Izložba Put predmeta istražuje kroz medij pokretnih slika različite veze koje ljudi formiraju sa predmetima koji ih okružuju u ranom 21. veku.
Umetnici:Entoni Bodin, Semuel Bakman, Džimi Daram, Rodrigo Kas, Mišel Fransoa, Lora Gozlan, Maks Hatler, Siniša Ilić i Tina Gverović, Ailb Ni Briai, Polin Pejan, Babet Rambo, Miloš Tomić, Anežien van Dorn
Kustosi:Izabela Enrion, Nima Liraj
Izložba je realizovana u saradnji sa L’Œil d’Oodaaq
Većina predmeta su sada potrošačka dobra koja ne odolevaju vremenu. Predviđena dotrajalost od njih čini đubre čim izađu iz fabrike. Međutim, mi se i dalje emotivno vezujemo za neke od njih zato što su deo naše svakodnevice i zato što vezuju naša sećanja. Kroz umnožavanje tehnoloških naprava (televizori, digitalni displeji, kompjuteri, tableti, pametni telefoni…), ekran je postao jedan od najčešćih elemenata našeg vremena. Koliko kao predmet toliko i kao interfejs on spaja virtuelno i realno, lokalno i udaljeno. Iako nam omogućava pristup velikom broju usluga, slika i drugih zajedničkih sadržaja, takođe, navlači filtere koji daju iskrivljenu sliku sveta.
Naziv izložbe referiše na rad The Way Things Go Fišli i Vajsa koji prikazuje seriju kadrova reakcije između objekta i hemijskog jedinjenja kao metaforu za filmsku produkciju i razmotavanje filmske trake. Ovaj umetnički film koji se bavi predmetima i propituje medij i sredstvo filmske umetnosti čini duhovno jezgro ove izložbe i početnu tačku za promišljanje odnosa između ljudi i predmeta u savremenom kontekstu.
L’Œil d’Oodaaq je francuska, nevladina oganizacija koja istražuje video umetnost, ali i druge umetničke forme koje preispituju slike savremenosti: fotografije, instalacije, crteže, slike, performanse, nove medije. L’Œil d’Oodaaq promišlja status slika i ekrana u savremenom društvu, nazivajući ih „nomadskim i poetskim predstavama“. Ovaj izraz je nastao inspirisan pričom o tome kako je ova organizacija dobila ime: Oodaaq je ostrvo koje je otkriveno 1978. godine severoistočno od Grenlanda. Ova obala sva od šljunka i mulja, za koju se dugo verovalo da je najsevernija uzdignuta kopnena masa na planeti, se pomera plutajući i samim tim ju je danas nemoguće locirati. Smeštena između stvarnosti i mašte, ovo ostrvo nam može poslužiti i kao metafora za slike.
Svi događaji koje organizuje l’Œil d’Oodaaq ciljaju da omoguće susrete među umetnicima, sa njihovim radovima, sa javnošću i profesionalcima u polju umetnosti. Vrhunac godišnjeg programa je festival Oodaaq, koji se organizuje tokom maja u tri francuska grada Renu, Nantu i San Malou. Festival se sastoji od izložbi, projekcija, performansa, predavanja i drugih „susreta“. U maju 2017. godine održano je sedmo izdanje festivala.