Дуо који чине виолинисткиња Едит Македонска и харфисткиња Горана Ћургус изводи популарна дела класичне музике, као и дела српских композитора. У 2021. години виолинисткиња Едит Македонска обележава 40 година уметничког рада, а Дуо „ЕДИТ“ обележава 10 година постојања. Наступом у Галерији „Артгет“ започеће обележавање ових јубилеја.
„Концерти у Галерији“ у јануару ће се одржавати у дигиталном формату због социјалних мера које су прописали Кризни штаб и Влада Републике Србије у условима пандемије. Концерт Дуа „ЕДИТ“ премијерно ћемо послушати на YouTube каналу Културног центра Београда у понедељак, 18. јануара у 18 сати.
Програм:
Жил Масне
Медитација из опере Таида
Стеван Христић
Румункина игра из свите Охридска легенда
Мирјана Живковић
Agitato
Франц Лехар
Lippen schweigen, iz operete Весела удовица
Фермо Данте Маркети
Fascinacija (Valse Tzigane)
Биографије:
Дуо Едит су основале Едит Македонска и Горана Ћургус 2011. године. Наступале су на отварању Међународног фестивала харфе у Београду, као и на фестивалима у Убу, Панчеву и Софији. Репертоар дуа је разнолик, од виртуозних дела, популарне класике, евергрин музике, као и дела српских композитора, од којих су нека написана специјално за дуо. Удружење композитора Србије, Удружење музичких уметника Србије, као и Сокој препознали су значај овог састава и допринос који даје очувању и неговању српске баштине и културе.
Едит Македонска потиче из музичке породице. Виолину је почела да учи код своје мајке, Дијане Рапонђијеве-Стојановић, а дипломирала је на ФМУ у Београду у класи проф. Ферн Рашковић. Завршила је магистратуру виолине и камерне музике на Факултету за музику и игру у Пловдиву, где је била ангажована као асистент. Стекла је и диплому соло певања у МШ Мокрањац у Београду, а завршила је и балетску школу у Софији. Радила је као професор виолине у музичким школама у Београду, и као професор виолине и читања с листа на Академији лепих уметности у Београду. Као концертмајстор је била ангажована у Националној Опери и Балету у Скопљу, у операма у Варни и Пловдиву, као и у Позоришту на Теразијама у Београду. Од 1980. године ради у Народном позоришту у Београду, где је концертмајстор. Оснивач је Гудачког квартета Едит (2000). Диригент Ангел Шурев је за овај ансамбл аранжирао Маснеову оперу Дон Кихот, која се изводила на сцени Раша Плаовић Народног позоришта. Осим тога, учествовали су у извођењу камерне опере Романса Игора Ранковића. Одржала је бројне концерте као солиста и концертмајстор широм бивше Југославије и Европе, као и у Јапану и САД. На репертоару солистичких концерата посебно заступа домаће музичко стваралаштво. Снимала је за радио и телевизију. Бави се и компоновањем дечје музике (песме Јабука и лептир; Саша, цигански пас; музика за књигу Бајка за децу ауторке принцезе Јелисавете Карађорђевић). Премијерно је извела Баладу о пољу за виолину и камерни оркестар Мирјане Живковић која је компоновала на предложену тему Едит Македонске.
Горана Ћургус је дипломирала и магистрирала у класи проф. Милице Барић на ФМУ у Београду. Дуги низ година била је стални сарадник Београдске филхармоније, Војвођанског симфонијског оркестра, Симфонијског оркестра РТС и других реномираних оркестара. Стално је запослена у Народном позоришту. Освајала је прве и специјалне награде на републичким и савезним такмичењима, као што је Међународно такмичење Петар Коњовић. Добитница је награде Златни анђео за најбољег младог музичара у Србији (1994). Члан је музичко-концептуалне групе Sekndhenders са којом је учествовала у пројектима: Представа за музику (2009), Нежно, нежно, нежније (2011), Шест (не тако) лаких комада (2012) и Три(п)биина (2014). Последњих година сарађује са мецосопраном Наташом Јовић–Тривић, као и са обоисткињом Маријом Лазић. Са харфисткињом Миланом Зарић је извела композицију Радост за две харфе и гласове К. Штокхаузена. Од 2013. године води музичке радионице на Клиници за неурологију и психијатрију за децу и омладину, под покровитељством Секретаријата за културу града Београда. Члан је Удружења МОТО (Музичко-оперско- театарска организација) са којом је учествовала у пројектима Светлост музике, Метохијски мај, Камерна музика Лучана Бериа и многим другим.