнак рођен је и одрастао у Приштини. Активиста је и борац за људска права. Ове године је завршио гимназију, друштвено-језички смер. Ово му је прво искуство у снимању филма.

Без брата (док.)

р. Алба Демири, Гента Сефа / Србија, Косово*, 2019, 10’
Језик: албански
Титл: енглески
Продукција / дистрибуција: ДокуФест

Синопсис
Четири жене и једна прича испричана на Косову*. Ово је прича о терету који носе девојчице у породицама без мушкарца. Живот пун анксиозности, предрасуда и храбрости. Без браће! је филм о превазилажењу стереотипа између полова.

О редитељкама
Алба Демири рођена је 2002. године у Урошевцу. Ученица је гимназије Arbër’s Assembly. Похађала је и нижу музичку школу, смер клавир. Активиста је у цивилном друштву и дебатер формата БП. Гаји љубав према уметности, нарочито према филму.

Гента Сефа је рођена 2001. године у Приштини, а живи у Урошевцу. Завршила је гимназију Arbër’s Assembly и планира да настави школовање на Америчком Универзитету у Бугарској. Истакла се у школи виолине, као дебатер БП формата, а такође се бавила и волонтерским радом. Као љубитељ филма, допринела је организацији ФЕР филмског фестивала у Урошевцу.

 

Yaaas Queen! (доц.)

р. Петар Лакић, Исидора Лазић, Јован Пјевић / Србија, 2019, 14’
Језик: српски
Титл: енглески

Синопсис
Луда ноћ и дан после у животу изванредне дрег краљице.

О редитељима
Петар Лакић је рођен 2000. године у Смедереву, али од рођења живи у Ковину. Управо је завршио средњу школу „Бранко Радичевић“. Од детињства је показивао раднозналост и таленат за различите видове уметности, нарочито за филм и позориште. Петар је члан аматерског позоришта у свом граду.

Исидора Лазић је рођена 2000. године. Завршила је Трећу београдску гимназију, друштвено-језичког смера на француском језику. Недавно је примљена на Сорбону у Паризу, на Катедру за филозофију. Занимају је језици, друштвене науке, омладинска политика, дипломатија и разне врсте уметности.

Јован Пјевић је рођен 2001. у Београду. Он је сада четврта година Гимназије „Свети Сава“ у Београду. Филм је увек био у средишту његових интересовања. Једна од његових омиљених активности у слободно време је волонтирање.

Срећан човек (док.)

р. Греса Дида / Србија, Косово*, 2019, 9’
Језик: албански
Титл: енглески
Продукција / дистрибуција: ДокуФест

Синопсис
Мало тело, невероватне приче и огромно срце. Придружите нам се, док вам откривамо харизматичу личност господина Африма – обожаваоца Арнолда Шварценегера, љубитеља фудбала и пасионираног глумца.

О редитељки
Греса Дида рођена је 2001. године у Призрену. Тренутно је матурант гимназије “Гјон Базуку”. Воли камеру, путовања и да учи нове ствари.

15.00 Стиг Ларшон: Човек који се играо ватром (док.)
Редитељ: Henrik Georgsson
Земља: Шведска
Година: 2018.
Трајање: 99′
Језик: Шведски
Улоге: Emil Almén, Johan Eriksson, Magnus Höqqvist
ЕУ ЗОНА промена

Синопсис
Стиг Ларшон: Човек који се играо ватром детаљно говори о заоставштини и животном делу познатог аутора Стига Ларшона. Творац је и писац најпродаванијег серијала Девојка са тетоважом змаја, који је адаптиран у неколико успешних филмова. Ларшон је био предан новинар и аутор, чији је фасцинантан и драматичан живот до сада био углавном непознат. Био је посвећен борби против десног екстремизма и ширењу поруке да је демократија право за које се треба борити. Филм садржи интервјуе са људима блиским Ларшону, као и јединствен материјал из његове приватне архиве, реконструкције догађаја и никада раније виђене архивске снимке.

О редитељу
Хенрик Џорџсон је редитељ који стоји иза прослављене телевизијске серије The Bridge (Мост). Режирао је и друге популарне серије, попут Wallander (Воландер) и Blue Eyes (Плаве очи). Студирао је режију документарног филма на Dramatiska Institutet u Stokholmu, а недавно је завршио снимање британске телевизијске серије Marcella(Марсела) која припада нордијском ноир жанру.

17.00 Кордиљери снова (док.)
Редитељ: Patricio Guzmán
Земља: Чиле, Француска
Година: 2019.
Трајање: 85′
Језик: Шпански
Међународна селекција

Синопсис
„У Чилеу, тамо где Сунце излази, оно је морало да досегне брда, зидове и врхове пре него што је обасјало последњу стену Кордиљера. У мојој земљи, Кордиљери су свуда. Међутим, за Чилеанце, то је непозната територија. Након што сам био на северу због Носталгије за светлошћу и југу због Дугмета од седефа, осећам се спремним да снимим ову бескрајну кичму Чилеа не бих ли истражио њене тајне, моћне истине из давне и савремене историје Чилеа.“ Патрисио Гузман.

О редитељу
Рођен је 1941. године у Сантјагу, Чилеу и студирао је на Факултету филмске уметности у Мадриду. Своју каријеру посветио је документарним филмовима. Његови филмови су приказани на бројним фестивалима и стекли су међународно признање. Од 1972. до 1979. године режирао је Битку за Чиле, петосатну трилогију о влади Салвадора Аљендеа и њеном паду. Овај филм је поставио темељ његовог редитељског рада. Амерички часопис CINEASTE га је уврстио међу десет најбољих политичких филмова на свету. Након Пиночеовог преврата, Гузман бива ухапшен. Провео је две недеље на Националном стадиону где је више пута био подвргнут лажном погубљењу. Године 1973. напушта Чиле и сели се на Кубу, затим у Шпанију и Француску, мада је и даље остао привржен својој домовини и њеној историји. На челу је Међународног фестивала документарног филма у Сантјагу (FIDOCS) који је и основао 1997. године. Филм Кордиљери снова, који је приказан у оквиру званичне селекције Филмског фестивала у Кану 2019. године, последњи је део трилогије коју чине и Носталгија за светлошћу (Кан 2010) и Дугме од седефа (Берлин 2019).

19.00 Антологија градова који нестају (игр.)
Редитељ: Denis Côté
Земља: Канада
Година: 2019.
Трајање: 96′
Језик: Француски
Улоге: Robert Naylor, Josée Deschênes, Jean-Michel Anctil
У фокусу: Denis Côté

Синопсис
У изолованом градићу са популацијом од 215 становника, у саобраћајној несрећи умире Симон Дубе. Запањени становници нерадо расправљају о околностима ове трагедије. Од тог тренутка за породицу Дубе, градоначелника Смолвуда, као и шачицу становника време као да губи свако значење, а дани се протежу у недоглед. Над градом се надвила нека сенка. Док су људи у жалости, а напољу се спушта магла, странци почињу да се појављују. Ко су они? Шта се дешава?

О редитељу
Денис Коте је рођен у Nju Bransviku, у Канади 1973. године. Након завршених студија филма, започиње рад на краткометражним филмовима. Радио је и као новинар и филмски критичар и у том периоду режирао свој први дугометражни филм Drifting States (2005) који је освојио Златног леопарда на Међународном филмском фестивалу у Локарну. Филм Carcasses је представљен на Канском фестивалу 2009. године у оквиру програма Петнаест дана аутора. Котеов предмет интересовања су теме везане за самоћу, личне страхове и отуђеност, и обрађује их кроз документарна остварења и игране филмове, доводећи у питање конвенционални филмски језик. Његови филмови су приказивани на више од двадесет ретроспектива широм света.

21.00 Округ (игр.)
Редитељ: Grímur Hákonarson
Земља: Iceland, Denmark, Germany, France
Година: 2019.
Трајање: 92′
Језик: Icelandic
Улоге: Arndís Hrönn Egilsdóttir, Þorsteinn Bachmann, Ævar Þór Benediktsson
Међународна селекција

Синопсис
Смештен у малој исландској пољопривредној заједници, филм Округ говори о Инги, средовечној млекарки која се супротставља свемоћној локалној задрузи. Инга покушава да натера остале фармере да јој се придруже у борби против корумпиране задруге, али наилази на велики отпор, што је приморава да се суочи са зависношћу и лојалношћу заједнице овом једином, доминантном предузећу. Инга се мора послужити својом сналажљивошћу и лукавством, како би се ослободила утицаја задруге и коначно живела онако како жели.

О редитељу
Исландски режисер Гримур Хаконарсон је дипломирао на ФАМУ 2004. године. Његов дипломски филм, Slavek The Shit, је приказан 2005. године у програму Cinéfondation на Канском фестивалу. Филм је пропутовао и освојио 12 фестивалских награда, укључујући и награду Сребрни Хуго на Међународном филмском фестивалу у Чикагу. Његов наредни краткометражни филм, Wrestling, премијерно је приказан на Филмском фестивалу у Локарну 2007. године и освојио је 25 награда на фестивалима широм света. Гримуров претходни играни филм, Овнови, је 2015. освојио награду у програму Известан поглед на Филмском фестивалу у Кану. Филм је добио више од 30 међународних и 11 награда Исландске филмске академије.