Војислав Перућица је дипломирао на Универзитету града Торонта, Факултету за музичку уметност – одсек за концертно извођење и завршио мастер студије на ФМУ у Београду.
Програм:
Волфганг Амадеус Моцарт
Рондо у а–молу, КВ 511
Фредерик Шопен
Полонеза у фис–молу, оп. 44
Феручо Бузони
Варијације са фугом у слободнијој форми на тему Шопеновог Прелида у ц–молу оп.22
Биографија:
Војислав Перућица (Београд, 1984) je почео да свира клавир тек у својој 12. години, aли је ипак за кратко време завршио Основну и СМШ Стеван Мокрањац у Пожаревцу. Прво је учио код проф. мр. Драгане Стевић. Дипломирао је на Универзитету града Торонта, Факултет за музичку уметност – одсек за концертно извођење у класи проф. Бориса Лисенка (2007). Завршио је мастер студије на ФМУ у Београду у класи проф. Нинослава Живковића (2013).
Добитник је награда на такмичењима, а истичу се прве награде на фестивалу Peel (соло клавир, камерна музика), друга награда на фестивалу Kiwanis и Прва специјална награде на Интернационалном Европском конкурсу за младе музичаре у Барлети (Италија, 2001).
Усавршавао се у летњој школи проф. Злате Малеш (2000, 2001), и као један од најбољих полазника наступио је на завршном концерту одржаном у Галерији Коларчеве задужбине. Такође је био изабран да учествује у мајсторском курсу проф. Рите Кинке, у оквиру Првог меморијала Исидор Бајић у Новом Саду. Наступао је у оквиру јавних свечаности музичке школе и културних манифестација у Пожаревцу и широм Србије. Носилац је дипломе за културни допринос града Пожаревца.
Током боравка у Канади је наступао са квартетом Toronto Woodwinds у музеју Royal Ontario. Такође је био члан групе од 20 пијаниста, који су у оквиру програма ИП у Риму одржала концерт (2004) са 10 концертних клавира на сцени. Као посвећени камерни музичар наступао је са многим музичарима у Торонту. Снимио је компакт диск са кларинетистом Гораном Гојевићем. Након завршених студија се вратио у родни Пожаревац, где предаје у матичној школи као професор клавира и корепетитор. Члан је клавирске секције Северног под региона у оквиру Заједнице музичких и балетских школа Србије.
Ин мемориам – Борис Лисак