Кратка историја фотографије у онлајн наставцима – Фотографија између стварног и виртуелног

Настављамо читање неких од специјализованих издања о фотографији Културног центра Београда на нашем сајту.

Прва у низу књига коју вам представљамо и поклањамо у 9 делова сваког петка, а по завршетку пандемије и одштампани примерак, јесте Кратка историја фотографије ауторке Јелене Матић, коју је Културни центар Београда објавио 2017. године.

Кратка историја фотографије – у 9 делова

Седми део
ФОТОГРАФИЈА ИЗМЕЂУ СТВАРНОГ И ВИРТУЕЛНОГ – ПРЕУЗМИТЕ ОВДЕ

Термин „фотографија после фотографије“ употребио је Лев Манович да би окарактерисао време дигиталне фотографије. Поред усавршавања компјутера и инаугурације интернета средином деведесетих година у чему је, по њему, „највидљивији знак глобализације“, појава дигиталне фотографије сматра се једним од најбитнијих облежја цивилизације на размеђу векова. Оног тренутка када је аналогна фотографија прешла у дигиталну, а дигитална, захваљујући другим техничким помагалима као што су компјутер, софтвер, скенер, штампач, започела инкорпорацију у уметност и културу почео се употребљавати термин „доба пост-фотографије“ или „фотографија после фотографије“. Класични рол-филм замењен је меморијском картицом, обрада слика у мрачној комори обрадом у компјутеру помоћу бројних програма, а суштински су промењени и начини чувања, транспорта, презентације и перцепције фотографског медија.
Када је о уметности реч, дигитална технологија је уметницима олакшала продукцију и презентацију рада, а уједно постала и ново средство истраживања могућности самог медија, света и уметности.
Нове могућности дигиталне технологије и манипулације започеле су још раних осамдесетих година XX века, да би у последњим деценијама отвориле непрегледан простор бројним уметницима да створе дела која другачије не би могла бити изведена. А поље њиховог интересовања је такође је веома широко и обухвата, поред осталог, и живот мањинских заједница или људи на маргини у свету класних, родних, етничких и културолошких разлика, идентитет, феномени АИДС-а, рађање и смрт, трговина, моћ, раст капитала, велике светске корпорације, хај-тех архитектура као место моћи, те градови у процесима глобализације и умрежавања.

Оно што се данас са обимном продукцијом уметника сматра једном од карактеристика развоја и презентације уметности и фотографије јесу фото-књиге и интернет.
Историја фотографске књиге је дуга готово колико и историја фотографије. Третирана као помоћно средство, визуелни доказ, улога фотографије у XIX веку је била искључиво информативна или једноставно илустративна у путписима, делима из области књижевности, науке или фотографске технике и технологије.
Страница књиге Чарлса Дарвина Изражавање емоција код човека и животиња, 1872.

У XX веку пажња се усмерава на сам рад фотографа, на њихове најважније опусе, али и на теоријска разматрања. Широм света фото-књиге оригиналног дизајна, неочекиваних диманзија и облика, у којима доминирају фотографије а не текст, постале су главни вид популарисања ауторовог рада, а због концепта и самог изгледа – уметничко дело за себе.
Развој интернета, дигиталне штампе, софтвера и сајтова за припрему књига (Blurb, Photo Box, PhotoLeaf, Bob Books) значајно су олакшали продукцију фото-књига, које чак и корисници сада могу сами да дизајнирају.

Насловна страница књиге Око фотографа Џона Шарковског, Музеј модерне уметности Њујорк, 1966.

Појава дигиталне технологије, интернета, нових видова компјутера и андроид телефона умногоме је променила наш систем функционисања. Електронски медији су проширили наш речник новом терминологијом, а институције попут архива, галерија и музеја добиле су своје „наследнике“ у виду интернет архива, галерија и музеја. Постављање профила на друштвене мреже Фејсбук (Facebook), Твитер (Twitter), Гугл+ (Google+), Фликер (Flickr), Инстаграм и др., или креирање личних презентација, веб-сајтова постало је саставни део сакодневице.

У бесконачном систему интернета, сајтови одређених фотографа и уметника и друштвене мреже представљају само мали део једног великог простора складиштења, трговине, размене и презентације фотографије. Његов добар део чине гигантске банке слика, блогови, портали, онлајн галерије и архиви музеја, галерија, библиотека, новина, часописа и мнногих других културних институција, доступни глобално.

Јелена Матић (Београд, 1977) је дипломирала на Катедри за историју уметности Филозофског факултета у Београду, а магистрирала је на групи за Теорију уметности и медија Универзитета уметности у Београду. Бави се историјом и теоријом фотографије, медија и савремене уметности.