Галерија АРТГЕТ, Трг републике 5/I
Уметнички директор Галерије Артгет у 2019. – Mилена Марјановић
ФРЕДЕРИК БРЕНЕР, ДИЈАСПОРА
7 – 28. новембар 2019.
Отварање: четвртак, 7. новембар у 19.00
Програм уз изложбу
Петак, 8. 11. 2019
18:00 – Фредерик Бренер говори о свом раду
Учествују: Фредерик Бренер и Војин Митровић, фото-лаборант
Модерира: Весна Даниловић
Превод обезбеђен
Фредерик Бренер (Frédérick Brenner, 1959, Париз), француски фотограф светског реномеа, лауреат Prix Nièpce 1981, велики део свог опуса је посветио документовању јеврејске дијаспоре на крају двадесетог века.
Првобитно намеравајући да забележи јеврејске заједнице пре него што су нестале, пројекат је постао истраживање у потрази за мноштвом дисонантних идентитета појединих Јевреја и јеврејског народа међу већинским народима у више од 40 земаља, о чему је објавио седам фото-монографија. На основу претпоследње објављене књиге Diaspora – Homelands in Exile | 1978–2003 (Дијаспора: Домовине у егзилу | 1978– 2003), начињен је избор од 33 фотографије које ће бити премијерно представљене домаћој публици у присуству аутора, антрополога по образовању, и чувеног фото-лаборанта Војина Митровића.
Бренер се сећа: „Године 1978. снимио сам прву фотографију, у срцу Јерусалима, у Меа Шериму, у дану када Јевреји прослављају Пурим.Године 2002. снимио сам последњу фотографију у једном пољском месту у коме од недавно живи само један Јеврејин – сви остали су били католици прерушени у Јевреје. Пурим одавно није фестивал; он постаје стварност.“ Јер, Празник се, између осталог, прославља и малим карневалом, пошто пада у део године када се и у другим етничким и верским заједницама приређују карневали. Шта нам ово казује? Пре свега да изложби Фредерика Бренера приђемо као наративном свитку који треба одмотавати да бисмојеврејске заједнице себи довољно приближили. Да бисмо схватили контрадикторну ситуацију у којој се налазе: јеврејска дијаспора живи перманентни егзил – изгнанство које ипак подразумева некакав властити дом. Као што пише Џон Паул Рико: „Домовина може бити и само прогонство“(„Надреалност заједнице: Дијаспора: Домовине у егзилу Фредерика Бренера“, Culture machine, 2008), ма колико то парадоксално звучало. Ово би био још један угао читања Бренерових фотографија, поготово оних које су измештене из затечене реалности и укомпоноване у надреалну инсталацију, попут Острво Елис, Њујорк, САД, 1999.
Из текста Наративни свитак перманентног изгнанства Милене Mарјановић
Фредерик Бренер (Париз, 1959) је светски признат француски фотограф јеврејског порекла, лауреат Prix Niepce 1981, награде Француске академије „Villa Medici“, Рим 1992, Националне јеврејске књижевне награде 2003. и Награде Института за напредне студије, Берлин 2016–2017, и многих других. Студирао је француску књижевност и социјалну антропологију на Сорбони, и на Високој школи за друштвене науке стекао звање магистра социјалне антропологије. Његов целокупан опус посвећен је документовању живота Jевреја у њиховим бројним дијаспорама на свих пет континената. Објавио је седам фото-монографија: Jerusalem, Instants d’Eternite (Јерусалим, Тренуци вечности), 1984, Israel (Израел), 1988, Marranes (Свадбе), 1992, Jews/America/ARepresentation (Јевреји/Америка/Приказивање), 1996, Exile at Home (Изгон код куће), 1998, Diaspora: Homelands in Exile (Дијаспора: Домовине у егзилу), 2003. и An Archeology of Fear and Desire (Археологија страха и жеље), 2014.
Бренер је, између осталог, излагао у Музеју Нисефор-Нијепс, Шалон на Сони, у Јеврејском музеј у Амстердаму, на Сусретима у Арлу, у Јелисејском музеју у Лозани, као и у Њујорку – у Интернационалном центру за фотографију, Бруклинском музеју, Галерији „Howard Greenberg“…
