АРХИТЕКТУРА БРИГЕ
Забележити архитектуру, приказати је на најбољи могући начин, истаћи оно добро и лепо и сачувати од заборава такође је један од аспеката бриге о архитектури. У нашој средини брига те врсте, а поготово брига за другог и о делу другог веома је ретка. Веома често фотографска документација о објектима не постоји, објекти се мењају, аутори заборављају. Архитектонска фотографија посебан је жанр, а у нашој средини ретки су аутори који се њоме баве. Посебан проблем сигурно представља и потпуно одсуство систематичног и институционалног бележења архитектуре.
ФОТОГРАФИСАЊЕ АРХИТЕКТУРЕ У КОНТЕКСТУ
Реља Иванић
Предавање одржано 18. априла 2018. у Културном центру Београда
Након завршених студија на Архитектонском факултету у Београду Реља Иванић се специјализовао за архитектонску фотографију. У раној фази своје каријере, са колегом са студија Костом Мијићем, Реља оснива портал за архитектуру и културу простора СуперПростор, преко којег прикупља и приказује вредности у савременој архитектури Србије и региона. Велики ентузијазам, посвећени рад на текстовима и фотографијама објављеним током година постојања овог портала од непроцењиве су важности за генерацију архитеката који су своју каријеру започињали почетком 21. века.
Приказивали смо архитектуру, интервјуисали архитекте, писали рецензије о важним књигама и часописима, најављивали догађаје, конкурсе и објављивали резултате конкурса – забављали смо се. Најважније за нас и за СуперПростор је што смо се бавили нама, овде и сада. Гледали смо и шта нам раде комшије – јер ако нешто може код њих да се направи, онда може и код нас. Пратили смо и приказивали примере добре праксе. Циљ нам је био, поред приказивања заиста супер простора, да у суперлативу завршимо радни дан, не само свој, већ и сваког читаоца. Бавили смо се позитивним и конструктивним темама, за које смо веровали да су од значаја за струку.
Само за пар година прикупљања примера квалитетне архитектуре у Србији и региону, могли смо да повучемо паралеле између објеката и установимо одређена правила. Коста Мијић је управо кроз свој ауторски текст „Млада балканска архитектура” (објављен првобитно у сарајевском часопису „Тристатројка” у децембру 2014. године, а потом и на порталу Супер Простор хттп://њњњ.суперпростор.цом/млада-балканска-архитектура/14026) приказао заједничке вредности које савремена архитектура у региону са собом носи. Коста то описује на следећи начин: „Иако се ради о различитим срединама, типологијама и ауторским приступима, сви ови пројекти имају одређене заједничке карактеристике због којих их можемо посматрати као целину и као једну врсту генерацијског става. Такви пројекти настају из врло конкретне потребе за решавањем одређеног проблема, те им се тако и приступа. Њихови аутори показују необичну зрелост у односу према инвеститору, према буџету и истовремено према контексту. Они настоје да буду јасни и рационални. Чак и онда када на радикалан начин приступају проблему, та радикалност заправо је усмерена ка ефикаснијем решавању проблема. У њима је врло јасно и чисто исказана пројектантска намера која је реализована једноставним средствима. Они не изражавају некакав аутономан, аутистичан, наметљив ауторски став. Њихов израз увек је последица односа према окружењу, програму и буџету и увек је рационализован и утемељен”.
