ВРЕМЕ 244’33’’ – ИВА.лаб
Ликовна галерија, Кнез Михаилова 6
Галерија Podroom, Трг републике 5/-1
11. 6 –4.7.2020
ВРЕМЕ 244’33’’ – ИВА.лаб
Уметници: Сесилија Белен Сандовал, Ефим Грабој, Ранд Бејрути, Милош Бојовић, Аница Вучетић, Драгана Жаревац, Дејан Клемент, Иван Петровић, Retro Future, Мирјана Боба Стојадиновић, Слободан Стошић, Владимир Томић, Милош Томић, Јоана Туркан, Миа Ћук
Кустоскиња: Слађана Петровић Варагић
Каталог изложбе преузимите овде.
Последња два века исписивана је историја убрзања, а данас су животи појединаца постали „хистерична серија пренасељених тренутака“ (Томас Хилан Ериксен). Наш флуидни живот, како га дефинише Зигмунд Бауман, испуњен je неизвесношћу у коме се услови и околности под којима цивилизација функционише смењују брже него што би било потребно да се нови начини деловања могу консолидовати и инкорпорирати у навике и рутине појединца и група. Технологија је учинила човека зависним од информација које се множе у преобиљу, а дефицитарне категорије постају – пажња других да чују и виде нас, као и наше полагано и повезано време да чујемо и видимо друге. Довољан разлог за тензију и сукоб! Тржишни либерализам и индивидулаизам континуирано производе нове облике рањивости. У непрестаној борби за нечије секунде и минуте, губимо контролу над сопственим временом. Живимо фрагментарно исцепкано време, а фрагменти прете да преузму власт над целином, при чему време престаје да постоји.
Проблематизација појма времена у уметности није нова, она се често спроводила унутар појединачних уметничких пројеката кроз актуелизацију личних наратива. Изложба обједињује радове домаћих и иностраних уметника/ца (програм ИВА.лаб) бавећи се проблематизацијом времена у више равни, како у односу на природу самог медија заснованог на времену (time-based media), тако и кроз актуелизацију појма времена у односу на контекст у којем уметнички радови настају, бивају ре-актуализовани и показани публици. У фокусу су уметнички радови који на различите начине преиспитују време, заустављају га, понављају, продужавају, рециклирају, контролишу, успоравају, апропришу, манипулишу…
Сам назив изложбе Време 233’44’’ омаж је композиторским идејама Џона Кејџа које су инкорпорирале темпоралност у уметничко дело у виду пролазних и привремених стања музике (Џон Кејџ, 4’33’, 1952) и пружиле изванредан оквир филмској, видео уметности и другим облицима интермедијалне уметности засноване на трајању. Темпоралност је у визуелну уметност „уведена“ кроз експерименатлну музику и тиме је учинила синематичном и блиском филмској уметности.
Изложба Време 233’44’’ захтева тачно толико времена да се сагледа у целини (!). На изложби су представљени радови визуелних и филмских уметника који разноврсним приступима и поетикама бивају окупљени око преиспитивања покретне слике у данашњем времену, занимајући се једнако и за гранична подручја филма и видео уметности, њихове продукције и репрезентације. Одабиром четрнаест радова различите структуре, наратива и поетике, изложба прогровара о друштвеним, социолошким и културолошким феноменима као што су класа, рад, миграције, политика, рат, кризе, изолација, али и идентитет, ефемерност, интроспекција, одрастање и љубав.
ИВА.лаб програм, конципиран као платформа отворена за различите колаборације и експерименте у пољу видеа, место је сусрета визуелних уметника из Србије са иностраним учесницима филмских програма „Интеракција“ и „Interdoc“, од 2016. године у Пожеги (нфц Филмарт). Изложба представља видео радове, инсталације, филмове, video therapy пројекте, видео есеје, настале кроз више сазива видео резиденције ИВА.лаб, као и пројекте уметника који су на различите начине укључени у сам програм. Поред учесника резиденције (2016-2019) – Драгана Жаревац, Аница Вучетић, Миа Ћук, Мијана Боба Стојадиновић, Дејан Клемент, Иван Петровић, Слободан Стошић и Милош Томић, на изложби су представљени и медијски и филмски пројекти редитеља Владимира Томића из Данске, редитељке и монтажерке Ранд Бејрути из Јордана, заједнички рад директорке фотографије Сесилије Сандовал из Аргентине и изреалског редитеља Ефима Грабоја, сниматељке и визуелне ументице Јоане Туркан и колектива Retro Future из Румуније, као и визуелног уметника Милош Бојовића из Пожеге.
Филм је, према Валтеру Бењамину, „учинио посматрање слика колективним посматрањем“, омогућио је људима да могу себе да виде, док је видео као самореклескивни медиј окренуо камеру ка појединцу – уметнику и омогућио му да себе види. Данас, у времену потпуне медијске дисперзивности честа су преплитања и прожимања, ипак са сигурношћу једино можемо тврдити да филм и видео представљају место синтезе различитих уметничких форми и да још увек деле једну заједничку карактеристику – трајање, односно време. Па, имамо ли времена за 233’44“?
Слађана Петровић Варагић, кустосиња изложбе
Списак уметника и радова
Мирјана Боба Стојадиновић, Луталаштво:воз, видео есеј, 8 мин 10 сек, 2020
Дејан Клемент, Све је ОК_2019, једноканална видео пројекција, 5мин 34 сек, 2019
Драгана Жаревац, Слатка пролазност, видео инсталација, 15мин 5 сек, 2020
Сесилија Белен Сандовал, Ефим Грабој, Cinematic correspondence (Филмска кореспонденција), видео терапија, видео писма-инсталација
Иван Петровић, Со и светло-иза сцене, ВХС,17мин 20 сек, 2020
Миа Ћук, Купине ноћу, видео инсталација, 2020
Милош Бојовић, Трансформација, једноканална видео-пројекција са звуком, 11 мин 38сек, 2019
Милош Томић, Док сам био у стомаку, напипао сам руком своју пишу и тако схватио да сам дечак, 11мин 57 сек, 2020
Слободан Стошић, (О)позиције, видео, двоканалана инсталација, 9мин 40 сек, 2020
Ранд Бејрути, Нудар, документарни филм, 20мин, 2018
Аница Вучетић, Распиривање, видео скулптура, више-канална видео инсталација, 2020
Владимир Томић, Време које смо изгубили, 15мин, 2017
Јоана Туркан, Body of Work, 2020
Retro Future, Introspective Collective, 2020
ПРОГРАМ УЗ ИЗЛОЖБУ
ФИЛМСКА РАДИОНИЦА
„Цео град је мој филмски студио“ – филмска радионица Милоша Томића
ПОЗИВ
„Радознали, неочешљани, детективски и воајерски расположени млади људи, симпатизери и љубитељи филма и игре са њим, дођите или нек вас довезу, на радионицу „Цео град је мој филмски студио“ која полази од врло проблематичне премисе да је све око нас могући материјал за наш филм да се наши филмови крију ту близу, само их треба нањушити и уловити! Када их нахватамо, играћемо се са тим комадићима стварности на разне начине, да не откриамо све.“
Број полазника ограничен – до 14 пролазника
Полазници могу бити млади између 13 и 24 године
Радионица се одвија у Ликовној галерији Културног центра Београда и траје два дана:
Први дан – петак 12. јун 2020. од 16 до 19 сати
Други дан – субота 13. јун 2020. од 10 до 13 сати
Потребна опрема:
– мобилни телефон који може да снима,
– пуна батерија,
– празна картица,
– очи, уши полазника (мада и не мора)
Учешће на радионици је бесплатно.
Пријаве шаљите на емаил адресу office@film-art.org са назнаком „За радионицу Милоша Томића“ најкасније до 10. јуна 2020. године.
…
ПРЕДАВАЊЕ-ПЕРФОМАНС
Субота, 20. јун 2020. у 13 сати
„Како учврстити темеље на пролазности“, lecture-perfromance, Драгана Жаревац
Плато испред Београдског излога, Културног центра Београда
Видео, перформанс и звук као time based media – медији који се темеље на времену, заснивају свој језик на времену – на ефемерности, пролазности. Езотеричари тврде да је време обмана, а научници да време није фиксна величина него променљива у односу на простор и брзину. Једна тако нестална појава за коју нисмо сигурни ни да постоји, постављена је као база за опус многих уметника.
На основу искуства својих радова Драгана Жаревац говори о времену као економској категорији и мерилу постојећег или непостојећег прогреса и привилегија (рад Вера у прогрес), о времену из угла екологије (Sitting with Zoe) разматрајући за шта се време употребљава и о времену које гради и разграђује тело (Tango Valido). Пригрливши пролазност као неизбежно стање, поставља се питање како се трајање може потражити управо у ефемерном.
—
АУДИО-ПОДКАСТ
Аудио-подкаст о изложби „Време 244’33 – ИВА.лаб“ провешће вас кроз појединачне радове гласовима уметника и кустоскиње изложбе. Подкаст ће бити доступан од 15. јуна на сајту КЦБ, а ауторка је Мирјана Боба Стојадиновић.